Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Messerschmitt Bf 109

Bf 109 C-1, из састава Jagdgruppe 88, Легије Кондор, аутор г-дин Björn Huber

Можда и најчувенији немачки ловачки авион Другог светског рата, једноседи Bf 109 је један од најмасовније произвођених авиона – када је реч о обе зараћене стране. Са произведених 34 000 примерака, у више десетина верзија, држи друго место, одмах иза совјетског Ил-2. Развијен је у фабрици BFW (Bayerische Flugzeugwerke AG). Иако је из имена фабрике проистекла ознака Bf, компанија је за ознаку авиона усвојила и презиме конструктора Вилија Месершмита (Willy Messerschmitt). Први прототип, ознаке Bf 109V-1, полетео је 28. маја 1935. Прототип је био погоњен британским мотором Rolls-Royce Kestrel снаге 695 КС, док се у серијски произведеном моделу, ознаке Bf 109B, налазио немачки мотор Junkers Jumo снаге 720 КС. Јункерсов мотор му је омогућио брзину лета од близу 460 км/ч. Постао је још бржи уградњом 1100 КС снажног мотора Daimler-Benz DB 601. Са овим мотором, авион је постизао максималну брзину лета од 560 км/ч.

Шпански грађански рат је послужио за својеврсно тестирање авиона. Немци су у Шпанију послали Легију Кондор, наоружану са 45 авиона Bf 109B. Немачки пилоти су постигли успехе у ваздушним борбама, што и не чуди ако се зна да су републикански пилоти располагали застарелим авионима. Ипак, Немци су стекли потребно искуство, а развијање нових ловачких формација и тактике ће се касније показати као врло драгоцено. Прва дејства су показала и велике слабости авиона – уски стајни трап. Током 1939. године, 225 авиона је оштећено приликом слетања. Од укупног броја оштећених, на 240 је требало поправити стајни трап, што је изискивало доста времена.

Наоружање авиона је са три митраљеза код првих верзија, временом нарасло на четири или пет митраљеза калибра 7,9 мм, да би касније два митраљеза била замењена топовима калибра 20 мм у крилима. Верзија „Е“ је коришћена током Битке за Британију, али је због кратког радијуса дејства могао да се задржи у борби са британским авионима свега неколико минута, након чега би одустајао и враћао се назад у базу. Овај проблем је делимично решен подвешавањем подтрупног одбацивог резервоара за гориво капацитета 300 литара. У исто време је авиону додат оклоп, тако да је ради задржавања летних карактеристика морао бити уграђен снажнији мотор DB 601N (снаге 1175 КС).

Bf-109 E-3

За постизање супериорности над британским Спитфајером, немачки конструктори стварају верзију Bf 109F. У овој верзији је комбинована добра управљивост са концентрисаном ватреном моћи из два митраљеза и топа. Међутим, појавили су се проблеми са репом авиона, који је остао слаб, те га је било потребно додатно ојачати. Током 1942. у наоружање је уведена верзија „G“ или „Gustav“, чија је максимална брзина лета износила 617 км/ч. Ова верзија је произведена у највећем броју примерака, а сам темпо производње је са 50 авиона месечно током 1942. нарастао на преко 250 авиона месечно 1943. године.

Bf-109F

Последња верзија је била Bf 109K, израђена 1944. годинe. То је била реконструисана верзија Bf 109G, од које се разликовао по уграђеном мотору DB 605, двостепеним турбо пуњачем, унапређеним наоружањем… али, свега их је неколико ушло у наоружање немачког ваздухопловства.

ТТ карактеристике (Bf 109 G-6)
Посада 1
Дужина 8,95 м
Распон крила 9,925 м
Површина крила 16,05 м²
Маса празног авиона 2 247 кг
Макс. полетна маса 3 400 кг
Погон 1 × Daimler-Benz DB 605A-1 снаге 1 455 КС
Максимална брзина 640 км/ч
Долет 850 км (1000 км са додатним резервоаром горива)
Плафон лета 12 000 м
Брзина пењања 17 м/с
Наоружање 2 × 13 мм MG 131
1 × 20 мм MG 151
2 × 20 мм MG 151/20 на поткрилним носачима – опционално
2 × 21 cm Wfr. Gr. 21
1 × 250 кг или 4 × 50 кг бомби или 1 × одбациви танк 300 л горива
Авионика радио уређај FuG 16Z

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap