Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Средњи тенк Type 89 Chi Ro

Почетком двадесетог века Јапан је схватио да заостаје у многим аспектима војне технологије, тако да је покушао да ухвати корак посматрајући Европу. Јапанци су одлучили да набаве најбоље од европске технологије и да изврше прилагођавање својим потребама. То је било најизраженије у бродоградњи, где је британска технологија имала велики утицај. Након Првог светског рата, Јапан је започео модернизацију својих оружаних снага на основу лекција научених у рату. Мали број тенкова је купљен за потребе испитивања. На почетку, октобра 1918. је купљен један британски тенк Mark IV, а након њега и шест британских средњих тенкова типа Whippet и 13 француских Renault FT 1919. године. Ови тенкови су углавном коришћени у пешадијским и коњичким школама, мада су два тенка типа Whippet била послата у Владивосток са јапанским окупационим трупама. Прве тенковске јединице су формиране 1925. године, са пет тенкова Renault FT који су формирали 1. тенковски одред у саставу 12. дивизије, док су тенкови Whippet формирали тенковски одред у пешадијској школи. Рана искуства са овим тенковима помогла су у одређивању захтева за први јапански тенк. Захтеви су прослеђени 4. војној лабораторији из састава Техничког бироа јапанске царске армије, која је била задужена за развој возила. Први прототип је израђен од меког челика, са главном куполом у центру и мањим куполама на предњем и задњем делу тенка, слично француском Char 2C. Завршен у лето 19126. године у Арсеналу Осака, са 18 тона је био претежак. Касније је еволуирао у моделе тешких тенкова Type 91 и Type 95, од којих ни један није прихваћен за опремање једница јапанске царске армије. Током развоја тенка, британска компанија Vickers је понудила Јапану прототип тенка означен са Model C. Јапану је испоручен марта 1927. Током испитивања Викерсовог прототипа, дошло је до пожара на мотору што је натерало јапанске инжињере да за свој нови тенк изаберу дизел мотор. Кренуло се са развојем другог лаког тенка, који је одобрен за увођење у наоружање 1929. године под ознаком Type 89 Yi-Go. Рекласификован је као средњи тенк јер је имао масу од 10 тона.

Производња тенка Type 89 додељена је у надлежност Арсеналу из Сагамија, али су његови ограничени индустријски капацитети приморали Арсенал да добар део производње препусти подуговарачима, претежно компанији Mitsubishi. Ова компанија је произвела нови мотор за Type 89. Први тенкови су добили бензинске моторе снаге 118 КС. Ова варијанта је имала ознаку Type 89А све до 1934. године када је финализиран Мицубишијев дизел мотор снаге 120 КС. Тенкови са дизел мотором су добили ознаку Type 89B Otsu. Поједини детаљи конструкције тенка мењали су се током процеса производње на основу предлога јединица. Тако је командирова купола на главној куполи промењена и од малог „шеширића“ израсла у много практичнију куполу са подељеним поклопцем који је служио како за вентилацију тако и за улазак/излазак из тенка.

Како производња тенкова Type 89 није почела до 1931. године, Јапан је 1930. поручио око десет француских тенкова Renault NC1. Ови тенкови су учествовали у првим борбама јапанске војске. Прва специјална тенковска лета, наоружана Реноовима тенковима типа FT и NC, била је упућена у Манџурију након Манџуријског инцидента из јануара 1932. године. Чета се борила близу Харбина. Друга самостална тенковска чета, под командом капетана Шигемија, са пет тенкова Type 89 и 10 Реноових NC тенкова, учествовала је у Шангајском инциденту фебруара 1932. године. Иако су се нови тенкови добро показали, вешање на Реноовим тенковима је било проблематично тако да је тај тип тенкова повучен из наоружања. Као резултат, Прва специјална тенковска чета је борбу са кинеским трупама марта 1933. године у Јехол провинцији водила наоружана искључиво новим, домаћим тенковима.

ТТ карактеристике
Маса 12,79 т
Дужина 5,73 м
Ширина 2,13 м
Висина 2,56 м
Посада 4 члана
Оклопна заштита 6 – 17 мм
Наоружање топ 57 мм
2 х 6,5 мм
Погон Mitsubishi A6120VD, 120 КС
Аутономија 170 км
Брзина 26 км/ч
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *