Носач авиона Хошо на пробној вожњи, 1922.

Први носач авиона изграђен за потребе јапанске царске морнарице била је као и многи други – конверзија. Танкер Хирју, чија је кобилица положена крајем 1919, преузет је 1921.  да би се крајем следеће године појавио као носач авиона Хошо. Конструкцијски је био доста налик британским носачима, што и није чудно када се узму у обзир британске техничке мисије у Јапану. Првобитне парне машине замењене су турбинама какве су се уграђивале у разараче, што је носачу омогућило да постигне максималну брзину пловљења од 25 чворова. Дим је, слично као код америчког носача авиона USS Langley, вођен кроз троструко закривљени димњак тако да дим није ометао запослене на летној палуби.

Хошо је био први носач са класичним острвом са командним мостом, али је на наговор пилота 1923. уклоњен. Хошо се показао као нестабилан да би понео сво пројектовано наоружање и авионе. До почетка Другог светског рата, ваздухопловна група Хошоа је смањена са 21 на 12 авиона, а сви првобитни топови замењени су лаким противавионским наоружањем. Међутим, Хошо је јапанским конструкторима пружио преко потребна искуства која су искористили у конверзији Акагија (Akagi) и Каге (Kaga), као и у конструисању носача авиона Рјујо (Ryujo), који је био први носач авиона јапанске морнарице, који је од почетка грађен као носач авиона. Хошо је први пут употребљен крајем тридесетих година у кинеским водама.

Хошо након уклањања острва, 1924.

Упркос томе што је повучен и служио као носач авиона за обуку, од децембра 1941. је уврштен у састав 3. дивизиона носача авиона, заједно са носачем авиона Зуихо (Zuiho). Након ангажовања код острва Палау бива повучен у Јапан где је наставио да служи као носач за обуку. У обуци се налазио све до битке за Мидвеј када укрцава 11 бомбардера  Nakajima B5N „Kate“.

До коначног повлачења је дошло у јуну 1942. Иако је био оштећен у насукивању 1944. и два пута погођен у америчком нападу на луку Куре, у тренутку завршетка Другог светског рата још увек је био на површини. Након рата је послужила као транспортни брод за превоз јапанских војника са Далеког Истока. Тај задатак је обављао све до августа 1946. Након скоро 25 година службе, 1947. је исечен у старо гвожђе.