Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ловци тенкова серије Т-13

Први покушаји са противтенковским топом FRC C47

Пројекат је започет 1936, када је Рајнска област окупирана и милитаризована. Заједно са драстичним планом модернизације и проширења постојећег система фортификације, продужења трајања војног рока и већих издвајања из буџета, војска је затражила и велики план моторизације, а касније и модернизације својих оклопних снага, који је започет 1929. До тада, језгро белгијских оклопних снага су чинили 75 застарелих тенкова типа FT18 и два оклопна аутомобила из доба Првог светског рата, типа Minerva. Експерименти британске компаније Carden Loyd су привукли пажњу свих војних комисија широм Европе. Након што су их гледали на маневрима, Белгијанци су изабрали да, ради тестирања, купе већ широко извожени модел IV. Тестови су изведени 1931. у близини Брисела. Истовремено, тестирани су и противтенковски топови C47 FRC и FRC 76 мм. Тестови су показали да је за одвајање топа од возила и припрему за отварање ватре било потребно превише времена. Шест танкета типа Carden-Loyd Mk.VI, које су раније узете ради обуке, конвертоване су у импровизоване носаче и тестирани, прво са топом калибра 76 мм. Лаке шасије су се показале као преслабе и нису могле да издрже удар и трзање топа. Возила су имала тенденцију да се преврну, па је из тог разлога смањена брзина гађања. Тестирања са топом FRC C47 су показала боље резултате, али се шасија тешко смиривала након опаљења топа, што је онемогућавало прецизно нишањење следећег хица. Стога су, на овај начин настала противоклопна оруђа, пребачена у наоружање пограничних јединица, на унапред утврђене заседне положаје на обали реке Мезе. Са ових положаја су отворили ватру на немачке јединице 10. и 11. маја 1940.

Противтенковски топ калибра 47 мм уграђен на шасију танкете Carden-Loyd Mk.VI

Ловац тенкова T13 B1

Белгијанци су 1934. купили 23 (по неким изворима 21) трактора-гусеничара типа Vickers-Carden-Loyd за потребе опремања „Ловаца са Ардена“ (Chasseurs Ardennais), где су се користили за вучу брдских топова Бофорс М34 калибра 75 мм. Упркос томе што су били ненаоружани и неоклопљени, били су добра основа за експерименте. Касније је купљено још 35 комада како би се опитовала уградња полукуполе са топом  C47. Због масе, као и распореда одељака на трактору, топ је морао бити уграђен на задњу страну возила, гледајући у назад. Једини начин за заштиту возача и послуге топа био је сет склапајућих оклопних плоча, док крова није ни било. Предњи панел је имао прорез за возача. Као последица, након постављања свих оклопних плоча, топ је имао врло ограничено поље дејства по азимуту, а да би могао да дејствује у кругу од 360 степени, било је потребно преклопити три предње оклопне плоче. Тиме је посада возила постајала незаштићена, али су бар послужиоци топа имали какву такву заштиту иза штита. Топ је био противтенковски, калибра 47 мм, модел FRC M32 – развијен из пешадијског модела, док је купола на десној страни имала постоље за митраљез, на који би се уграђивао  F.N. model 30, белгијска варијанта америчке BAR.

Верзија Т13 B1

Ловац тенкова Т13 је успешно прошао све тестове. Ова варијанта, ознаке B1, произведена је у 32 примерака. Произвођен је у фабрици камиона крај Брисела. Дебљина оклопа је ограничена на 12 мм, с тим да је дебљина лима ма поду и вертикалним површинама куполе била свега 6 мм.

Ловац тенкова T13 B2

Верзија B1 била је задовољавајућа само толико да би послужила као основа за конверзију преосталих 23 трактора „Ловаца са Ардена“. Конверзија је извршена 1936, на истим основама као и B1, са малим разликама у погледу вешања и борбених одељења. Као такви, ловци тенкова  B1 и B2 су чинили језгро моторизованих пукова „Ловаца са Ардена“, тако што је по 6 возила било у једној јединици.

Верзија T13 B2

Међутим, потреба за моторизованијим одбрамбеним снагама, као и заштита посаде, условила је нову реконструкцију возила.

Ловац тенкова T13 B3

Трагајући за бољом основом за унапређење конструкције ловца тенкова, комисија се окренула традиционалном снабдевачу, компанији Vickers, од које је ради тестирања наручила један Vickers-Carden-Loyd Light Dragon Mk. II B. Ово возило је сматрано стабилнијим, са бољим вешањем и снажније у односу на првобитни модел трактора, што је довело до потпуно новог модела, познатог као снажније у односу на првобитни модел трактора, што је довело до потпуно новог модела, познатог као B3. Тело је било вишље, омогућавајући потпуну заштиту возача и пуниоца, иако је купола, сада покретна по азимуту од 360 степени, још увек била делимично оклопљена (задњи део куполе није био затворен). Вешање је било тврђе, гусенице дебље – али је оклоп још увек био слаб. Купола и труп су били оклопљени плочама у просеку дебелим 13 мм, што је пружало заштиту само од дејства стрељачког наоружања. Прве количине, 194 комада, наручене су 1938. Друга серија од 158 комада је наручена годину дана касније и она је испоручена до маја 1940. Тачан број произведених ловаца тенкова још увек није прецизан. Процењује се да је произведено од 250 до 255 комада.

Ловац тенкова T13 B3

T13 у борбеним дејствима

Када је избио Други светски рат, ловци тенкова Т13 су чинили језгро белгијских оклопних снага, са близу 200 примерака. Оно што је било симптоматично у спољној политици Белгије, сви ловци тенкова су имали дефанзивну улогу, наоружани доказаним противтенковским топом калибра 47 мм. Ипак, околности су довеле до тога да се употребе као тенкови. Део је употребљен као оруђе за подршку пешадије, у паровима али у неким случајевима и самостално.

Ловци тенкова Т13 су били као створени за рат у Арденима; њихове гусенице су биле врло употребљиве, а мале димензије самог возила су омогућавале добру камуфлажу. Ипак, главни недостатак је био слаб оклоп. Белгијанци су морали први да отворе ватру и одмах крену у промену положаја, пре него што би немачки тенкови узвратили. Заседна дејства су била и најпожељнији облик дејства тих ратних дана, почевши од сукоба на граници 10-11. маја, који су се продужили све до 23. маја када је већи део моторизованих пукова белгијских снага просто – уништен, пре свега због одсуства ватрене подршке из ваздуха, недостатка погонског материјала и муниције.

Заробљени ловац тенкова Т-13 B3 са на брзину одрађеном немачком ознаком

Након капитулације Белгије, Немци су заробили велики број напуштених и саботираних ловаца тенкова Т13, а одређена количина се налазила у складишту и у фабричком кругу. Они који су поправљени и ушли у наоружање немачке војске, добили су ознаку Beutepanzer Vickers T13(b). Нема података да су коришћени ван територије Белгије. Велики број њих се још увек налазио у наоружању 1944, када су углавном извршавали задатке патролирања и борбе против припадника покрета отпора.

ТТ карактеристике T13 B1 – T13 B2 T13 B3
Маса 4,5 т 5,08 т
Дужина 3,65 м 3,65 м
Ширина 1,76 м 1,87 м
Висина 1,69 м 1,84 м
Посада 3 (командир, возач, нишанџија) 4 (командир, возач ,нишанџија, пунилац)
Наоружање 1 х 47
1 х 7,65 мм
1 х 47
1 х 7,65 мм
Погон Meadows,
снаге 51 КС
Vickers-Armstrong,
снаге 80 КС
Аутономија 240 км 400 км
Брзина 40 км/ч 41 км/ч

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap