Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Напад на Скапа Флоу

На самом почетку Другог светског рата велику пажњу је привукао самостални упад подморнице У-47, класе Тип VII, у Скапа Флоу (Scapa Flow), као једна од најодважнијих акција коју је икад предузела једна подморница.  Командант немачких подморница, адмирал Дениц, имао је од почетка рата план да ризикује напад подморницама на Скапа Флоу код Оркнијских острва (северно од Шкотске) главну базу британске Домовинске флоте. Он је додуше схватао опасност таквог подухвата, тим пре што су у Првом светском рату два таква покушаја пропала. Прилаз луци је био блокиран минама, мрежама и бродовима. За подморнице је опасност била утоликo већа због јаких струја које су достизале брзину и до 10 чворова, што је било знатно више од подводне брзине тадашњих подморница.

Повратак У-47 у Кил, 1938.

Како је одлучено да се напад ипак изведе, уследиле су свеобухватне припреме. Немачка авијација је направила квалитетне снимке препрека у разним прилазима луци. подаци су допуњени извештајима подморнице У-16. Одлучено је да се продор покуша кроз најсевернији пролаз, звани Керк Сонт. Овај пролаз је такође био затворен, али су са стране препрека постојали узани пролази. Дениц није знао један важан податак: Енглези су, у очекивању великог напада на Скапа Флоу, пребазирали већину својих бродова у луку Лох Ив у сeверозападној Шкотској. Остао је „Ројал Оук“(„Royal Oak“).

У акцију је послат најспособнији командaнт подморнице, поручник бојног брода Гинтер Прин (Gunther Prien) из 10. флотиле подморница. Након два дана размишљања које му је одобрила немачка команда, Прин је прихватио задатак. Као најповољнији дан за напад узета је ноћ између 13. и 14. октобра, дан када је плима два пута наилазила по мраку.

Пре поласка на задатак, са подморнице је искрцан вишак терета: храна и гориво, што је посаду натерало да закључи да иду на краћу патролну вожњу. Подморница У-47 напушта луку Кил 8. октобра; код чланова посаде постојале су извесне сумње у погледу задатка.  Сумња се појачала када је командант подморнице пропустио да потопи примамљив циљ, велики теретни брод. То једноставно није личило на Прина. Посада га је ценила као изузетног професионалца, иако је био склон кажњавању чланова посаде за разне „ситнице“, које су пак на мору брзо могле прерасти у крупне ствари.

Након четири дана вожње подморница је стигла на позицију источно од Оркнијских острва. Са напуњеним батеријама и у зароњеном стању, Прин окупља посаду и саопштава им  задатак. Остатак дана подморница је провела лежећи на дну. Тишина у подморници била је императив; Немци су сматрали да Британци имају уређаје који могу да открију шумове под водом, тако да су се трудили да их не активирају. Тако су чланови посаде, који су били на дужности, умотавали обућу у крпу, док су остали лежали у креветима све до поподнева. Након устајања послужена је вечера, након чега је извршена и последња провера опреме којом су руковали; нико није желео да буде слаба карика или да због њега пропадне акција.

Увече, у око 20,00 часова 13. октобра подморница је изронила на перископску дубину. Пошто није уочио ништа сумњиво, изронио је и кренуо у површинску вожњу. Убрзо наилази на први проблем: да не буде мркли мрак побринула се Aurora Borealis. Како пише у бродском дневнику, „Одвратно је светло. Цео залив је осветљен“. После краћег размишљања да ли да одложи напад за тамнију ноћ, Прин одлучује да ипак настави са нападом, како не би разочарао посаду – али и себе.

У близини Кирк Саунда појавио се још један, прилично озбиљан проблем. Командир машине је приметио велику количину слане воде у једном од дизел мотора. Пријавио је проблем команданту, који је вероватно, више мислио на предстојећи задатак, тако да је само одмахнуо руком и рекао му да ће то решити када се врате у луку. Одговор није решио проблем, али је командир машине морао бар привремено да реши проблем и учини погон колико толико поузданим.

Није било повратка назад. Прин је запамтио све препреке у узаном каналу и пажљиво пловио напред, без накнадног гледања у карту. Проучавање карте и препрека се исплатило, пошто је без проблема успео да проведе подморницу. Подморница се у једном тренутку насукала на пешчано дно, да би приликом проласка поред олупина бродова из доба Првог светског рата мало очешала једну од њих.

И коначно, U-47 је упловила на сидриште. Настало је разочарење. Нигде није било мета. Дан раније је немачки авион на овом сидришту осмотрио све вредне бродове Домовинске флоте: носач авиона, пет бојних бродова, десет крстарица. Оно што Немци нису знали било је то да су истог тог дана сви вредни британски бродови пребазирани у Лох Ив. Прин је наставио даље на север када је уочио две велике силуете. Једна од силуета била је бојни брод, моћни Ројал Оук, док је силуета иза њега погрешно идентификована као бојни брод Рипалс. У стварности, радило се о застарелом носачу авиона. Што је пре могао, Прин смањује удаљеност и испаљује салву торпеда на два британска брода. Резултат је изостао. Свега једно торпедо је експлодирало, и то након што је погодило сидрени ланац брода. Бука је морала узбунити Британце, али изненађујуће – реакције није било. Након тога, Прин гађа из крмене торпедне цеви и промашује. Сидриште је и даље било тихо.

Зачуђујуће је да нико није уочио немачку подморницу на површини. Прин одлучује да покуша још једном. Торпедне цеви се пуне на сред сидришта. Поступак попуне торпедних цеви траје дуго и за то време Прин прави круг око сидришта. Спреман за поновни напад, Прин се приближава циљевима и испаљује торпеда из прамчане цеви. Након пар минута проломила се снажна експлозија. Сва торпеда из плотуна погодила су Ројал Оук, који је тиме разнет у комаде. У овом нападу живот је изгубило скоро 800 морнара, чланова посаде Ројал Оука. Истовремено, на сидришту настаје урнебес. Разарачи су дизали сидра, пале се рефлектори који шарају површином воде, сигнализира се на све стране… U-47 се од ловца претворила у ловину и Принов једини циљ је да изађе са сидришта пре него што Британци закључе шта се дешава и крену на њега.

Са југоистока су се појавили британски разарачи, изгледало је да је један од њих блокирао излазак са сидришта. Подморница је кренула пуном брзином напред, користећи и дизел и електромоторе, не би ли што пре напустила сидриште. Подморница је пловила уз обалу, не би ли се утопила у околину. У једном тренутку је осветљена фаровима са возила које се кретало путем. Подморница је упалила и угасила своја светла, као да сигнализира, након чега се возило изгубило у мраку.

Наредно што је Прин видео, био је британски разарач који плови ка њему. Таман када се помирио са тим да је дошао крај и да ће га разарач просто прегазити, командант разарача је окренуо разарач и наставио у другом правцу. Убрзо по промени курса, зачуо се и звук обарања дубинских бомби са палубе разарача. Канал који је водио ван сидришта био је слободан и подморница се убрзо нашла ван сидришта. Задатак је извршен, без губитака на немачкој страни.

Током релативно лагане вожње назад, чланови посаде на командном торњу подморнице цртају маскоту подморнице – бика. Сама подморница тада је понела име „Бик Скапа Флоа“.

Улазећи у Вилхемлсхафен, Прин примећује да начин обезбеђења луке није ништа бољи од британског система обезбеђења Скапа Флоуа. По његовом мишљењу, Британци су лако могли кренути у сличан напад. Ипак, сада је било време за славље. Прин и његова посада били су хероји. Није било сумње у тријумф. Британци су суморно објавили на радију да је Ројал Оук потонуо. Известили су и да је подморница која извела напад – уништена.

Подморницу су на молу дочекали и Редер и Денци. Редер се одмах попео на палубу, руковао са сваким чланом посаде и на лицу места их одликовао Гвозденим крстом друге класе; Прин је одликован Гвозденим крстом прве класе. То није било једино признање. Сам Хитлер је желео да их награди за учињени подухват, те је још истог дана послао по њих. Прин је на пријему код Фирера одликован Витешким крстом. Уколико знамо да је гро немачке флоте потопљен у Скпа Флоу након Првог светског рата, не чуди оволика хистерија Немаца. Немачка флота из Првог светског рата коначно је била освећена, а срамота спрана.

Оригинална Принова бродска бележница са детаљним описом напада на Скапа Флоу се чува у британском Великом ратном музеју. Званична британска историографија Прину одаје пуно признање за храброст и умешност у извођењу задатка.

Прин прима Витешки крст од Хитлера након извршеног напада на Скапа Флоу
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *