Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Средњи тенк M3

М3 Lee

Када су Немци маја 1940. напали Француску, употреба тенкова је била брижљиво проматрана од стране различитих агенција америчких оружаних снага. Из њихових запажања, америчке оружане снаге су научиле да следећа генерација средњих тенкова мора бити наоружана топом калибра не мањим од 75 мм – што је представљало проблем због тога што су тада актуелни прототипови америчких средњих тенкова били наоружани већ застарелим топовима калибра 37 мм.

Амерички одговор је био брз и драстичан: једноставно су постојећу конструкцију прилагодили за уградњу захтеваног топа калибра 75 мм. Купола нове конструкције (са пројекта тенка М2 који никада није ушао у наоружање) није могла да прими већи топ, тако да је топ морао бити уграђен у тело тенка. Стога је прерађена конструкција тенка задржала топ калибра 37 мм у куполи, а главно наоружање је смештено у десну страну тела тенка. Топ калибра 75 мм је био прерађени француски пољски топ калибра 75 мм који се производио у САД, а новоконструисана муниција је претворила топ у заиста снажно оружје. Секундарно наоружање се састојало од четири митраљеза калибра 7,62 мм где се један налазио на крову куполе, два у телу тенка, а четврти је био спрегнут са топом калибра 37 мм..

Нови тенк је добио званично име средњи тенк М3 и ушао у серијску производњу. За производњу је била задужена фабрика која је била намењена за производњу тенка М2. Упоредо са уласком тенка у серијску производњу у САД је пристигла делегација Велике Британије која је била у потрази за тенком којим би заменила тенкове изгубљене у Француској. Средњи тенк М3 се налазио на врху листе за набавку. Британци су захтевали одређене измене на тенку, које су се односиле на проширење задњег дела куполе ради смештаја радио опреме, као и на уклањање командирске куполе. Овакав модел је произвођен искључиво за потребе британских оружаних снага. Ова верзија је у Британији добила ознаку Генерал Грант I (General Grant I) или скраћено само Грант I. Први тенкови овог типа учествују у борбама око Газале маја 1942. Немачки афрички корпус је био у потпуности затечен овим тенком, чија се комбинација наоружања и оклопа, који се кретао од 12 до 50 мм, показала као врло ефикасна.

У наоружање британских оружаних снага касније улазе и немодификоване верзије средњег тенка М3, носећи ознаку Генерал Ли I (General Lee I). Даља унапређења тенка довела су до верзија М3А1 (Lee II) са вареном конструкцијом, М3А3 (Lee IV) са снажнијим наоружањем и погоном (два дизел мотора General Motors 6-71 снаге 375 КС),  M3A4 (Lee V) са мотором Chrysler A-57 снаге 370 КС и M3A5 који је био заснован на моделу M3A3 али са телом израђеним техником закивања. Када је децембра 1942. прекинута производња овог тенка, са линија је изашло укупно 6 258 тенкова, коришћених на готово свим ратиштима. Многи су се преко програма Lend-Lease нашли у јединицама Црвене армије.

Повлачење средњих тенкова М3 из наоружања започето је упоредо са пристизањем новог модела средњих тенкова, ознаке М4. Тенкови М3 су добили нову улогу. Конвертовани су у тенкове за извлачење, али су се на Далеком истоку задржали у борбеним јединицама све до 1945. године.

М3 Grant
ТТ карактеристике M3A2
Маса 27,24 т
Дужина 5,64 м
Ширина 2,72 м
Висина 3,12 м
Посада 6
Наоружање 1 х 75 мм
1 х 36 мм
4 х 7,62 мм
Погон радијални бензински мотор Continental R-975-EC2 снаге 340 КС
Аутономија 193 км
Брзина 42 км/ч
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *