Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

sIG 33 auf Geschützwagen

Немачки пешадијски батаљони имали су малу артиљеријску јединицу са четири лаке хаубице калибра 75 мм и две хаубице калибра 150 мм, којим су обезбеђивали артиљеријску подршку за сопствени састав. Хаубица калибра 150 мм је имала ознаку schwere Infantrie Geschütz 33 (sIG 33) и била је врло корисно оруђе, али је била тешка и једино средство за транспорт је била коњска запрега. Када је повећање степена механизације започела да филтрира опрему немачких оружаних снага на застарело и модерно, ова хаубица је дошла у забрињавајући положај. Било ју је потребно моторизовати.

schwere Infantrie Geschütz 33

Први облик моторизоване хаубице sIG 33 употребљена је током напада на Француску маја 1940. То је било једно од најпростијих самоходних оруђа, јер се састојало од хаубице са лафетом монтиране на шасију лаког тенка PzKpfw I. Ознака је у складу са тим била „15-cm sIG 33 auf Geschützwagen I Ausf B“. За заштиту посаде од непријатељске ватре и шрапнела уграђене су оклопне плоче – то је б ило цело возило. То није била баш задовољавајућа конверзија јер је тежиште возила било доста високо, тако да је 1942. за конверзију искоришћена шасија PzKpfw II. Код ове конверзије, сама хаубица је монтирана ниско на шасији, и била је врло успешна, тако да је током 1943. произведена слична, са дужом шасијом. Произвођена је под ознаком 15-cm sIG 33 auf Fgst PzKpfw II (Sf) Verlänget.

Бивши чехословачки тенкови PzKpfw 38(t) такође су конвертовани у самоходне хаубице. Прва серија возила, ознаке 15-cm sIG 33 (Sf) auf PzKpfw 38(t) Bison SdKfz 138, произведена је 1942. године. Код ове серије, хаубица је монтирана на шасији, иза оклопљеног надграђа возила. Показала се као успешан пројекат . Годину дана касније је произведена нова верзија. То је био фабрички произведени модел, уместо досадашње конверзије постојећих тенкова. Мотор је сада био смештен у предњем делу, тако да је само борбено одељење могло бити смештено у задњем делу. Ознака нове верзије била је  SdKfz 138/1 и до краја рата је остала стандардно самоходно оруђе наоружано хаубицом sIG 33. Посада је бројала четири члана, док је борбени комплет садржао 15 пројектила. Разлог за овако скроман борбени комплет лежао је у простом недостатку простора за смештај више муниције.

15-cm sIG 33 (Sf) auf PzKpfw 38(t)

Као прикладна платформа за наоружавање хаубицом калибра 150 мм узета је и шасија тенка PzKpfw III. Ово возило се појавило 1941. и било је препознатљиво по великом кутијастом надграђу возила у који је била смештена хаубица. Производња овог модела никада није заживела и прекинута је након конверзије свега 12 возила. Ова возила су употребљавана на Источном фронту и северу Африке.

sIG 33 уграђена на шасију тенка Panzer III Ausf.H, север Африке

Сва самоходна оруђа са хаубицом sIG 33 употребљавана су у првобитној намени – ватреној подршци пешадијских јединица на бојишту. Најуспешније верзије су биле Bison и каснија верзија, SdKfz 138/1. Преко 370 возила је произведено и крајем 1944. су се још увек налазила у производњи.

ТТ карактеристике
Маса 11500 кг
Дужина 4,835 м
Ширина 2,15 м
Висина 2,4 м
Посада 4
Наоружање хаубица 150 мм
Погон бензински мотор Praga снаге 150 КС
Аутономија 185 км
Брзина 35 км/ч
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *