Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Essex, класа носача авиона

Најмасовније грађени капитални бродови током Другог светског рата јесу свакако амерички носачи авиона класе Есекс (Essex). Изграђено их је чак 24. У ову цифру се убрајају и Тајкондерога варијанте носача авиона са продуженим трупом, иако их неки сматрају за посебну класу. Првобитно је било наручено 32 носача авиона ове класе, али је пре почетка градње отказано 6, и још два по почетку изградње. Након рата, носачи авиона класе Есекс, заједно са три носача класе Мидвеј (Midway), представљали су кичму америчке морнарице, све до увођења суперносача у оперативну употребу шездесетих и седамдесетих година.

Претходна класа носача авиона која се налазила у оперативној употреби у америчкој морнарици, класа Јорктаун (Yorktown), представљала је солидну базу за развијање наредне класе носача. Конструисан да носи већу групу авиона и неспутан одредбама предратних поморских уговора, USS Eseks (CV-9) је био дужи за преко 60 стопа, скоро 10 стопа шири и за више од трећину тежи.

Дужа и шира летна палуба и лифт за авионе на ивици палубе олакшали су извођење сложенијих маневара авионима, повећавајући офанзивну и дефанзивну ватрену моћ  носача авиона. Погонска група и оклопна заштита знатно су побољшани у односу на претходника. чињенично стање је да нити један носач авиона класе Есекс није потонуо током Другог светског рата, а да су два носача, USS Franklin (CV-13) и USS Bunker Hill (CV-17), допловили у луку на сопствени погон, иако са знатним оштећењима.

Након изласка Јапана из споразума о разоружању, САД је бацило реални поглед на стање своје морнарице. Са Актом о поморској експанзији усвојеним у Конгресу 17. маја 1938. одобрено је повећање укупне тонаже носача авиона за 40 000 тона. Овај акт је омогућио градњу носача авиона USS Hornet (CV-8) и USS Eseks (CV-9) који је постао водећи брод своје класе.

Приликом израде прелиминарних нацрта брода, посебна пажња је усмерена на димензије и летне палубе и палубе хангара. Конструкција авиона је прошла дуг развојни пут од авиона који су укрцавани на носаче током тридесетих година. Летна палуба је сада захтевала много више простора за теже ловце и бомбардере који су се конструисали у то доба. Већина предратних носача авиона прве линије били су опремљени катапултима који и нису били често употребљавани – сем у експерименталне сврхе.

Са наступањем рата, тежине авиона почеле су да расту услед тежег оклопа и наоружања, као и повећања посада авиона. Тако су после рата сумирани подаци показали да је око 40 % авио полетања са носача авиона извршено помоћу катапулта.

Дизајн хангара за авионе био је предмет многих конференција. Дотадашња конструктивна решења нису била применљива у пракси у изградњи нових носача пошто су знатно повећане масе слетне палубе, димензије авиона… а било је потребно и наћи простор за смештај припадајућих резервних делова. Такође је морао бити обезбеђен и радни део за механичаре.

Прва иновација која је виђена на новом носачу авиона био је додатни лифт на ивици палубе, уз два лифта на палуби. Ранија, експериментална решења са сохама које су дизале авионе на палубу показало се као споро и самим тим су и одбачена. Морнарички биро и главни инжињер фирме „A.B.C. Elevator Co.“ успели су да конструишу квалитетан мотор за покретање лифта, у облику платформе, димензија 18 x 10 м. Ова конструкција је представљала велики успех, јер на палуби није зјапила огромна „рупа“ док је лифт у доњој позицији. Овако конструисан лифт, није успоравао, нити заустављао рад посаде на палуби без обзира у ком се положају налазио. Такође је повећавао корисну површину палубе када је у горњем положају и обезбеђивао је додатно место за паркирање авиона.

Остала унапређења у односу на претходне носаче авиона односила су се на систем вентилације, систем расвете и систем спаљивања отпада.

Носачи класе „Есекс“ имали су бољу оклопну заштиту од претходника, боље могућности за манипулацију муниције, сигурније и веће капацитете за гориво и много квалитетнији систем надзора и контроле оштећења.

Тактичко ангажовање америчких носача авиона мењала се са развојем догађаја на ратиштима. У раним годинама рата, доктрина употребе носача авиона предвиђала је дејство носача авиона самостално или у пару, тако да се офанзивне акције спроводе у пару, а дефанзивне раздвојено. Теорија се заснивала на томе да ће се маневром раздвајања у одбрани раздвојити снаге противника.

Борбена искуства нису потврдила ову теорију, тако да су предлози за нове тактичке поступке постајали узроци многих расправа у високим војним круговима америчке морнарице.

Тактика употребе носача авиона променила се са увођењем нових носача авиона у оперативну употребу. Лекције научене из употребе једне групе од 6 носача, 2 групе од по 3 носача и 3 групе од по 2 носача пружиле су основу за развој многих тактичких поступака који су касније постали званични образац употребе група носача авиона.

ТТ карактеристике
Депласман 27 200 т (стандардни)/36 380 т (пуни)
Дужина 266 м
Ширина 28.4 м
Газ 8.8 м
Наоружање 12 × 127 мм; 32 × 40 мм; 46 × 20 мм
Брзина 33 чв
Погонска група 150 000 КС
Аеро компонента 91 авион

Списак носача авиона класе Есекс:

CV-9 Essex
CV-10 Yorktown
CV-11 Intrepid
CV-12 Hornet
CV-13 Franklin
CV-14 Ticonderoga
CV-15 Randolph
CV-16 Lexington
CV-17 Bunker Hill
CV-18 Wasp
CV-19 Hancock
CV-20 Bennington
CV-21 Boxer
CV-31 Bon Homme Richard
CV-32 Leyte
CV-33 Kearsarge
CV-34 Oriskany
CV-36 Antietam
CV-37 Princeton
CV-38 Shangri-La
CV-39 Lake Champlain
CV-40 Tarawa

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *