Помоћна крстарица Atlantis

(HSK2;Schiff 16; Raider C)

Помоћна крстарица Atlantis након преградње, вијући немачку заставу, са лажним другим димњаком који је требао да завара непријатеља

Предодређен да буде најпознатија немачка помоћна крстарица Другог светског рата, теретни брод Goldenfels је 1939. завршио у бременском бродоградилишту, где је добио и нову ознаку – HSK 2. Крајем године, тачније 19. децембра, и формално је уведен у флотну листу немачке ратне морнарице, а за команданта брода је постављен капетан бојног брода Бернхард Роге (Bernhard Rogge). Првих пар недеља у служби проведено је у увежбавању посаде и обављању дужности Sperrbrecher-а, брода који прати бродове из и у луку кроз очишћене пролазе у минским препрекама.

Командант Atlantisa, кбб Роге

Оплата брода је пребојена 23. марта 1940, када се скида и други димњак, који је уграђен током конверзије за војну употребу. То се може сматрати и првом маском ове помоћне крстарице. Добија норвешко име – Knute Nielsen, а касније и совјетско – Ким. Уз совјетско име брода, да би маска била уверљивија, командант брода је дао да се маскира и хидроавион; и он је добио совјетске ознаке. Заштићени лошим временским условима, нови рејдер, од стране свог команданта назван Atlantis, пловио је на север уз обалу Норвешке, намеравајући да уобичајеним путем око британских острва и кроз Данска врата уплови у Атлантик. Велика брзина пловљења и слаба видљивост, уз тешко море, учинили су да у Атлантик уплови 8. априла, а након две недеље пређе екватор и уђе у јужни део Атлантика.

Сада маскиран као јапански теретни брод Kasii Maru, Atlantis торпедима и артиљеријском ватром потапа своју прву жртву – британски теретни брод Scientist. Пре него што је наставио ка југу, спасио је скоро све чланове британског теретњака. Atlantis 10. маја полаже минску препреку код Игленог рта (Cabo das Agulhas), након чега окреће на исток и уз јужну афричку обалу улази у Индијски океан.

Atlantis мења мааску и 21. маја, када постаје холандски брод Abbekerk. Нову жртву уочава 10. јуна и акон дугог гоњења хвата норвешки теретни брод Tirranna. Жртва се није лако предавала, пружала је отпор и узвраћала ватру читава три сата возећи у цик-цак курсу пре него што се коначно предала. Брод је превозио храну, која је и те како добро дошла. Посада је остављена на свом броду и ту је требала да чека допуну горивом, након чега ће отпловити за Немачку. Atlantis поново мења маску, постаје теретни брод Tarifa. До 11. јула није било неких активности, тј. све док није уочен британски брод. Atlantis је кренуо у потеру за пленом. Један од топова са Atlantisа је ућуткао британски радио. Тако је британски теретни брод City of Baghdad лагано ухваћен и потопљен, а посада прекрцана на рејдер.

Два дана касније, Atlantis је пресрео велики теретни брод; када је Рог испалио хитац упозорења, теретњак Kemmendine је сигнализирао да намерава да стане, као и да му је потребна медицинска помоћ. Уверен да је узаптио прикладан брод којим ће транспортовати заробљенике у Немачку, Роге је пришао близу. Тада га је изнанадила ватра из до тада скривеног топа. Узвратна ватра са Atlantisa је уништила брод, који је сада био све само не прикладан за укрцај и транспорт заробљеника. Напротив, Роге је сада био принуђен да код себе укрца и посаду брода Kemmendine, пре него што га је потопио торпедима.

Након тога, Роге се сусрео са бродом Tirranna, како би докрцао своје залихе горива и послао је кући заједно са заробљеницима. У току самог прекрцаја, појави осе још један брод. Atlantis је одмах кренуо на њега, да би се овај предао након пар хитаца упозорења. То је био Talleyrand, индентичан броду Tirranna, који је мислио да је Tirranna стала због неког квара на погону, те је стога хитао да помогне. Гориво из резервоара теретњака Talleyrand искоришћено је за крцање резервоара на броду Tirranna, након чега је искоришћен као мета за обуку артиљераца. Након тога, Tirranna је отпловила ка Немачкој… стигла је до француске обале када је потопљена торпедима са британске подморнице. Тиме су изгубљени животи које је претходно поштедео Роге.

Теретни брод Tirrana

Успех је настављен већ 24. августа када је код Мадагаскара пресретнут и потопљен британски теретњак King City. Две недеље касније, 9. септембра, на дно је отишао и танкер Athelking, потопљен топовима са Atlantisa; дан касније се листи жртава придружио и теретни брод Benarty. Посада теретњака је прекрцана на рејдер, а документа пронађена у радио кабини су помогла у разбијању британске шифре.

До наредне акције је дошло 19. септембра, када се брод Commissaire Ramel сложио да поступи по наређењима са немачког рејдера. Рогеова нада да узапти велики и вредан брод развејана је када је Commissaire Ramel почео са емитовањем радио поруке о нападу, због чега су Немци били принуђени да отворе ватру. Артиљеријска ватра је изазвала тешка оштећења, тако да је Роге могао једино да, након што прекрца посаду, потопи брод. Atlantis је сада имао укрцано скоро 300 заробљеника.

Commissiare Ramel, потопљен 19. септембра

Након ове акције, Роге је отпловио ван трговачких пловних рута, пловећи полако док је посада радила на бродском погону. Акције је наставио 1. октобра 1940, али му је до наиласка на следећу мету требало три недеље. Наишао је на југословенски теретњак Durmitor, који је технички био неутралан, али је ипак нападнут јер се кретао ка луци под контролом Савезника. Роге је под том „оптужбом“ узаптио Durmitor и упутио га ка Сомалији, која је тада била окупирана од стране немачких савезника, Италијана.

У Бенгалском заливу, 8. новембра, Атлантис стаје крај заустављеног танкера Teddy. Није било потребе за отварањем ватре, пошто је капетан британског танкера поверовао да се ради о британској помоћној крстарици. Вредан терет у виду нафте и уља био је за Немце божји дар. Уговорена је и следећа позиција за допуну горивом, тако да су могли да наставе свако својим путем.

Два дана касније, служећи се истим лукавством, Роге заробљава још један танкер – овог пута норвешки Ole Jacob; на несрећу Немаца, танкер је превозио високооктанско авионско гориво – за Рогеа бескорисно.

Топови помоћне крстарице спремни за дејство

Atlantis је 11. новембра уочио непознати брод како му се приближава по крми. Роге је успорио, дозвољавајући незнанцу да га сустигне, након чега је направио оштри маневар и наредио му да се заустави. Уместо тога, непознати брод је наставио да плови пуном паром, истовремено шаљући СОС сигнал; успева да пошаље поруку „RRR – Automedon – 0416N“ („RRR“ је била скраћеница за „нападнут сам од стране рејдера“). Роге отвара ватру, којом уништава командни мост и радио кабину. Након прекрцаја Немаца на теретњак Automedon – постало је јасно зашто није желео да се заустави. На броду су се налазили авион (упакован у сандуке), возила, залихе и резервни делови за машине, као и бројни документи повезани са британском одбраном Сингапура. Детонатор на експлозивним пуњењима је подешен на три часа, колико је било потребно да се на Atlantis прекрцају посада и путници, храна и 15 врећа поште.

Након потапања овог брода, Роге одлази на сусрет са танкером Ole Jacob. Најкон прекрцаја заробљеника, танкер је отпловио за још увек неутрални Јапан, где је авионско гориво заменио за нафту. Atlantis 8. децембра 1940. сусреће помоћну крстарицу HSK 5 Pinguin, а ускоро им се придружује и заробљени танкер Storstad. Атлантис допуњава танкове горива, а током сусрета са немачким колегама добија и поруку да је одликован Витешким крстом.

Након допуне горива, Atlantis плови на југ, ка Кергелену, где је посади дат одмор док се не изврше потребни захвати на одржавању и поправци брода. Након паузе од скоро месец дана, Atlantis испловљава ка топлијим водама. Упућује се ка подручју између Индије и Мадагаскара, богато трговачким бродовима. Прва жртва након ове паузе постаје Mandasor, који је гађан из хидроавиона. Хидроавион је за собом вукао и куку којом је уништавао радио антене на броду – мети. Роге 31. јануара 1941. пресреће и хвата британски теретни брод Speybank, без и једног испаљеног метка. Два дана касније, такође неоштећеног, хвата и танкер Ketty Brovig на коме се налазио вредан товар погонског материјала. Atlantis се ускоро среће са снабдевачким бродом Tannenfels и, са узапћеним бродовима Speybank и Ketty Brovig, одлази на састанак са тешком крстарицом Admiral Scheer.

Танкер Ketty Brovig тоне, 2. фебруара 1941.

Након неколико неуспешних недеља, Atlantis око рта Добре наде улази у јужни Атлантик, где 17. априла 1941. пресреће брод за који је Роге био убеђен да је британски брод са трупама. То је у ствари био бивши војни транспортни брод, а сада брод под египатском заставом и именом Zam Zam. Zam Zam је превозио путнике, али је имао укрцан и ратни материјал за Британце, што га је чинило легитимним циљем. На несрећу по Рогеа, на броду се налазило и доста Американаца, још увек неутралних, од којих су неки били новинари, опремљени фото апаратима. Заробљеници са брода Zam Zam, њих 202, пребачени су на брод за снабдевање Dresden 26. априла. Иако су филмови одузети новинарима који су се затекли на броду, 4 ролне су прокријумчарене и Британци су добили свеже фотографије Atlantisa, што ће несумњиво помоћи у његовом каснијем хватању. Следећа жртва је допала шака Рогеу 13. маја у водама око западне обале Африке у виду теретног брода Rabaul. Пет дана касније, британски бојни брод HMS Nelson и носач авиона су прошли по крми немачког рејдера а да га нису запазили. Теретни брод Trafalgar је заједно са товаром угља послат на дно 24. маја. Теретни брод Tottenhem, натоварен камионима и авионом, пресретнут је и потопљен 17. јуна, а пет дана касније је потопљен и теретни брод Balzac, који је превозио храну.

Фотографија помоћне крстарице Атлантис, снимљена са брода Zam Zam

Након петнаест месеци на мору, и брод и посада су били преморени. Роге се склонио са трговачких путева, како би приуштио броду и посади недељу дана одмора, пре него што се сусретне са помоћном крстарицом HSK 1 Orion.

Atlantis се кретао на југозапад, ка рту Хорн. Намеравао је да уплови у Тихи океан. Роге 10. септембра пресреће и хвата теретни брод Silvaplana. Са помоћном крстарицом Komet и снабдевачким бродом Munsterland се среће 21. септембра, како би се допунила горивом и прекрцала заробљенике. Након тога, окреће на исток, назад око рта Хорн и поново улази у јужни Атлантик.

У јужном Атлантику, 13. новембра попуњава подморницу U-68 горивом, а 22 новембра и U-126. Крцање горива је увелико било у току, када их је изненадило појављивање крстарице HMS Devonshire. Командант подморнице, поручник бојног брода Ернст-Лудвиг Бауер, се налазио на палуби крстарице, тако да је ту и остао, јер је подморница кренула у хитно зарањање. Сама немачка крстарица није била дорасла топовима британске крстарице. Покушај да прође поред крстарице као холандски теретни брод Polyphemus био је неуспешан, јер су Британци располагали фотографијама Atlantisa. Такође, позиција сусрета немачке крстарице са подморницом јављена је из Блечли Парка. Вероватноћа грешке била је врло мала.

Теретни брод Polyphemus

Роге је дошао под тежак удар британских топова. Сама крстарица се држала изван домета немачких лаких топова. Схватајући да нема наде, Роге је наредио полагање димне завесе. Под заштитом димне завесе, посада Atlantisa је поставила експлозивна пуњења и напустила брод. Видевши да бродоломници са Atlantisa, њих преко 300, имају сплавове  и чамце, а знајући да је у близини и немачка подморница, британска крстарица је напустила бојиште.

Након њеног одласка, U-126 израња и хвата сплавове и чамце у тегаљ. Радио везом је позвала у помоћ и кренула у правцу Бразила. Два дана касније се појавио помоћни брод Python који је преузео бродоломнике. Python је имао наређења да попуни одређени број подморница на свом путу назад. Приликом једне од попуна, појавила се крстарица HMS Dorsetshire. Подморница је одмах заронила, а Python кренуо да бежи. Није успео да умакне британској артиљерији. Посада Atlantisa је поново завршила у води, а британска крстарица је напустила бојиште…

Тешка крстарица HMS Dorsetshire

Операције спасавања бродоломника су се сада прихватиле немачке подморнице. Последњи бродоломник је стигао у Француску 29. децембра 941. Адмирал Редер је био широке руке, унапредивши сваког морнара у чин подофицира, док су сви официри унапређени за по један чин. Роге је одликован Храстовим лишћем за Витешки крст који је раније већ добио. Редер му је поклонио и специјалну верзију ратне значке помоћних крстарица, израђену од сребра, са дијамантима опточеном свастиком.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *