Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Самоходно оруђе Semovente 75/18

Самоходно оруђе Semovente 75/18 настало је уградњом хаубице калибра 75 мм на шасију тенкова М13/40 и М14/40. Првих 60 самохотки користиле су шасију М13/40, док су наредне 162 израђене на шасији тенкова М14/40. Semovente 75/18 је требао да има улогу прелазног решења, до уласка тенкова М40 у оперативу.

Све је почело сугестијом артиљеријског пуковника Берлезеа да Италијани требају да направе оклопно возило слично немачком Штугу, које се добро показало у нападу на Француску. До израде првог прототипа није прошло дуго; 10. фебруара 1941. године је испоручен за тестирања, само 12 месеци након производње првог тенка М13/40, чија је шасија употребљена.

Semovente 75/18 M41

Након прототипа, наручено је још 60 самоходних оруђа. Испоручена су у току 1941. године и послати за северну Африку јануара 1942. године. Прва серија, базирана на М13, имала је ману у слабом погону – свега 125 КС. Касније је замењен погонским агрегатом снаге 145 КС.

У предњем делу возила налазио се део за смештај посаде и место возача, у великом и ниском казамату. Моторни део се налазио иза њих, у задњем делу. Мотор се није налазио у истом простору са посадом, већ у нешто мањем простору, одвојен. На крову машинског простора су се налазили поклопци за приступ мотору. Механизми су били слични механизмима на тенку М13/40.

Посада је бројала 3 члана (возач, нишанџија и командир).

Главно оруђе било је дериватив хаубице 75/18 мм која је у то време била модерно дивизијско артиљеријско оруђе. Оруђе је било домета  9 500 м са елевацијом од 45 степени. Уградњом на шасију, елевација је ограничена на 22 степена, тако да је максимална даљина гађања износила до 7-8 километара.

Начин уградње оруђа ограничавао је и непосредно гађање, посебно покретних циљева. За блиску одбрану возило је располагало митраљезом монтираним на крову. У почеку је митраљез био калибра 6.5 мм да би касније калибар повећан на 8 мм. Борбени комплет су чиниле 44 гранате за топ 75 мм и 1 108 метака за митраљез.

Иако ова самохотка није постала чувена као „колеге“ из Немачке, показала се сасвим добро у додељеној јој улози. Иако је технички била слична немачком штугу, имала је потпуно другачију улогу, служећи као дивизијска артиљерија уместо као класични јуришни топ. У формацији сваке оклопној дивизији постојале су две артиљеријске групе, са по две батерије (по четири 75/18 и командно возило). Укупно се у оклопној дивизији налазило 18 самохотки 75/18 (укључујући две у резерви) и 9 командних возила, које су се разликовале од основних возила по уграђеном радио уређају и митраљезом калибра 13 мм уместо артиљеријског оруђа. Број у почетку наручених, 60 возила, био је довољан за опремање 3 оклопне дивизије.

Семовенте у северној Африци, 1942.

Semovente 75/18 су активно учествовали на ратишту северне Африке, као и током савезничке инвазије на Сицилију, када су тенковима М13/40 обезбеђивали додатну ватрену моћ. У северној Африци су били доста успешни против америчких тенкова М3 и М4 које је користила британска армија.

Иако је почео каријеру као оруђе дивизијске артиљерије, убрзо је постало јасно да је то ипак оруђе прве линије. Могао је да пружа ватрену подршку, али у случају потребе могао је да дејствује и као јуришни топ, чак и као противтенковско оружје. Употребом гранате 75мм ПЕ имао је довољно моћи да се бори против Шермана.

Производња је појачана тако да је  током 1942. године произведено 162 комада, сви на шасијама М41. Коришћени су углавном у дефанзивним улогама, пошто их је недостатак куполе и ниска силуета чинила идеалним за такве задатке.

Каснија потреба за јачим топом, довела је до конструкције самохотки са ознакама 75/34, 75/46 и 105/25мм.

ТТ карактеристике
Маса 14,4 т
Дужина 4,92 м
Ширина 2,2 м
Висина 1,85 м
Посада 3 члана
Оклоп чеони 30 мм
Примарно наоружање 75 mm Obice da 75/18 modello 34
Секундарно наоружање митраљез Бреда Модел 38 калибра 8 мм, или Бреда Модел 30 кал. 6.5 мм
Погон дизел мотор снаге 125/145 КС
Радијус 230 км
Брзина 32 км/ч
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *