Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

AEC, тешки оклопни аутомобил

Шеф конструкторског тима компаније AEC (Associated Equipment Company), Џорџ Рекам ( George J. Rackham) je 1941. увидео да британски тенкови на Средњем Истоку показују извесне недостатке у борби против немачких тенкова исте категорије. Рекам је веровао да се немачки тенкови могу поразити брзим, снажно наоружаним оклопљеним возилима – точкашима, тако да је убедио главни одбор компаније да изради макету возила, у коју ће уградити што је могуће више склопова артиљеријског трактора Matador који је компанија производила. Макета је тежила неких 11 тона, била је конструисана на конвенционaлној шасији, на коју је уграђена узана купола, са чела оклопљена плочом дебљине 30 мм.

Према званичној историји компаније, макета је прошверцована на демонстрацију војних возила, где је привукла пажњу Винстона Черчила. Недуго затим, компанија је примила поруџбину за 120 возила, када возило добија и своју званичну ознаку „Model O.855 AEC armoured car, Mk I“.

Прво возило је испоручено 1942; било је погоњено шестоцилиндричним дизел мотором AEC A195, снаге 105 КС. Са мотора је погон преношен на сва четири точка. Предња осовина је била погонска, док је погон задње осовине укључиван по потреби.

Возило је било наоружано топом 40 мм и митраљезом калибра 7,92 мм у ротирајућој куполи. Купола је била „позајмљена“ са пешадијског тенка Valentine, тако да је возило имало ватрену моћ истоветну крстарећем тенку А13.

Након прве верзије, уследила је и верзија MkII, која је произвођена у већем броју. Ова верзија је била заснована на модификацијама направљеним на Блиском Истоку, некада означеној као Mk IA. Уграђен је нови, снажнији, мотор А197 – снаге 145 КС. Овај мотор је у оригиналу био намењен уградњи у тенк Valentine. Извршене су и промене на оклопном телу возила, тако да је сада било могуће повећати посаду на четири члана. Првобитни топ калибра 40 мм замењен је снажнијим, калибра 57 мм. Наоружање је уграђено у шестоугаоној куполи. Ове измене су повећале масу возила на 12,5 тона.

За трећу, и коначну верзију, ознаке Mk III, употребљена је иста шасија, али је уграђена већа купола, што је омогућило уградњу калибра 75 мм израђеног на основи америчког топа М3 и прилагођеног за употребу америчке муниције. Посада је редукована на три члана.

Обе верзије, Mk II и Mk III, биле су означене са Model O.856, и произведено их је 500 комада. Возила у верзији Mk I и Mk II су била ангажована у борбеним дејствима у Италији, северној Африци и Сицилији, док је верзија Mk III била коришћена у северозападној Европи. Иако је ово возило било брзо, добро наоружано, високи профил возила је ограничавао његову употребу као средства ватрене подршке.

Оклопљени аутомобили AEC су била адаптирана и за ношење двоцевног противавионског топа Oerlikon, који су смештени у модификовану куполу, али како су Савезници већ обезбедили превласт у ваздуху, није било серијске производње ове верзије. Поред противавионске верзије, постојале су и верзије самоходног бацача пламена, имена Basilisk, као и возила за разминирање, ознаке Scorpion.

ТТ карактеристике AEC
Маса Mk I 11 тона
Mk II, Mk III 12,7 тона
Дужина 5,18 м
Ширина 2,74 м
Висина 2,54 м
Посада Mk I, Mk III 3 члана
Mk II 4 члана
Наоружање Mk I    топ 40 мм
Mk II   топ 57 мм
Mk III топ 75 мм
1 х Bren
1 x Besa
Оклопна заштита 16 – 65 мм
Погон Mk I    дизел мотор AEC 195, 105 КС
Mk II Mk III дизел мотор AEC 197, 145 КС
Аутономија 400 км
Брзина 58 – 65 км/ч

Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *