Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Iowa, класа бојних бродова

Четрдесетих година прошлог века, за потребе пратње борбене групе носача авиона која је деловала на пацифичком ратишту, америчка морнарица је конструисала нову класу бојних бродова, класу Iowa. Првобитни планови су се односили на градњу серије  од 6 бродова. Четири од њих су изграђена у првој половини четрдесетих година, док је градња преостала два брода отказана и изрезана.

Не водећи рачуна о цени коштања ове класе бродова, они су представљали крајњи домет бродоградње тог времена, иако су одмах по уласку у оперативну употребу засењени носачима авиона као најважнијим ратним бродовима.

Ова класа бродова је узела учешћа у сваком рату који је САД водила у другој половини 20. века. У Другом светском рату ови бродови су служили за заштиту носача авиона и артиљеријску припрему морнаричких десаната, да би по завршетку рата сва четири брода преведена у резерву.

Касније ступају у акцију током Корејског и рата у Вијетнаму, да би са избијањем Хладног рата сва четири брода била реактивирана и пренаоружана ракетним наоружањем. Ракетно оружје испробавају 1991. године у сукобу са Ираком (учествују USS Missouri и USS Wisconsin). Сва четири брода излазе из оперативне употребе раних деведесетих, да би 2006. године били и коначно избрисани из флотне листе америчке морнарице.

Сва четири бојна брода класе Iowa у вожњи, 1954.

Рођење класе Iowa

Класа Iowa, као и класе South Dakota и North Carolina, настала је као резултат потребе за брзом пратњом носача авиона класе Еssex. Планови за брзи бојни брод који ће имати депласман од 45000 тона, развијани су још од 1935. године. Првобитна идеја је била повећање класе South Dakota.

Када је 1938. године у америчком Конгресу „прошао“ други Винсонов акт, америчка морнарица је ужурбано наставила са радом на бојном броду депласмана 45000 тона који ће моћи да плови кроз 110 стопа широк Панамски канал. Радећи на основу нове, емпиријски доказане, теореме о односу дужине конструктивне линије према ширини трупа, морнарици је убрзо приказан нацрт брода чији је труп могао да плови брзином од 34,9 чв. Морнарица је изнела захтеве да брод има издужено надграђе у средини брода, те да прамац брода има булб.

Првобитно је брод требао да има топове калибра 406 мм, модел Мк 2, који су били намењени за уградњу на бојне бродове и бојне крсташе отказане 1922. године. Услед недостатка комуникације између бироа за артиљерију и бироа за конструкције и поправке, пројектоване топовске куле су биле премале, те је отказана уградња планираних топова. Уместо њих су уграђени нови, лакши топови Мк 7 истог калибра (406 мм). Топ Mark 7 је био тежи од свог претходника, Mark 6 (који је уграђиван на бродовима класе North Carolina и South Dakota) и имао је већи домет.

Иако је градња ових бродова била одобрена, одређени политички кругови нису схватали потребу морнарице за бродовима ове врсте и предлагали су реконструкцију ових бродова у носаче авиона тако што ће се труп задржати, а надграђе и палуба бити прилагођени задацима опслуживања авиона. Ова идеја је одбијена од стране команданта за поморске операције, адмирала Ернеста Кинга, који је желео Iowa класу бојних бродова а не Iowa класу носача авиона.

Према упутствима секретара морнарице САД, пројект је приведен крају и уговор за изградњу прва три брода је успешно потписан у јулу 1939. године. Према тадашњим плановима, прва три брода из серије (BB-61, BB-62, BB-63) су требали бити истих карактеристика (како је назначено у пројекту), док су наредни бродови (BB-64, BB-65 и BB-66) требали бити већи, спорији и имати артиљерију калибра 16 инча. Међутим, крајем 1939. године, постало је јасно да ће морнарици бити потребни брзи бојни бродови, тако да је коначно одлучено да сви бродови ове класе буду израђени према првобитном пројекту.

Наоружање

Бојни бродови класе Iowa представљају „најнаоружаније“ бродове које је морнарица САД икада имала у наоружању. Главне батерије калибра 406 мм су могле да гађају циљеве на даљинама од око 39 км, различитим врстама пројектила, од стандардних пробојних зрна до тактичких нуклеарних пројектила званих „Кејти“ (изведено из ознаке за килотоне). Секундарне батерије, калибра 5 инча, имају домет од скоро 9 миља, са пуним зрном опремљеним близинским упаљачем успешно су примењивани у противваздушној одбрани. Када су уведени у оперативну употребу, ови бродови су имали јаку „мрежу“ ПАТ-ова 20 и 40 мм, који су касније замењени Tomahawk и Harpoon ракетама, те системом Phalanx и опремом за електронско ратовање.

Главне батерије

Примарно наоружање бојних бродова класе Iowa сачињава 9 топова калибра 406 мм (Mark 7), који су смештени у 3 троцевне куле: две прамчане и једна крмена, конфигурација позната као „2-А-1“. Топови су дуги 20 м, од чега су 13 м ван куле. Сваки топ је тежак 108 т, без задњака, односно са задњаком маса топа износи читавих 267.9 тона. Ови топови су испаљивали пројектиле масе од 850 до 1200 кг, брзином од 820 м/с, домета 39 км. На максималном домету, пројектили су у лету до циља проводили скоро 1.5 минута у лету.

Прамчане куполе главне артиљерије на бојном броду Iowa

Сви топови се налазе у оклопљеним кулама, од којих само врх вири из палубе. Гледано по вертикали, куле пролазе кроз 4 палубе (куле 1 и 3), односно 5 палуба (кула 2).

Просторије на нижим нивоима се користе за смештај и руковање пројектилима, као и за смештај барутних пуњења. Свака кула захтева посаду од 94 члана посаде. Куле нису причвршћене за труп, већ се налазе на лежајевима, тако да у случају превртања брода, куле испадају из лежишта. Свака кула кошта 1.4 милиона долара, с тим да у ту цифру није урачуната цена коштања самих топова.

Куле нису троструке, већ имају три топа, јер сваки топ може да заузме елевацију независно од осталих топова у кули; такође могу да отварају ватру независно један од другог. Брод може да испаљује било коју комбинацију топовима, укључујући и бочну ватру из свих 9 цеви. Супротно увреженом миту, приликом овакве паљбе не долази до бочног померања брода.

Топови могу да заузму угао елевације од – 5 до + 45 степени, брзином од 12 степени у секунди. Куле се по правцу покрећу око 300 степени, брзином од 4 степена у минути. Могуће је гађати и „преко рамена“. Никада се не отвара ватра право по прамцу, јер је осамдесетих година на прамац брода причвршћена антена за сателитску везу.

Батерије секундарне артиљерије

Секундарне батерије су калибра 127 мм, распоређене у 10 двоструких кула, по пет на сваком боку  брода. Овакви топови су били уграђивани на разарачима из  1934. године, да би до почетка рата били уграђивани на свим већим ратним бродовима морнарице САД.

Намена секундарних батерија је борба против авиона. Њихова ефикасност је убрзо пала, након што се брзина јапанских авиона повећала, да би се увођењем зрна са близинским упаљачима поново повећала. Током модернизације извршене осамдесетих година, са брода су демонтиране по 4 куле, како би се направило место за уградњу ракетног наоружања.

ПА батерије

Како су изграђени ради пружања противваздушне заштите флоте брзих носача авиона, бојни бродови класе Iowa су били намењени да на себи носе густо распоређене ПАТ-ове.

ПАТ Oerlikon 20 мм

ПАТ Oerlikon 20мм представља највише произвођен противавионски топ Другог светског рата. Само САД су током рата произвеле укупно 124 735 топова овог типа. Када су уведени у наоружање, 1941. године, заменили су митраљезе М2 Browning калибра 12.7 мм. Топ Oerlikon 20 мм је остао основно противавионско оружје морнарице САД све до представљања Boforsа калибра 40 мм 1943. године.

ПАТ Bofors 40 мм

Несумњиво најбоље лако противавионско оружје Другог светског рата, топ Bofors калибра 40 мм је коришћен на свим већим бродовима америчке и британске флоте у периоду 1943. до 1945. године. Иако потомак немачког и шведског дизајна, топови Bofors уграђивани на америчке бродове су тешко „американизовани“, како би били доведени на стандард опреме која је уграђивана на бродове РМ САД. Тако је топ доведен на енглески стандард (данас познат као Standard System), са заменљивом муницијом, које је упростило логистичку ситуацију у том домену. Увођење хидраулике у покретање топа, као и директора ватре Mark 51, прецизност и ефикасност ПАА је значајно унапређена, тако да је око половине јапанских авиона оборених између октобра 1944. и фебруара 1945. године, резултат примене овог артиљеријског система.

Phalanx CIWS

Током модернизације осамдесетих година, сваки брод ове класе је наоружан са по четири система Вулкан Phalanx, монтирана тако да се по два налазе иза командног моста и по два на платформи иза димњака. Бродови Iowa, New Jersey и Missouri су опремљени верзијом Блок 0, док је на Wisconsin уграђена варијанта Блок 1 (1988. године). Системи који су били уграђени на Missouri и Wisconsin су коришћени у Заливском рату 1991. године, када је сам Wisconsin испалио око 5200 пројектила.

Ракетно наоружање

Током већ поменуте модернизације, на бојне бродове класе Iowa уграђена су три нова оружна система: систем блиске одбране Phalanx, који је већ наведен и два ракетна система за борбу против циљева на мору и на копну. У једном тренутку је разматрана и уградња система Sea Sparrow, али је убрзо одбачен јер систем не би издржао ефекат натпритиска приликом артиљеријске ватре главних батерија.

Tomahawk

Ракетни систем 1BGM-109 Tomahawk Land Attack Missile (TLAM) је ушао у оперативну употребу 1983. године. Далеког домета, за дејство у свим условима, субсонична крстарећа ракета… даљина ефикасног дејства брода је повећана више од 40 пута.

Harpoon

Ракетни систем Harpoon је уграђен ради ефикасније противбродске борбе. Систем се састоји од 4 четворострука лансера Мк-141 (ојачане конструкције), из којих се испаљују ракете RGM-84, домета од 64 до 85 наутичких миља.

Бродски оклоп

Поред велике ватрене моћи, друга ствар која дефинише бојне бродове јесте оклоп. Обично се оклопна заштита изводи тако да могу да издрже противничку ватру из топова истог калибра као што су сопствени топви, али конкретна конструкција и постављање оклопне заштите је посебна „наука“ која се „бруси“ деценијама.

Оклоп бојних бродова класе Iowa може се поделити на оклоп изнад водене линије, који пружа заштиту од противничке артиљеријске ватре и напада из ваздуха, и оклоп испод водене линије, који пружа заштиту од мина и торпеда.

Укупно гледано, оклоп класе Iowa се суштински не разликује од оклопне заштите примењене код бојних бродова класе South Dakota. Код обе класе је уграђиван унутрашњи главни оклопни појас, за разлику од бојних бродова класе North Carolina, на коме је спољашњи оклопни појас нерадо усвојен. Био је преширок за Панамски канал.

Подводна заштита укључује заштиту бокова испод водене линије и троструко дно. Обе компоненте заштите су вишеслојне, у циљу апсорбовања енергије подводне експлозије еквивалента 700 фунти ТНТ (резултат нагађања о јачини јапанског оружја тридесетих година). Међутим, оно што је било непознато тадашњим америчким обавештајцима, јапанско торпедо, звано „Long Lance“, било је еквивалента 891 фунте ТНТ.

Одбрана од торпеда је идентична као на бродовима класе South Dakota. Оба бока брода су заштићена са по једним резервоаром монтираним ван трупа, напуњеним уљем или неким другим течним баластом. Иза пуног резервоара се монтира празан резервоар. Оба резервоара овог система заштите се протежу од треће палубе до дна брода. Резервоар са течношћу има намену да се деформише услед експлозије и прими на себе највећи удар. Унутрашњи, празан резервоар служи да прими у себе евентуална пропуштања из пуног резервоара, а у циљу спречавања продора у унутрашњост брода.

Бојни брод Wisconsin у вожњи Пацификом, 1944-45.

Погонска група

Бојни бродови класе Iowa су најбржи бојни бродови икада поринути у море, способни да заплове  брзином од 33 чв и више. Погонска група брода састоји се од 4 гасне турбине General Electric, система двоструке експанзије. Два спољна пропелера имају 4 листа и пречника су 5.5 м. Два унутрашња имају по 5 листова и пречника су 5.3 м.

Осам котлова фирме Babcock and Wilcox, типа М загревају воду на више од 430 степени Целзијуса, производећи пару на 4500 kPa.

Погон са двоструком експанзијом састоји се из турбине високог и турбине ниског притиска. Пара прво пролази кроз турбину високог притиска која се окреће до 2100 обртаја у минути. Пара, врло осиромашена на овој тачци, се потом води кроз велики цевовод до турбине ниског притиска. На улазу у турбину ниског притиска, пара нема више од 300kPa притиска. Турбина ниског притиска повећава искоришћеност погонске паре узимајући из ње сву преосталу енергију.

Након изласка из радног кола турбине ниског притиска, пара пролази кроз кондензатор и потом се враћа у котао. Вода која је изгубљена у процесу се занавља из три испаривача којима се обезбеђује 3 литра воде у секунди. Након допуњавања котлова, вишак воде се води у бродски систем водоснабдевања.

Оперативна употреба

По уласку у оперативну употребу, при крају рата, за операцијско подручје ових бродова је одређен Пацифик, са примарним задатком заштите носача авиона. Од свих бродова класе Iowa, једино је USS New Jersey имао окршај са површинским бродом. По завршетку рата, USS Iowa, USS New Jersey и USS Wisconsin бивају пребачени у резерву.

У оперативну употребу се враћају избијањем Корејског рата, да би се поново вратили у резерву 1955. године.

USS New Jersey бива активиран поново 1968. године, када се шаље у воде Вијетнама.

Осамдесетих година, председник САД Роналд Реган започиње пројекат „морнарице од 600 бродова“. Са тешким крстарицама класе „Des Moines“ које су у то време излазиле из оперативне употребе, релативно неупотребљавани бојни бродови класе Iowa се враћају у састав како би преузели на себе извршавање задатака бомбардовања обалског појаса.

У то време представљају и противтежу совјетским великим ракетним крстарицама класе Орлан (на Западу познате као класа Киров). Сваки бојни брод је модернизован у смислу ношења система за самоодбрану и ракетног наоружања. Постају средиште сопствених „ударних група бојних бродова“ (БББГ). Њихово бивствовање у морнарици је пропраћено ангажовањем у Либану 1983. године, те ангажовањем у пар наврата у Ираку, 1991. године. По повратку у САД, бојни бродови бивају подељени у две групе: бродови који ће остати у резерви, и бродови који ће бити донирани као музејски експонати.

Подела је извршена 1996. године, када су USS Iowa и USS Missouri избрисани из флотне листе. USS Missouri је дониран Меморијалном центру Missouri у Перл Харбуру. USS Iowa је требала да буде донирана заједно са USS Missouri, али је 1999. године извршена замена, те је USS Iowa остао у Флоти, док је USS New Jersey заузео своје место у музеју. Два бојна брода која су остала у резерви, коначно су 2006. године избрисани из флотне листе и чекају локацију на  којој ће бити изложени као експонати.

Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *