Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Aichi E13A

Развијен из извиђачког хидроавиона Е12А, двоседа, Аичијев Е13А био је намењен испуњењу захтева Јапанске царске морнарице за извиђачки хидроавион великог домета, који би уз то могао да извршава и задатке пратње конвоја. Ови захтеви су били наведени у спецификацији 12-Shi из 1937. године.

Прототип авиона је завршен крајем 1938, у форми моноплана нискокрилца са склопивом спољном секцијом крила, конвенционалним репом и стајним трапом са два пловка. Погоњен звездастим Мицубишијевим мотором Kinsei 43, E13A се током тестирања показао супериорнијим у односу на свог такмаца, Каванишијев Е13К1, те је самим тим и уведен у наоружање као извиђачки хидроавион Тип 0 Модел 11 (Aichi E13A1).

Аичи је у периоду 1940-1942. произвео 13 примерака Е3А1. Додатих 48 је произведено у 111. арсеналу морнаричке авијације у Хиору. Међутим, највећи произвођач ових авиона била је компанија Кјушу Хикоки, која је од 1942. до краја рата произвела 1237 примерака Е13А1, чиме је укупан број произведених авиона нарастао на 1418.

Оперативна употреба

Први авиони су по увођењу у наоружање пронашли своје место на јапанским крстарицама и носачима хидроавиона, а своје прво ватрено крштење су доживели 1941. године, када су бомбардовали пругу Кантон-Ханкоу. Након тога је уследило увођење у састав 8. крстаричког дивизиона, на време за учешће у нападу на Перл Харбур. Након што се 1942. производња авиона усталила, авиони ће постати обавезан инвентар јапанских бродова. Добија и кодно име од стране Американаца – „Jake“.

Биће употребљени и у бици код Мидвеја, као део инвентара на крстарицама Харуна, Чикума и Тоне.  Управо ће Е13А1 који је полетео са крстарице Тоне бити тај који ће у јутарњим часовима 4. јуна открити америчку флоту.

Недостаци авиона, као што је непоседовање самозаптивајућих резервоара горива и оклопне заштите за посаду, учиниће га врло рањивим на дејство америчких ловачких авиона. Упркос недостацима, остаће у наоружању све до краја рата. У подручјима где се није очекивало присуство америчких ловаца, Јапанци ове авионе употребљавају и у улози бомбардера, нападајући савезничке бродове. Како се приближавао крај рата, све их је више слато и у самоубилачке нападе.

Поред тога што су се налазили у наоружању јапанских снага, авиони Е13А1 су летели и у саставу кинеских, француских и тајландских снага.

Верзије авиона

Е13А1: прототип и први серијски произведени модел, касније означен као Модел 11
Е13А1-К: верзија школског авиона, са двоструким командама
А13А1а :верзија са реконструисаним пловцима и модернијим радио уређајима
E13A1a-S: верзија за извођење ноћних дејстава
E13A1b: E13A1a-S са уграђеним радаром
E13A1b-S: верзија E13A1b, прилагођена за дејства ноћу
E13A1c: верзија за дејство по површинским циљевима, наоружана са два топа 20 мм, бомбама и дубинским бомбама

ТТ карактеристике Е13А1
Дужина 11,31 м
Висина 4,70 м
Распон крила 14,50 м
Посада 3 члана
Површина крила 36 м2
Погон 1 х Mitsubishi Kinsei 43, снаге 1080 КС
Максимална брзина лета 375 км/ч
Плафон лета 8700 м
Аутономија лета 2100 км
Маса празне летелице 2642 кг
Максимална полетна маса 4000 кг
Наоружање 1 х 7,7 мм
250 кг бомби

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *