Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Consolidated B-32 Dominator

Четворомоторни тешки бомбардер компаније Consolidated, назван B-32 Dominator, наручен је у исто време када и Boeingов B-29 Superfortress. B-32 је представљао резерву америчког ваздухопловства у случају да пројекат Супертврђаве доживи неуспех. Како се касније испоставило да је B-29 врло успешан пројект бомбардера, наручено је свега 118 примерака, у свим верзијама, што је било далеко мање од првобитно планираних количина. Коришћени су у свега неколико борбених мисија у последњим недељама рата. Иако му кратка ратна каријера није била спектакуларна, истакао се у борбеним мисијама против јапанских снага.

Consolidated B-32-1-CF (S/N 42-108471), први B-32 произведен након модификација на стандард Block 20

У првој половини 1939, генерал Хенри Арнолд, тада главнокомандујући армијског ваздухопловства, постао је свестан предстојећег рата. Успоставио је посебни комитет, којим је председавао бригадни генерал Килнер, са циљем да се направе препоруке за даљи развој армијског ваздухопловства САД.  У извештају из јуна 1939, комитет је препоручио развој и производњу неколико нових средњих и тешких бомбардера далеког домета.

Са избијањем рата у Европи, 10. новембра 1939. генерал Арнолд тражи ауторизацију да уговори развој и производњу бомбардера веома далеког домета, како би могли да изводе борбена дејства далеко од америчких обала. Према захтевима, нови авиони би требали да буду, у односу на тада постојеће авионе B-17 и B-24, супериорни у перформансама, радијусу дејства, носивости, дефанзивном наоружању… Одобрење овог пројекта стигло је 2. децембра тако да су започети радови на прављењу званичне, конкретне листе тактичко техничких захтева за нови авион.

У јануару 1940. године ОС САД су у јавност изашле са листом тактичко техничких захтева за „супер бомбардер“. Војска је тражила бомбардер брзине 400 км/ч, радијуса од 5 333 миља, носивости од 2 000 фунти убојних средстава…

Након првих лекција из првих месеци рата у Европи, тактичко технички захтеви су ревидирани: сада је затражено јаче дефанзивно наоружање, више оклопа и самозаптивајући танкови горива. Ови захтеви су постали основа за документе „Data R-40B“ и „Specification XC-218“. 29. јануара 1940. године Министарство рата и формално издаје листу захтева и циркуларно је шаље компанијама Boeing, Consolidated, Douglas и Lockheed. Развојни пројекти означени су, по компанијама учесницима програма, као Boeing XB-29, Lockheed XB-30, Douglas XB-31 и Consolidated XB-32.

Увидевши своју инфериорност у осталу на остале такмичаре, компаније Lockheed и Douglas су се повукле и пре него што су имале урађен било какав дизајн. У игри су остали Boeing и Consolidated.

У другој половини 1940. године, тачније 24. августа, од компаније Boeing поручена су два прототипа и један статички модел, под ознаком XB-29. У исто време су поручена и два прототипа компаније Consolidated, под ознаком XB-32 – као осигурање за случај да пропадне фаворизовани пројект XB-29. Производња трећег прототипа додата је у уговор 6. септембра. Према одредбама уговора, први прототип је требало испоручити у року од 18 месеци од дана потписивања уговора, други прототип 90 дана касније и трећи – 90 дана након другог.

Компанија Consolidated означила је нови авион као Модел 33. По изгледу је личио на B-24 Liberator, са Дејвисовим крилом, монтираним изнад трупа, са два репна вертикалца и два отвора за одбацивање бомби. Од B-24 се разликовао у томе што је имао веће крило, цилиндричан труп и округао нос, као на B-29. Округли нос је промењен конвенционалним ветробранским стаклима пре него што је први прототип полетео. Мотори су били идентични као код XB-29 – 4 звездаста, ваздухом хлађена мотора са турбо пуњачима, модел Wright R-3350 Duplex Cyclone. Као и код Boeingовог такмаца, и XB-32 је имао унутрашњост под притиском и даљински управљиве туреле. Чак су код модела XB-32 туреле биле увлачиве.

Макета авиона B-32 направљена је крајем децембра 1940. године. На макети су извршене измене које су биле резултат испитивања модела размере 1:35 у аеродинамичком тунелу. Ревидирана макета је прегледана и одобрена 6. јануара 1941. године. Тринаест летелица за тестирање је наручено јуна 1941. године, под ознаком YB-32. Свих тринаест је требало производити паралелно са производњом три летелице XB-32.

Прва летелица, ознаке 41-141, угледала је светло дана у Сан Дијегу 1. септембра 1942. године, скоро 6 месеци иза уговореног рока. У овом стадијуму рата, B-32 је још увек био значајан део ратних планова УСААФ-а. Планови из августа 1941. године темељили су се на прецизном бомбардовању немачких индустријских комплекса са 98 група бомбардера, од којих су 48 биле групе бомбардера B-29 и B-32. Америчко армијско ваздухопловство није било баш одушевљено кашњењем програма развоја авиона B-29 и B-32, тако да је, пошто је прво направљен прототип авиона B-32, одмах наредило да отпочну летна испитивања. Услед проблема са системом за одржавање притиска у кабини и покретним турелама, морали су бити измештени са авиона како би се могло започети са тестирањима.

Први прототип XB-32 извео је први лет 7. септембра 1942. године, са аеродрома Линдберг (Сан Дијего), са пробним пилотима Раселом Роџерсом и Ричардом МекКином за командама. Авион је услед техничких проблема са једним од кормила слетео након само 20 минута лета.

XB-32 је имао моторе Р-3350-13 на унутрашњим и Р-3350-21 на спољашњим крилним носачима. На врху осовина налазиле су се трокраке елисе, производ компаније Хамилтон Стандард.

Авион добија и наоружање: 4 митраљеза калибра 12,7 мм у свакој од горњих и доњих турела, плус по пар митраљеза 12,7 мм и топ калибра 20 мм у задњем делу кућишта спољашњих мотора, управљаних даљински из станица у трупу и репу авиона. На нападној ивици крила налазила су се још два митраљеза 12,7 мм.

Проблеми у развоју су се наставили, тако да је фебруара 1943. године дошло до отказивања пројекта YB-32. Међутим, месец дана касније, потписан је уговор за производњу 300 авиона B-32, и поред незадовољства неких од старешина из врха армијског ваздухопловства.

Производња авиона је планирана у погонима компаније Consolidated у Форт Ворту, иако су се прототипови правили у Сан Дијегу. Додељено му је и име: Terminator. 10. маја 1943. године XB-32 са серијским бројем 41 141 срушио се одмах по полетању услед квара на закрилцу, при чему је погинуо тест пилот Ричард МекМакин, а 6 чланова посаде је повређено. У удесу су уништени неки од резултата испитивања тако да је морало бити обављено још тест летова ради прикупљања одређених параметара и података лета.

Друга летелица, ознаке 41-142, полетела је по први пут 2. јула 1943. године, док је трећа летелица каснила услед техничких проблема. Када је летелица новембра 1943. године коначно и завршена, у њу су уграђени и склопови за које је војска сматрала да је потребно модификовати их. У децембру 1943. године армијско ваздухопловство је дошло до закључка да је B-32 према тада важећим ваздухопловним стандардима – застарео. Како би се програм спасао од пропасти, препоручена је уградња низ измена. Армијско ваздухопловство је сматрало да је дефанзивно наоружање авиона потпуно неадекватно и препоручили замену даљински управљивих борбених станица посадним борбеним станицама. Од наоружања су уграђена 10 митраљеза 12,7 мм на пет борбених станица. Гондоле мотора су редизајниране, трокраке елисе замењене четворокраким. У складу са проценама да ће авиони B-32 већину својих мисија изводити на малим и средњим висинама, одустало се и од кабине под притиском. Како се избацивањем одређених подсистема уштедело на маси авиона, носивост авиона повећана је на 20 000 фунти. Били су потребни унапређени системи горива, мазива и отпуштања бомби… Уграђен је аутоматски систем контроле лета, а унапређени су и отвори за напуштање летелице у случају опасности. Сва унапређења подсистема су по уградњи на авион чинили да B-32 изгледа као редизајнирани авион.

Трећи XB-32 коришћен је као тест платформа за разне измене у току конструкције и испитивања авиона. Након свог 25. лета, ова летелица је добила вертикални реп сличан репу авиона B-29. Како није био баш адекватан за XB-32, конструктори Consolidated-а су конструисали реп мало виши него што је био код B-29. Након лета 3. новембра 1943. године, са новим репом, авион је постао стандард за производњу наредних авиона B-32.

Овако измењен авион добио је ознаку компаније – Модел 34. Наруџбине за авион су нарасле на преко 1500 летелица.

Августа 1944. године, B-32 добија и своју популарну ознаку – Dominator. Августа наредне, 1945. године, име Dominator се и званично одбацује декретом Стејт Департмента. Као разлог наводи се да име није „политички коректно“ и да неће бити добро протумачено након рата. Након тога, летелица се назива једноставно B-32.

Први B-32 испоручен је 19. септембра 1944. године. Први примерак је био малерозан – доживео је лом носне стајне ноге приликом првог слетања.

До краја децембра 1944. године свега пет авиона је испоручено, различитим тест центрима. У поређењу са њим, авиони B-29 су већ шест месеци летели у борбеним мисијама. Армијско ваздухопловство није било задовољно кашњењем програма B-32. Ових неколико испоручених летелица имали су честе кварове, посаде су се жалиле на лошу механичку обраду… Армијско ваздухопловство је разматрало укидање програма и пребацивање посада на преобуку за авионе B-29.

Бригадни генерал Доналд Вилсон био је изричито против укидања програма B-32 и предложио да би, упркос техничким проблемима, било лудо укинути програм пре него што испитивања не кажу своје. Такође је захтевао да посаде наставе са обуком на B-32.

Ради лакше обуке посада, почевши од 27. јануара 1945. године, 40 летелица је испоручено без наоружања и опреме за бомбардовање. Летелице су биле намењене искључиво за обуку. ненаоружане летелице носиле су баласт како би компензовале масу неуграђеног наоружања и опреме. Потенцијални пилоти авиона B-32 имали су 50 часова налета, копилоти 25, осматрачи такође 25 часова.

У оперативној употреби, B-32 је имао бројне недостатке. У кокпиту је био веома висок ниво буке, инструмент табла је била сиромашна показивачима… Добре стране су биле те што је ипак био стабилна платформа за извођење напада, поседнуте борбене станице пружале су му добру заштиту, склопови су били лако доступни за одржавање.

Многи од проблема примећених код B-32 отклањане су у току производње наредних примерака, а такође је побољшана и контрола квалитета.

Августа 1944. године стигла је директива за убрзавање тестирања како би авион што пре ушао у оперативну употребу. Разлог овом наређењу лежи у тражењу бомбардера B-29 од стране генерала Џорџа Кинија, команданта Ваздухопловства на Далеком Истоку. Авионе B-29 никада није могао да добије, јер није био приоритет за попуну, тако да је ускоро почео да тражи попуну авионима B-32. На овај захтев му је одговорено позитивно… тако да је формирана јединица која ће испитати бомбардере у борбеним условима. За борбена испитивања одабрана су три бомбардера B-32 (42-108529, 42-108531 и 42-108532). Летелица са серијским бројем 42-108531 имао је несрећу пре напуштања Форт Ворта, те је замењен летелицом са серијским бројем 42-108528. Ни 42-108528 није био у много бољем стању, обзиром да је био из серије авиона који су служили искључиво за обуку. Прва два бомбардера пристигла су у Лузон 24. маја, док је трећи стигао сутрадан. Тестирања су требала да се одвијају у организацији и под надзором 5. команде бомбардера, под чијом је командом био 386. сквадрон бомбардера из 312. бомбардерске групе, која је била и домаћин деташованој групи бомбардера B-32. 312. група је у свом саставу имала 4 сквадрона (386, 387, 388. и 389. сквадрон) који су летели на авионима А-20. Уколико би тестирања задовољила, сви авиони А-20 из 286. и 387. сквадрона били би замењени новим бомбардерима B-32, док би преостала два сквадрона и даље летели на старим авионима.

Прво ватрено крштење бомбардери B-32 имају 29. маја 1945. године, у нападу на јапанско складиште у Кагајан долини, на острву Лузон. Сва три бомбардера су требала да учествују у нападу, али је 42-108528 одустао на полетању. Преостала два авиона су наставили ка мети и извршили задатак без икаквих проблема или застоја. Уследила је читава серија напада из ваздуха на мете на Филипинима, Формози, Хајнану, Тонкиншком заливу… Тестови су били успешни и уследили су планови за пренаоружавање 386. сквадрона новим бомбардерима. 312. група бомбардера требала је да се пребазира на Окинаву након извршеног пренаоружавања.

Након бацања атомске бомбе, августа 1945. године, јединица добија наређење да одмах пребазира на острво Окинава. Пренаоружавање још увек није било завршено. Шест летелица B-32 придружило се јединици на аеродрому на Окинави, неколико дана касније. Акције које су изводили бомбардери у периоду након бацања атомске бомбе сводили су се на мисије извиђања и аерофото снимања јапанских положаја, где није било потребе за деловањем дефанзивног авионског наоружања. Како било, 17. августа, група од 4 авиона B-32 летела је изнад Токија када је била нападнута противавионском артиљеријом и ловцима. Бомбардери су напустили зону са мањим оштећењима, тврдећи да су оборили један, а можда и чак три ловца.

Последња борбена акција бомбардера B-32 одиграла се изнад Токија, 18. августа. Бомбардере 42-108532 и 42-108578 су напали јапански ловци. Посаде бомбардера су тврдиле да су обориле 2 ловца. Један члан посаде бомбардера је погинуо, а два су рањена. Ово је уједно и последња борбена акција авиона у Другом светском рату.

Последња мисија Dominatorа у Другом светском рату је извиђачка мисија групе од 4 авиона, 28. августа. Мисија је била пропаст, али не због борбених дејстава. Летелица са серијским бројем 42-108544 изгубила је мотор приликом узлетања и отклизала низ писту. Свих 13 чланова посаде је настрадало када је летелица експлодирала и изгорела. На повратку са задатка, летелица са серијским бројем 42-108528 изгубила је услед квара два од четири мотора. Пилот је наредио посади да напусти авион, али су два члана посаде погинула.

Након Дана победе над Јапаном (ВЈ-Day), преостали бомбардери B-32 су се вратили у САД. Даља производња авиона је отказана октобра 1945. године. У време отказивања производње, Форт Ворт је произвео 70 авиона B-32 и 40 ТB-32, док је Сан Дијего произвео свега један примерак.

Производња ТB-32

Последњи шест примерака Dominatorа (серијских бројева од 42-108579 до 42-108584) су са производне линије одлетели директно у складиште у Аризони. Дванаест недовршених летелица су у тренутку престанка производње проглашени „вишком инвентара“ и одређени су за продају. Најмање 37 делимично састављених летелица је продато у старо гвожђе након што су са њих демонтирани мотори и опрема. Сви примерци који су били у оперативној употреби изрезани су у старо гвожђе… прилично неславан крај.

Нити један примерак B-32 није продат страној земљи, а пошто је био на гласу да је склон кваровима – није био атрактиван у послератном цивилном сектору. Једини пример интересовања цивилног сектора за овај авион било је јуна 1947. године, од стране произвођача оловака – Милтона Рејнолдса, који је најавио да ће са B-32 обићи свет – преко полова. Овај план никада није отишао даље од најаве.

B-32 није имао среће ни са музејима. У свету не постоји нити један сачуван цео примерак B-32. B-32-1-CF са серијским бројем 42-108474 био је остављен по страни, са намером да га изложе у Музеју ратног ваздухопловства, али је грешком – изрезан. Данас су „живе“ само две носне туреле и панел крила.

 

ТТ карактеристике
Посада 10
Дужина 25,3 м
Распон крила 41,2 м
Висина 10,1 м
Површина крила 132,1 м²
Маса празног авиона 27 000 кг
Маса пуног авиона   45 000 кг
Максимална полетна маса 50 580 кг
Максимална брзина 575 км/ч
Крстарећа брзина 467 км/ч
Дужина лета 4815 км
Плафон лета 11 000 м
Брзина пењања 3,4 м/с
Наоружање 10 x 12,7 мм
9 100 кг бомби

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *