Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Churchill, тешки пешадијски тенк

Тешки пешадијски тенк Churchill сматра се најважнијим британским тенком Другог светског рата. По броју произведених тенкова, Churchill се налази на другом месту, иза тенка Valentine. Међутим, у погледу броја верзија тенка, тенк Churchill је убедљиво на првом месту.

Тенк Churchill је пројектован на основу спецификације познате под ознаком А20, издате у септембру 1939. Планирано је да тенк пројектован по овој спецификацији замени пешадијске тенкове Matilda II и Valentine. Сходно важећој доктрини британских оружаних снага и искуству стеченом у Првом светском рату, очекивало се да ће и у наредном оружаном сукобу бити заступљено рововско ратовање. Самим тим, било је потребно да нови тенк буде способан да савлађује кратере артиљеријских пројектила и авионских бомби, да прелази преко непријатељских фортификацијских препрека и да располаже наоружањем којим би могао да уништи елементе непријатељске одбране; што ће рећи да тешко наоружање и велика брзина кретања нису били императив за нови модел тенка.

Прототипови тенка, њих четири, завршена су јуна 1940. Њихов животни век био је кратак, завршивши се евакуацијом Британског експедиционог корпуса из Денкерка. Свима је постало јасно да рововског рата неће бити, тако да је био неопходно пројектовати лакши тенк. Убрзо је издата спецификација ознаке А22, где је пројектантима дат рок од годину дана за производњу новог тенка.

Напад Немачке на британска острва био је известан, а током евакуације из Француске изгубљен је знатан број средстава. Пројекат је био готов до јула 1940, а свега шест месеци касније су испоручени прототипови. Први тенкови су почели да излазе са производних линија у јуну 1941, баш како је и захтевано у спецификацији.

Због брзог увођења у серијску производњу, тенкови првих серија су били подложни механичким кваровима, тако да је првих 1000 тенкова морало да претрпи одређене модификације пре испоруке британским оружаним снагама. Погон се показао као преслаб и непоуздан, а били су присутни и проблеми са наоружањем. Недостаци на тенковима Churchill су били такви да се размишљало о прекиду серијске производње, у корист новопројектованог модела тенка, ознаке Cromwell. Може се рећи да га је спасила добра партија у Другој бици код Ел Аламејна, октобра 1942, где је коришћен модел Mk III.

Churchill I
Churchill III
Churchill IV
Churchill VI
Churchill VII
Churchill VIII

 Оклопно тело је у почетку израђивано од једноставних равних плоча које су међусобно спајане заковицама, да би се касније користио процес заваривања. Сам корпус тенка био је подељен на четири дела: позиција возача се налазила напред, иза њега се налазио борбени део који је обухватао и куполу, моторни простор и простор мењача. Вешање се налазило у великим бочним „корпама“ преко којих су пролазиле гусенице. На свакој страни се налазило 11 лењиваца, од којих је девет носило гусеницу, а први и задњи су коришћени само приликом вожње по неравном терену, односно приликом савлађивања препрека. Захваљујући великом броју лењиваца, тенк је могао несметано да се креће и приликом губитака неких од точкова. Отвор за напуштање тенка се налазио на боку, између гусеница.

За погон тенка су изабрана два мотора, хоризонтално постављена, са заједничком радилицом. Елементи мотора и помоћни склопови монтирани су тако да им се ради одржавања може прићи кроз поклопце на телу тенка. Ваздух неопходан за рад мотора је вучен кроз филтере у борбеном одељењу тенка. Хладан ваздух је усисаван кроз бочне решетке, одакле је ишао преко хладњака и улазио у моторно одељење, потпомогнут вентилатором. Вентилатор је дувао ваздух преко мењача и избацивао га из тенка. Овај ток ваздуха је, отварањем решетки између борбеног и моторног одељења, коришћен и за избацивање барутних гасова из тенка.

Прве куполе које су се уграђивале у тенк биле су округлог облика, са довољно простора за смештај релативно малог топа, израђене ливењем. Како би испунили своју улогу подршке јединицама пешадије, први тенкови су у трупу имале уграђену хаубицу, слично француском тенку Char B. Међутим, имало је то и својих недостатака, нарочито када се погледа поље ватре. Требало је некада окренути и цео тенк да би се дејствовало из хаубице. Временом је калибар топа растао, а хаубица је замењена митраљезом. Једна од модификација је извршена на афричком ратишту, када су Британци у неколико тенкова уградили топове калибра 75 мм, скинутих са уништених америчких тенкова M4 Sherman.

Дебљина оклопа тенка кретала се од 16 до 102 мм, односно од 25 до 152 мм код верзије Mk VII.

Оно по чему је препознатљив тенк Churchill, то су додатне верзије тенка, односно специјалне верзије за извршење посебних задатака. Тако је израђена верзија инжињеријског возила (Churchill AVRE), тенк бацач пламена (Churchill Crocodile), тенк носач моста (Churchill ARK), тенк чистач мина, полагач експлозивних пуњења…

ТТ карактеристике Mk I Mk IV Mk VII
Маса 38 т 38 т 40 т
Дужина 7,30 м 7,30 м 7,54 мм
Ширина 3,00 м 3,00 м 3,25 мм
Висина 2,80 м 2,80 м 2,49 мм
Посада 5 чланова 5 чланова 5 чланова
Наоружање 1 х 40 мм QF 2pdr
1 х 76 мм Ordnance QF 3
1 х 7,92 мм Besa
1 х 57 мм QF 6pdr
1 х 7,92 мм Besa
1 х 75 мм
2 х 7,92 мм Besa
1 х 7,7 мм Bren
1 х
Погон бензински мотор 350 КС бензински мотор 350 КС бензински мотор 350 КС
Аутономија 90 км 90 км 90 км
Брзина 24 км/ч 24 км/ч 24 км/ч
Оклопна заштита 16 – 102 мм 16-102 мм 16-152 мм

Специјалне верзије

Churchill ARK
Churchill ARV
Churchill AVRE
Тенк носач моста
Churchill Crocodile
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *