Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Танкета Renault UE

Француска армија је избегавала општу помаму за танкетама каква је владала међу осталим европским армијама крајем двадесетих и почетком тридесетих година. Међутим, идеја о малим оклопљеним возилима, гусеничарима, показала се привлачном из других разлога, тако да је chenillette (танкета) постала најпроизвођеније француско оклопно возило четрдесетих година. Мада није био тенк, танкета је била врло важна за механизацију француске војске. Често је називана и трактором, пошто је коришћена и за вучу мањих артиљеријских оруђа и минобацача.

Renault UE, прототип, на испитивању

Захтев за танкетама је проистекао из лекција научених у Првом светском рату. Француска војска је 1922. искусила рововско ратовање, и закључила да би на бојишту велику корист имало возило које би снабдевало јединице у првим линијама. Снабдевање ових јединица је иначе био тежак и ризичан задатак у периоду између 1915. и 1918. Оклопљено возило је могло да се пробије кроз кратере од граната и достави залихе, чак и у условима јаке непријатељске ватре. Стога су 1930. израђени тактичко-технички захтеви за возило овог типа. Након тестирања прототипова које су израдиле фабрике Renault, Citroën и Latil, Французи усвајају Реноов „tracteur blindé de ravitaillementd’infanterie type UE“, у комплету са приколицом британске производње. Првих шездесет комада је наручено октобра 1931. Конструкција возила је била прилично сиромашна, како би се цена производње одржала ниском. Оклоп је штитио два члана посаде и теретни простор у задњем делу возила. Теретни простор је био „аутоматизован“ тако да је посада могла довести возило до ивице рова и истоварити возило а да не напуштају заштиту оклопа. За погон је изабран Реноов мотор 10CV снаге 38 КС и он се налазио у централном делу возила, између два члана посаде. Максимална дебљина оклопа износила је 9 мм, што је било довољно да пружи заштиту од митраљеске ватре. Радијус кретања је износио 100 км, док је максимална брзина на путу износила 30 км/ч. Било је покушаја наоружавања возила митрљезом, али је род пешадије то одбио, страхујући да би се тако наоружано возило слало на задатке које су извршавали тенкови, уместо да извршава задатке снабдевања. Ипак, произведено је десет танкета наоружаних митраљезом крајем тридесетих година, за потребе опремања кинеских оружаних снага.

„Кинески“ Renault UE1

Након испоруке прве серије од шездесет возила Chenillette 1931R, уследила је наруџба за другу серију од 916 возила, која су произвођена у периоду од 1934. до почетка 1937. Трећи по реду уговор се односио на испоруку 220 возила са продуженим блатобранима, и она су произведена од јула до октобра 1936. Последњи, четврти уговор, је потписан 1936. и односио се на испоруку 1400 возила. Како је ова поруџба била велика, склопљен је уговор о производњи у фабрикама компанија Renault, AMX, Fouga и Berliet, које су се међусобно разликовале у неким мањим детаљима. Укупно је произведено 2 596 возила, у верзијама UE и UE2. У ову бројку су урачуната и возила испоручена Кини и Румунији.

Француска армија је 1935. почела да размишља о даљем механизовању пешадије и издала захтеве за наследника возила UE. Разматрано је пет конструкција, након чега је војска наставила да наручује возила из фирми Renault, Lorraine и Berliet. Од њих, само је Реноов модел био значајан, и представљао је модернизовану верзију модела UE, назван Chenillette 1937R UE 2. Овај модел је као новину донео полуаутоматски четворостепени мењач и трансмисију. Може се разликовати од првог модела по малим детаљима, као што је другачија вучна кука. Наручено је око 2300 комада UE 2. У производњи су учествовале фабрике компанија AMX, Berliet и Fouga. До јуна 1940. је произведено око 4 900 возила, верзија UE и UE 2, од укупно наручених 6 200 комада. Урачунајући и оне произведене непосредно пре и након капитулације Француске, бројка се пење на 5 300 комада. Ипак, до јединица је стигло свега 3 300 возила. У раличитим складиштима се, у тренутку капитулације, нашло 1 278 возила. Румунија је 1937. потписала уговор о лиценцној производњи 300 возила типа UE. Ова возила су произвођена у фабрици Malaxa у Букурешту. Производња је започела тек 1939, а због недостатака делова који су се производили у Француској – произведено је свега 113 комада. Од Француске је добијено 13 возила, тако да је Румунија располагала са укупно 126 возила овог типа.

Лиценцно произвођено возило у Румунији, под ознаком Malaxa

Возила Renault UE и UE 2 су коришћена како у пешадијским, тако и у моторизованим пуковима. Сваки пешадијски пук је имао чету за снабдевање и саобраћајну чету, сваку са по шест оваквих возила, што је давало цифру од укупно 12 возила по пуку. Батаљони моторизованих пукова су у својим четама за снабдевање имали по два возила, што је чинило укупно 18 возила по пуку.  Противоклопне чете, из састава пешадијских дивизија, су такође били опремљени овим возилом, које је коришћено за вучу стандардног противтенковског топа SA34 калибра 25 мм. Возила Renault UE и UE 2 су коришћена и у осталим типовима јединица, претежно за вучу приколица са горивом, минобацача и остале специјалне опреме.

Немци су током инвазије на Француску заробили око 3000 возила. Већи део њих је коришћен без икаквих модификација, а  након ремонта извршених у фабрици AMX, која је била под руководством немачке компаније MAN. Употребљавани су за вучу топова калибра 37, 50, 75 и 76,2 мм. Ова возила су имала ознаку Infanterie UE-Schlepper 630(f). Возила која су коришћена у својој основној намени, транспорту муниције, понела су ознаку Munitionsschlepper Renault UE(f). На некима од њих је уграђен оклопљени кров, чиме је транспортована муниција заштићена од шрапнела и пожара. Како је била велика потражња за самоходним топовима, Немци су извесну количину ових возила модификовали за уградњу топа 37 мм. Уградња топа на малом возилу је значила да за послугу топа остаје врло мало места. Без обзира на проблеме са смештајем и радом послуге топа, конверзија је 1941. извршена на 700 возила и они су добили ознаку Selbstfahrlafette für 3.7 cm Pak36 auf Renault UE(f). Каснијом модификацијом, из 1943, на возило су уграђена четири лансера ракета Wurfrahmen 40; тако је настао Selbstfahrlafette für 28/32 cm Wurfrahmen auf Infanterie-Schlepper UE(f). Ова модификација је извршена на 40 возила, у две верзије; једна са лансерима са стране шасије и друга са повишеном платформом на задњем делу возила. Остале модификације су биле Mannschaftstransportwagen Renault UE(f), оклопни транспортер; Gepanzerte-MG-Träger Renault UE(f), Renault UE наоружан митраљезом изнад места командира; Schneeschleuder auf Renault UE(f), са раоником, намењен за употребу у зимским условима на источном фронту;  Fernmeldekabel-Kraftwagen Renault UE(f), возило за полагање телефонских линија и Panzerkampfwagen-Attrappe auf UE(f), лажни тенк за потребе извођења обуке. Мало компликованије модификације су биле верзије Sicherungsfahrzeug UE(f), возило за обезбеђење аеродрома, наоружано митраљезом калибра 7,92 мм  и специјалном високом надградњом у којој се налазио стражар наоружан митраљезом калибра 13 мм и Kleiner Funk- und Beobachtungspanzer auf Infanterie-Schlepper UE(f), артиљеријска осматрачница опремљена средствима везе.

Selbstfahrlafette für 3.7 cm Pak36 auf Renault UE(f)
Selbstfahrlafette für 28/32 cm Wurfrahmen auf Infanterie-Schlepper UE(f)
Infanterie UE-Schlepper 630(f)
Kleiner Funk- und Beobachtungspanzer auf Infanterie-Schlepper UE(f)
Sicherungsfahrzeug UE(f)
Panzerkampfwagen-Attrappe auf UE(f)

Немци су један део возила проследили својим савезницима. Тим путем је 1941. Италија добила 64 возила, верзије UE и UE2 и употребљавала их за превоз муниције. Нека од возила су након савезничког искрцавања на Сицилију заробљена од стране америчких снага, који их уводе у своје наоружање и користе.

Пољска 1. и 2. гренадирска пешадијска дивизија, формиране у Француској 1930-40. године су биле опремљене Реноовим возилима UE2. Поред ове две јединице, ова возила су се налазила и у опреми пољске самосталне планинске бригаде. Седамнаест возила су Пољаци оставили након што је отказана мисија у Финској. Ова возила су касније завршила у Британији, где их је користио пољски извиђачки батаљон стациониран у Перту. Након службовања у извиђачком батаљону, возила бивају пребачена у пољску тенковску бригаду и тамо служе за обуку тенкиста.

ТТ карактеристике
Маса 2,64 т
Дужина 2,80 м
Ширина 1,74 м
Висина 1,25 м
Посада 2
Наоружање 7,5 мм MAC (последња серија верзије UE 2)
Оклопна заштита 9 мм
Погон Renault 85, 38 КС
Носивост 350 кг у товарном простору
960 кг са приколицом
Аутономија 100 км
Брзина 30 км/ч
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *