Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Тупољев АНТ-40, СБ

СБ (рус. Скоростной бомбардировщик, брзи бомбардер) је произведен у већем броју примерака него било који други авион бироа Тупољев. На почетку Другог светског рата у Совјетском Савезу, 22. јуна 1941, ови бомбардери су чинили 94% совјетских бомбардерских снага прве линије. Преко 1000 авиона је уништено до 25. јуна, углавном на земљи и у борбеним дејствима која су уследила, пошто није био довољно брз да измакне немачким ловачким авионима Messerschmitt Bf 109. Ипак, био је авион од велике важности за совјетско ратно ваздухопловство, коришћен у бројним верзијама, за бројне намене.

Званични захтев совјетског ратног ваздухопловства за модерни бомбардер, брзине лета од 330 км/ч, способан да 500 кг бомби  изручи на циљ удаљен 400 км, издат је октобра 1934.  Наизглед очигледан одговор био је Сухојев АНТ-37 са скраћеним крилима, али је Тупољев мудро увидео да је оно што је потребно посве једноставна свежа конструкција авиона. Када се СБ појавио ван Советског Савеза, готово одмах је прозван копијом америчког бомбардера Martin, што је Тупољева прилично иритирало. Друга уобичајена грешка у западним круговима било је означавање авиона са СБ-2. Ова грешка је потекла из чињенице да је пуна ознака авиона обухватала и број и тип мотора, у форми „СБ-2М-100А“ и „СБ-2М-103“, што је био уобичајени начин означавања бомбардера од раније. Као и претходници (21/29/38), СБ је био дело групе конструктора предвођене Архангелским (Алекса́ндр Алекса́ндрович Арха́нгельский). По спољном изгледу, СБ је био двомоторни моноплан средњекрилац, са гондолама за смештај увлачивог стајног трапа. Труп је био пројектован што је могуће тањи; спремиште за бомбе и ремењаче крила су одвајали простор за радисту/нишанџију од пилота и навигатора који су се налазили у носу авиона.

Планиране су две верзије авиона, које су се међусобно разликовале по уграђеним моторима; једна верзија је била погоњена звездастим моторима Wright Cyclone (АНТ-40РТ) и Hispano-Suiza 12Y (АНТ-40 ИС). Прва два прототипа авиона су добила ознаке АНТ-40.1 и АНТ-40.2. Први је полетео авион са уграђеним моторима Wright Cyclone, 7. октобра 1934, док је други прототип полетео 30. децембра 1934, када је показао боље перформансе од свог претходника. Као такав, изабран је за серијску производњу. Први серијски произведен авион, ознаке СБ, изашао је са производне линије пре краја 1935, и пре него ће АНТ-40.2 завршити своја летна испитивања. Авион је у пуну серијску производњу ушао 1936; произвођен је у две фабрике, Државној фабрици авиона број 22 у Москви и Државној фабрици авиона број 125 у Иркутску; серијска производња је трајала до 1941.

Упркос чињеници да су производне линије биле оптерећене сталним модификацијама, до краја 1936, је произведено око 400 примерака бомбардера, од којих је део испоручен Шпанији, а остатком је наоружано 24 ескадрила совјетског ратног ваздухопловства. Бомбардер је у Шпанији због својих перформанси стекао велику популарност. Током 1937. године, Совјети су са Чехословачком потписали уговор о испоруци бомбардера, уз дозволу за лиценцну производњу, у замену за право за производњу Шкодиног брдског топа М 1936, калибра 76 мм. Верзија коју је Чехословачка требала лиценцно производити под својом ознаком Avia B-71 била је у основи СБ 2М-100А, али са лиценцно произвођеним моторима Hispano-Suiza 12Y. Двоцевни митраљез ШКАС у носу је требало бити замењен чехословачким митраљезом калибра 7,92 мм, а слично наоружање је било предвиђено и на осталим оружним станицама.

Совјетски Савез је требао да Чехословачкој испоручи 60 авиона до средине 1938. Планирани програм лиценцне производње се одвијао прилично лежерно, иако се политичка ситуација заоштравала. До 15. марта 1939, када су немачке снаге окупирале Моравску област и Бохемију, Чехословачка није произвела нити један авион овог типа.

Tупољев СБ финског РВ

Развој бомбардера СБ био је настављен, са ревизијама које су вршене на основу искустава стечених током борбене експлоатације авиона у Шпанији. Како је био изражен проблем преобуке пилота за летење на бомбардерима СБ, септембра 1937. је развијен школски авион УСБ, са модификованим носем са отвореним кокпитом за инструктора и удвојеним командама. Постојао је и проблем са уграђеним наоружањем, пошто су митраљези уграђени у носу авиона имали врло ограничено поље дејства; каснији авиони су имали боље поље дејства. Од 1940. су извршене модификације и на другим борбеним  станицама.

Упоредо са променама у наоружању, вршене су и промене на погонској групи. Авиони су у почетку погоњени моторима Климов М-100, лиценцно произвођеним моторима Hispano-Suiza 12Y, али су они убрзо замењени снажнијим моторима М-100А, а од 1938. још снажнијим М-103. Са овим моторима ће поставити и званични висински рекорд од 12 246 метара са оптерећењем од 1000 кг.

У покушајима да се побољшају перформансе авиона, који је 1939. постајао застарео, одобрен је развој две верзије авиона наредне генерације, директне замене бомбардера СБ и обрушавајућег бомбардера. Линијски бомбардер, познат као СН-МН или ММН, имао је ново крило смањене површине и био је погоњен снажнијим моторима Климов М-105. Перформансе су биле нешто боље од оних код стандардног авиона, али је овај пројект ипак био напуштен. Обрушавајући бомбардер, ознаке СБ-РК (касније назван Ар-2 према свом конструктору, Архангелском, пошто је Тупољев ухапшен), био је сличан бомбардеру ММН, с тим да је овај последњи имао ваздушне кочнице које је користио при обрушавању. Тестирања су била успешна, тако да је ушао и у серијску производњу.

Чак иако СБ више није био модеран авион, производња овог модела је настављена и расла током 1939. и 1940, пошто је Совјетски Савез морао да изгради своје ратно ваздухопловство. Током 1941, СБ је постепено избачен из серијске производње, када га замењује Петљаков Пе-2. У московској фабрици је произведено 5 695 примерака, а у Иркутску још 1 136 примерака. Чехословаци су лиценцно произвели 111 примерака.

ТТ карактеристике (SB 2M-103)
Посада 3 члана
Дужина 12,17 м
Распон крила 20,3 м
Висина 3,60 м
Површина крила 51,95 м²
Маса празног авиона 4427 кг
Максимална полетна маса 7750 кг
Погон 2 х Климов М-103, снаге по 960 КС
Максимална брзина 419 км/ч на висини од 4000 м
Долет 1800 км
Плафон лета 9600 м
Дужина ПСС 310 м у полетању
400 м при слетању
Наоружање 4 х 7,62 мм ШКАС
6 х 100 кг или 6 х 50 кг у спремишту за бомбе и 2 х 250 кг бомби на поткрилним носачима

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *