Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Vickers Vildebeest

5
(1)

Кашњење у испоруци авиона Bristol Beaufort британском РАФ-у, довела је до тога да је у време избијања Другог светског рата Vickers Vildebeest, авион који је потицао из 1928, био једини торпедни бомбардер на располагању Обалској команди. У саставу ће остати до априла 1940.

Авион је настао као одговор на захтев Министарства авијације које је тражило торпедни бомбардер који би заменили Hawker Horsley.

Vildebeest је био велики двокрилац, двосед, са змајем израђеним од метала, покривеним платном. Викерсов предлог је био један од три модела усвојених од стране Министарства. Главни захтеви Министарства су се односили на плафон лета и стабилност потребну за извршење прецизног бомбардовања, и наравно – на могућност ношења торпеда калибра 457 мм. За погон је у почетку планиран деветоцилиндрични радијални мотор Bristol Jupiter VI снаге 520 КС, али је разматран и мотор са турбокомпресором Bristol Orion. На крају је у прототип уграђен Jupiter VIII, снаге 460 КС.

Прототип авиона, ознаке Type 432 и серијског броја N230, први пут полеће априла 1928. У септембру се такмичи против прототипова авиона Blackburn Beagle и Handley Page Hare. Мотор Jupiter VIII је имао проблеме са системом хлађења, што је отклоњено код другог прототипа, када је уграђен мотор Jupiter XFBM. Касније ће се у серијске авионе уграђивати Pegasus IM3 снаге 600 КС. Ново име авиона, Vincent, биће дато верзији са три члана посаде.

Vickers Vildebeest се налазио у наоружању Велике Британије, Шпаније и Новог Зеланда.

Британија је новим моделом авиона октобра 1932. наоружала прво 100. ескадрилу; ускоро су располагали са четири ескадриле наоружане новим авионима, две у Сингапуру (100. ескадрила која је пребазирана у Сингапур 1933. и 36. ескадрила) и још две које су базирале на територији Велике Британије.

Моделом Vincent је децембра 1934. наоружана 84. ескадрила, која је базирала у Ираку. Британци су за три године у Ираку, Адену, Кенији, Судану и Египту имали шест ескадрила наоружана новим авионима.

У тренутку избијања Другог светског рата, у саставу британског ваздухопловства се налазио 101 авион Vildebeest. Ескадриле су обављале задатке патролирања и пратње конвоја, све до 1940. када су замењени авионима Bristol Beaufort. Ескадриле које су базирале у Сингапуру су још увек чекале на замену својих авиона, и тако дочекале и јапански напад на Малају децембра 1941. Застарели двокрилци су тада морали бити употребљени у акцији, што је за резултат имало неуспели напад на јапанску крстарицу 8. децембра. Авиони су нападали јапанске снаге током њиховог напредовања, при чему су им јапански ловци наносили велике губитке. Крајем јануара 1942, авиони Vildebeest су послати у напад на јапанске снаге које су се искрцавале код Ендауа, око 400 км од Сингапура. У нападу је учествовало 12 авиона из састава 36. и 100. ескадриле. Упркос обезбеђеној ловачкој пратњи, коју су чинили авиони Brewster Buffalo и Hawker Hurricane, изгубљено је пет авиона Vildebeest-а. Касније, током истог дана, напад је поновљен. У овај напад је послато осам авиона Vildebeest из 36. ескадриле и три авиона Fairey Albacore, од којих Британци губе шест Vildebeest-а и два Albacore-a. Преостали торпедни бомбардери су 31. јануара повучени на Јаву, где су напали јапанске десантне снаге код Рембанга. Британци тврде да су у овом нападу потопили осам јапанских бродова. Последња два авиона су 6. марта покушала да умакну ка Бурми, али су изгубљени изнад Суматре. Марта 1942, Британци су повукли и последње авионе Vildebeest, који су се налазили у саставу 273. ескадриле на Цејлону (Шри Ланка).

Авиони Vincent су у време избијања Другог светског рата такође били у поступку замене модернијим авионима; како је овај процес још увек био у току, у наоружању је остало још 84 авиона. Употребљавани су за извршење задатака бомбардовања италијанских снага у Африци, патролирање, а један авион је напао италијанску подморницу Galileo Galilei. Последњи Vincent је избачен из прве линије јануара 1943.

Иако су били торпедни бомбардери, Нови Зеланд је авионе Vildebeest купио како би их користио у обалској одбрани и за извиђање. Није ни било покушаја подвешавања торпеда на овим авионима. Првих дванаест авиона је стигло на Нови Зеланд средином 1935, док је преосталих 27 авиона пристигло у периоду 1940-41. Ових 29 авиона је коришћено заједно са 62 авиона Vickers Vincent. Половина авиона је отписана у инцидентима, а од средине 1943. је почео отпис преосталих авиона, оглашених за застареле.

Нови Зеланд је 1935. купио 12 авиона Vildebeest, а 1940-41. су из британских вишкова набавили још 27 апарата. Касније су набавили још 60 или 62 авиона, зависно од извора. Поред уобичајених задатака, ови авиони су извршавали и задатке фото мапирања територије. Неки од њих су патролирали, трагајући за јапанским подморницама и немачким рејдерима. Ипак, основни задатак ових авиона током Другог светског рата била је обука пилота, све док нису замењени авионима North American Harvard.

Авиони Vildebeest су у Шпанију дошли 1932. године, а за потребе шпанске ратне морнарице је лиценцно произведено још 25 авиона овог типа. Од британских примерака су се разликовали у погону; британски мотор замењен је шпанским Hispano Suiza HS 600.

Vickers Vildebeest Mk.II
ТТ карактеристике (Vildebeest III)
Посада 3 члана (пилот, навигатор, осматрач)
Дужина 11,18 м
Распон крила 14,94 м
Висина 4,47 м
Површина крила 67,7 м2
Маса празног авиона 2 170 кг
Погон 1 х Bristol Pegasus II-M3 снаге 635 КС
Максимална брзина 230 км/ч
Долет 2 010 км
Плафон лета 5 800 м
Брзина пењања 3,2 м/с
Наоружање 1 х Vickers 7,7 мм
1 х Lewis 7,7 мм
500 кг бомби или торпедо калибра 457 мм

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *