Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Kawasaki Ki-88

Августа 1942. године јапанске оружане снаге су осетиле потребу за авионом, који би у примарној улози извршавао задатке пресретања непријатељских авиона и штитио аеродроме и остале важне објекте који су сматрани важним и од стране непријатеља и самим тим постајали важан циљ. Тактичко-технички захтеви су убрзо предати компанији Кавасаки која је пружила оно што је веровала да је одговор на примљене захтеве: авион Ки-88.

Пре израде тактичко- техничких захтева, Јапанци су проигравали разне комбинације док нису одлучили да им треба авион са тешким наоружањем који ће моћи да нанесе велику штету непријатељским авионима, посебно бомбардерима, са добрим карактеристикама које ће му омогућити да постане не само стабилна платформа за употребу топова, већ и једноставан авион којим би млади пилоти брзо овладали.

Да би дошли до циља, конструктор компаније Кавасаки – Такео, бацио се на конструисање авиона који ће касније добити ознаку Ки-88. Такео је изабрао топ Хо-203 калибра 37 мм као основно оружје, уз подршку два топа Хо-5 калибра 20 мм. Сва три топа су требала бити уграђена у нос авиона. Узевши у обзир димензије топа калибра 37 мм (дужина нешто преко 1,53 м), монтирање топова уз мотор би представљао проблем, тако да је мотор морао бити померен иза пилотске кабине. Водом хлађени мотор Ха-140, снаге 1500 КС, погонио је трокраку елису.

Главна предност у постављању мотора иза пилота огледала се у томе што је омогућавала уградњу топа тако да гађа кроз осовину елисе, што је најстабилнија платформа за гађање и самим тим се постиже већа прецизност при гађању. Друга предност се огледа у томе што је могуће направити нос авиона за веће брзине лета.

Према бројним изворима, Такео је за узор свог авиона узео амерички Bell P-39 Aircobra. Нема доказа да је Такео копирао амерички авион, али је можда потребно навести да се П-39 користио код Гвадалканала. Јуна 1943. Такео је завршио свој рад на конструкцији авиона. Ако оставимо по страни употребу топа калибра 37 мм и монтажу мотора иза пилотске кабине, Ки-88 није имао других сличности са П-39. Ки-88 је имао дубок труп како би успео да смести мотор иза и испод кокпита. Уводник ваздуха се налазио са доње стране трупа, мало испред спојнице крила. Хладњак се налазио иза уводника, на дну трупа, скоро испод пилотског седишта. Истурен на левој страни трупа, непосредно испод излазне ивице крила, налазио се уводник који је снабдевао ваздухом турбо пуњач мотора Ха-140. Стајни трап је био конвенционалан, увлачећи у крилима, док је задњи точак био фиксиран. Резервоари горива су се налазили у крилима, уграђени иза спремишта стајног трапа.

Након завршетка радова на конструисању, прешло се на израду макете авиона у природној величини. Макета је завршена током 1943. године, након чега су започети радови на изради трупа и крила првог прототипа. Завршетак радова на првом прототипу очекиван је у октобру 1943. Јапанци су имали друге планове за Ки-88. Након инспекције макете и стицања увида у карактеристике авиона, увидели су да овај авион не пружа неку реалну предност у односу на већ постојеће моделе који су се налазили у производњи, посебно не у односу на Кавасакијев Ки-61 Хиен. Стога је наређено да се обуставе сви радови на овом авиону.

ТТ карактеристике
Посада 1
Дужина 10,2 м
Распон крила 12,4 м
Погон 1 × Kawasaki Ha-140 снаге 1 498 КС
Максимална брзина 600 км/ч
Наоружање 1 х 37 мм
2 х 20 мм

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *