Jean Bart, бојни брод

Jean Bart након Другог светског рата

Уговор за градњу другог брода из класе Richelieu, бојног брода Jean Bart, добила су 27. маја 1936. бродоградилишта Chantier de Penhoet и Chantier de Loire. Француска морнарица је одобрила неколико измена које су убрзале градњу брода.

Кобилица брода је положена 12. децембра 1936, док је почетак испитивања брода пред увођење у оперативу заказана за 1. децембар 1939. Међутим, због застоја у француској привреди, потешкоћа у набавци материјала и других проблема, поринуће брода је одложено за октобар 1940. Након избијања Другог светског рата, број радника који су учествовали у градњи брода повећан је са 2 500 на 2 800, а радна недеља је повећана на 72 радна сата. Брод је тако поринут неких седам месеци раније, 6. марта 1940.

Немачка је 10. јуна 1940. напала Француску, а сам брод је био вероватна мета немачке авијације. Брод је за одбрану од напада из ваздуха добио осам митраљеза калибра 13,2 мм. Бројне узбуне од напада из ваздуха успоравале су радове на опремању брода, тако да бродоградилиште није могло даље гарантовати да ће завршити брод до 1. октобра. Французи 17. маја доносе одлуку да брод мора напустити Сен Назер што је пре могуће, или да буде уништен. За испловљење се, због плиме, морао чекати 20. јун. Доста тога је зависило и од тога да ли ће се канал до реке Лоаре, дужине 200 м, добро избагерисати. Ситуација на фронту се 25. маја знатно погоршала, тако да се без посебног наређења кренуло са багерисањем канала до реке.

Испловљење је зависило од извршених радова на броду. Реморкери су могли да тегле брод, али је тегљење брода на мору пуном непријатељских подморница представљало рискантан подухват. Французи су 18. маја закључили да брод мора испловити на сопствени погон, те да се до 20. јуна мора обезбедити бродски погон на два осовинска вода, уградити нешто навигацијске опреме, већи део електричних инсталација и средства везе. Да би се ови задаци реализовали, радна снага је повећана на 3 000 радника, па потом на 3 500, а радни дан је трајао 12 часова. За случај неиспуњења ових задатака, брод је морао бити уништен, пошто се није смело дозволити да брод падне Немцима у руке.

На другој страни, инжињерци су гарантовали копање канала дубине 8,75 м, широког 52 м до 20. јуна, што је значило да ће пролазак брода овим каналом бити проблематичан. Брод је морао бити олакшан, скоро без воде, горива, залиха, са само једном комплетном куполом главне артиљерије.

Док је испражњен 22. маја, након чега је извршено бојадисање подводног дела брода. Први пропелер је уграђен 3. јуна, четири дана касније је уграђен и други. Оба пропелера су узета из магацина резервних делова за бојни брод Richelieu. Кормило је уграђено 9. јуна, када су завршени и радови на помоћним моторима. Три дана касније испробани су котлови који су стварали пару за погон турбина. Посебна пажња је посвећена балансирању осовинских водова, листова кормила, пропелера… што је све требало завршити до 17. јуна.

У међувремену, донета је одлука да се троцевне куполе топова калибра 152 мм, чија је конструкција услед недостатка материјала каснила – замене са пет двоцевних топова калибра 90 мм.  Топови су у рекордном року били уграђени, али је искрсао проблем са муницијом – бродоградилиште није располагало потребном количином муниције калибра 90 мм.

Топови и кров куполе број један су уграђени 13. и 14. јуна. Одлучено је да се комплетира само прамчана купола, чак иако је бродоградилиште имало на располагању осам топова калибра 380 мм; преостали топови ће бити укрцани на помоћни брод који ће пловити иза бојног брода Jean Bart. Топови су уграђени на брзину, без потребне опреме, тако да нису били добро поравнати у колевкама. Касније, током утовара осталих топовских цеви на помоћни брод доћи ће до квара на дизалици након укрцане друге цеви. Командант бојног брода је одбио да преостале цеви укрца код себе, плашећи се да се не насуче у каналу. Стога су радници бродоградилишта уништили обе цеви. Касније ће и помоћни брод бити потопљен од стране немачких авиона.

Турбине, генератори и кормиларски уређај су тестирани 16. јуна, а истог поподнева су котлови стављени у погон. Магнетни компас је уграђен, али без вршења компензације; уграђени су и машински телегради и средства унутрашње бродске везе. Средства комуникације су била ограничена на сигналне заставице, два мала сигнална рефлектора и радио уређаја снаге 600 вати. Пумпе нису биле у функцији, али је систем за гашење пожара био комплетан и исправан. У танкове је укрцано 125 тона горива и једнака количина воде.

Петнаест минута после поднева, 18. јуна, у тренутку док су немачке јединице улазиле у Нант, свега 65 километара далеко, на јарболу бојног брода Jean Bart се завијорила француска застава. Током послеподнева је извршено одспајање са електромреже са копна и упућивање турбогенератора. Дошло је до проблема са осигурачима, тако да се морало прећи на снабдевање брода електричном енергијом са дизел генератора. Током ноћи је извршена и корекција отклона листова кормила. Котлови су поново укључени у три часа по поноћи.

Плима је свој максимум достигла у 0445 часова. Копање канала је прекинуто 18. јуна у 2100 часова, при чему је канал био широк свега 46,5 метара. Реморкери су 19. јуна у 0330 часа ухватили брод у тегаљ и извукли из дока. Брод је након 30-40 метара прамцем уронио у блато. Извучен је из блата али се скоро одмах насукао. Десни пропелер је том приликом и лакше оштећен. Одсукан је након 45 минута, уз помоћ додатних реморкера. Три немачка авиона, упркос ватри противавионских митраљеза, нападају брод у 0430 часа. Брод је практично био непокретан, јер би било који маневар за избегавање непријатеља проузроковао насукивање, самим тим и оштећење брода. Авиони су одбацили 12 бомби; четири од њих је експлодирало близу брода, без последица, али је пета погодила палубу између две куполе главне артиљерије и пробила је, услед чега је дошло до оштећења водонепропусних преграда. Шрапнели су оштетили цевовод за орошавање муницијске коморе куполе број један. Избили су мањи пожари, који су убрзо угашени. У то време се брод налазио на половини канала, са упућеним турбинама, које су погониле брод брзином од 12 чворова.

Француски ловачки авиони су убрзо пристигли у помоћ, али су их нервозне нишанџије са брода заменили за немачке и отворили ватру на њих; један авион је погођен, али није било губитака у људству. Брод је пловио каналом и поставило се питање: Куда даље? Французи су почетком јуна прихватили понуду Британаца да се опремање брода заврши у британском бродоградилишту. Међутим, средином јуна је донета одлука да брод плови ка Мароку. Британци нису били упознати са променом плана, тако да су за Сен Назер послали два пучинска реморкера и разарач, који су требали да се ставе на располагање команданту француског бојног брода. Британци су се тако упознали са променом тек када је бојни брод Jean Bart изашао из лучке акваторије.

Иако француски морнари нису имали искуства из крцања горива на отвореном мору, флотни танкери Odet и Tarn су чекали на изласку из луке са задатком да допуне танкове горива и воде на бојном броду Jean Bart. Два француска разарача, Le Hardi и Mameluke, су имали задатак да обезбеђује бродове током допуњавања. Француски пловни састав је пловио брзином од 14 чворова све док није измакао из домета немачких авиона, након чега се зауставио. Посадама је требало око сат времена док нису повезали цевоводе и кренули са претакањем. За шест часова претакања успели су да пребаце око 1000 тона горива и воде на бојни брод. Током претакања је дошло до квара на систему вентилације, што је изазвало пораст температуре у машинском простор на 88°C. Систем вентилације је поправљен тек око поноћи.

Пошто је у сумрак добио обавештење  присуству подморнице, командант бојног брода је наредио покрет. Ускоро је дошло до вибрације на осовинском воду и прегревања на турбини ниског притиска, услед чега је смањена брзина пловљења. Пара је истицала из главног система за кондензовање, што је отежавало одржавање вакуума. Недостатак кондензата и улазак ваздуха  су оштетили импелер у пумпи. Ови проблеми ће даље проузроковати и избацивање воде из система у машински простор. Брзина је смањена на свега шест чворова, што није било довољно за маневре избегавања торпеда. На брод стиже  и информација да је у њиховој близини торпедован британски теретни брод. Погодак торпеда у Jean Bart би био фаталан, пошто је већ имао оштећене водонепропусне преграде, а сам брод је био препун отвора за каблове и цевоводе који нису били затворени након провлачења каблова и цеви. Посада и укрцани радници бродоградилишта чинили су надљудске напоре у замени делова бродског погона, нарочито ако се узме у обзир да су поједини делови тежили 180 кг, те да је било потребно просецати водонепропусне преграде да би се делови донели до места уградње. Брод је повратио своју брзину у 1400 часова 20. јуна. До Казабланке је требало прећи још 800 наутичких миља. 22. јуна је укључен жирокомпас, али је навигација још увек вођена на разарачу Le Hardi. Француски бродови упловљавају у Казабланку 22. јуна 1940. у 1700 часова.

У Казабланци није било могућости за наставак опремања брода. Доста делова је остало у Сен Назеру, који је након француске капитулације дошао под немачку контролу. Неки радови су рађени током 1940, међу којима и подешавање инсталације паљбених механизама на куполи број један.

Недовршени бојни брод Jean Bart на везу у Казабланци

До маја 1942. су уграђени и подешени механизми пуњења топова у куполи број један. Купола број два је остала некомплетна, с тим да је због повећања газа и довођења брода на равну кобилицу купола напуњена бетонским блоковима. Како се не би поновила ситуација са топовима на бојном броду Richelieu, било је потребно извршити тестове бродске артиљерије. На основу одредби потписаног примирја, било је потребно консултовати немачке и италијанске представнике у Казабланци. Након пуно разговора, одобрена су испитивања, све док је бојни брод у луци. Тако је 19. маја 1942. испаљено пет салви из топова куполе број један. Тиме је добијена потврда да је брод колико толико спреман за борбу. Амерички козул у Казабланци је јавио у САД о развоју догађаја са француским бојним бродом.

Топови калибра 152 мм се, под одредбама примирја, нису могли довршити у Казабланци. Не само да није било ни топова ни купола, већ није било ни муниције калибра 152 мм у северној Африци. Муниције 90 мм било је у ограниченим количинама, тако да је на броду задржана батерија топова 90 мм која је уграђена још у Сен Назеру. Додато је и нешто лаког противавионског наоружања, тако да је до 8. новембра на брод уграђено пет топова калибра 37 мм, десет митраљеза калибра 13,2 мм, четири Браунингова митраљеза и четири двоцевна митраљеза Хочкис.

Посада, која је бројала 700 људи, радила је само на одржавању опреме, пошто брод није смео да напусти Казабланку. Штету која је причињена приликом бомбардовања у Сен Назеру било је тешко поправити, пошто нису имали материјал који је коришћен у изради водонепропусних преграда; стога је отвор једноставно закрпљен челичним плочама.

Иако је брод био делимично завршен, једна купола главне бродске артиљерије била је значајан елемент одбране Казабланке током савезничког напада на северну Африку. Пре новембра 1942, једино дејство са брода било отварање ватре на британске извиђачке авионе који су једном месечно летели над Казабланком. Тако је 31. јула 1942. један британски авион и оборен.

Места десанта савезничких снага у операцији Бакља (Torch) налазила су се североисточно од Казабланке, унутар домета топова 380 мм са бојног брода Jean Bart. Уништење ових и осталих топова био је главни циљ америчких снага.

У раним јутарњим часовима 8. новембра на брод стижу извештаји о бродовима који се приближавају луци, тако да је посада већ у 0500 часова посела своје борбене станице. Топови главне бродске артиљерије су напуњени у 0640. Десет минута касније, Французи уочавају две крстарице, иако је видљивост због положене димне завесе са француских разарача била лошија. Око десет миља даље се налазила група америчких ратних бродова, у којој су се налазили бојни брод Massachusetts, тешке крстарице Wichita и Tuscaloosa и четири разарача. Група од по четири топова калибра 194 мм и 138 мм, три километра од француског бојног брода (батерија El Hank) отвара ватру на америчке бродове, који заузврат отварају ватру на бојни брод Jean Bart. Артиљерци са бојног брода Jean Bart нису имали баш најбоље услове за артиљеријски бој; уз димну завесу, без радара за управљање ватром – било је немогуће псотићи погодак. Испалили су четири салве и у 0719 часова обуставили ватру, пошто је циљ у потпуности био заклоњен димном завесом француских разарача који су маскирали свој излазак из луке.

Пре него је започео артиљеријски бој, амерички носач авиона Ranger, који се налазио неких 30 миља северозападно од Казабланке, послао је у напад девет обрушавајућих бомбардера Dauntless, који ће касније известити да са бојног брода Jean Bart гађају америчке авионе. У стварности, са француског бојног брода су гађали америчке бродове, а не авионе. Авиони су у времену од 0713 до 0718 извршили напад бомбама масе 227 кг и изазвали мања оштећења брода. У међувремену, артиљеријски пројектили са америчких бродова нису имали домет да погоде брод, падајући око лукобрана.

Амерички бојни брод Massachusetts је отворио ватру у 0704, а у 0740 је променио курс. Прекинуо је паљбу у 0833, са седмоминутном паузом главне артиљерије. Почетно растојање до циља било је 22 000 метара. Девет салви од по девет пројектила и 38 салви са по три или шест пројектила је испаљено на бојни брод Jean Bart и батерију El Hank, са пет директних погодака. Брод је претрпео оштећења на куполи број један (заглављен механизам за окретање) и кормиларском уређају за ручно кормиларење. У просторији где је смештен кормиларски уређај дошло је до пропуштања воде. Пројектили који су промашили бојни брод Jean Bart погађали су док и околне бродове, при чему су потопљена два теретна брода. Трећи теретни брод је запаљен пројектилима са америчке тешке крстарице Tuscaloosa.

Америчке снаге су споро напредовале ка Казабланци, упркос снажном отпору француских снага. Француске снаге су имале јаку артиљеријску подршку, потпомогнуту топовима обалске артиљерије. Током поподнева 9. новембра, бојни брод Jean Bart је испалио око 250 пројектила калибра 90 мм на циљеве на обали. Два француска слупа, Commandant Delage и La Gracieuseсу у око 1100 часова 10. новембра засули артиљеријском ватром простори испред америчке пашадије. Американци су закључили да су ова два брода претходница знатно јачих снага, те су деташовали тешку крстарицу Augusta и четири разарача са задатком да их ућуткају. Тешка крстарица Augusta се приближила на 16 200 метара и отворила ватру. Тако су се приближили на 16 200 м од бојног брода Jean Bart, који их је изненадио отварањем ватре. Американци су били изненађени овим, пошто су сматрали да су топови на бојном броду Jean Bart уништени два дана раније топовима са бојног брода Massachusetts.

Оштећења настала у окршају са америчким снагама

Jean Bart je у два минута испалио девет салви. Последње три су уракљиле америчку тешку крстарицу. Augusta je испалила неколико плотуна на француски бојни брод, након чега је нагло променила курс и умакла са бојишта. Американци, као одговор на ватру са француског бојног брода, подижу са носача Ranger девет авиона, наоружаних бомбама масе по 227 кг. Две бомбе су погодиле брод, а једна је погодила баржу која је била везана уз бојни брод. Прва бомба је направила отвор дужине 20 метара. Прамчани део палубе је био извијен и подеран. Извијање палубе је за последицу имало и деформацију водонепропусних преграда. Просторије за смештај посаде био је у потпуности уништен, као и склопови сидреног уређаја. У одељку „D“ је избио мањи пожар који је угашен након завршетка напада. Друга бомба је погодила скоро исто где и прва. Бочна оплата на прамцу је била у потпуности раздерана, избио је и озбиљан пожар који је захватио просторију са генераторима. Посади је требало пет часова да угаси пожар. У систему за гашење пожара било је доса рупа, тако да је вода неконтролисано истицала, што је додатно отежавало положај брода; брод је примио неких 1000 тона воде. Дренажне пумпе су биле ван функције, а прпуштања се нису могла заусавити, тако да је вода несметано улазила у брод. Ова пропуштања ће за последицу имати наседање крме брода на дно луке.

Иако је био тешко оштећен, није било места критици саме бродске конструкције, сем можда критике употребе оклопа дебљине 150 мм изнад муницијске коморе за пројектиле калибра 152 мм. Оклоп није пружио заштиту од пројектила калибра 406 мм. Брод није било могуће опремити у Казаблаци, посада није била комплетна, само једна купола главне бродске артиљерије је била комплетна, а уређаја за управљање ватром није ни било. Већи део посаде био је одсутан, пошто је Jean Bart 1942. служио као школски брод. Што је још важније, Jean Bart је био везан на кеју, без могућности маневрисања, и самим тим је био лака мета за авионске бомбе и артиљеријске пројектиле. Без оруђа секундарне артиљерије, брод једноставно није могао бити брањен.

Командант брода је 18. новембра 1942. унапређен у чин контраадмирала. Током тродневне битке за Казабланку, бојни брод Jean Bart је испалио 25 пројектила калибра 380 мм и изгубио је 22 чланова посаде.

Након што су француске снаге у северној Африци пришле Савезницима, Jean Bart је подигнут са дна луке. Надајући се слању у САД на опремање, на броду су извршене неопходне поправке, привременог карактера. Одлучено је да до краја рата остане у Казабланци, пошто ће поправка и опремање брода трајати дуго. Израда специјалног алата и конверзија у метрички систем јединица однела би превише и времена и новца.

Француски поморски конструктори су предложили неколико варијанти реконструкције брода, у циљу употребе постојећег бродског трупа. Према једној од варијанти, бојни брод Jean Bart је требао бити наоружан топовима калибра 330 мм, а који би били демонтирани са старог бојног брода Lorraine.  Друге две варијанте су предвиђале уградњу материјала кои би био нађен у Алжиру и америчког наоружања, а што би било урађено у америчком бродоградилишту.

Пошто америчка бродоградилишта нису могла да изађу у сусрет Французима, ни једна од варијанти није усвојена. Тако је Jean Bart морао да сачека ослобођење Француске. Након ослобођења, 25.августа 1945. Jean Bart испловљава из Казабланке за Француску.

Недовршени бојни брод Jean Bart плови из Казабланке за Шербур, 1945. година

Суви док у Шербуру је 12. новембра био спреман да прими Jean Bart-a. Након анализе оштећења бродског трупа, одлучено је да се замени преко 200 м2 оплате на крменом делу брода. Налегање крменог дела на дно луке проузроковало је озбиљнија оштећења него што се то у први мах чинило.

Након завршетка Другог светског рата, судбина бојног брода Jean Bart је била предмет многих дискусија и студија. Урађена је студија коштања завршетка у конфигурацији бојног брода, односно конверзије у носач авиона. Конверзија у носач авиона би тако коштала око 100 милиона долара, а сам носач би могао да укрца свега 54 авиона што је било недовољно за модеран флотни носач авиона. Завршетак брода у конфигурацији бојног брода, уз одговарајућу модернизацију, коштала би 40 милиона долара. Како је брод био 85 % завршен, чинило се разумним да се заврши по постојећем пројекту и модернизује комбинацијом постојеће структуре и наоружања са свим жељеним унапређењима. Сходно томе, брод је ушао у бродоградилиште 11. фебруара 1946.  Модернизација брода је завршена децембра 1948. По изласку из бродоградилишта, биле су уочљиве разлике у изгледу бојног брода Jean Bart у односу на бојни брод исте класе, бојни брод Richelieu.

Бојни брод Jean Bart ће остати у наоружању француске ратне морнарице до 1970, када је изрезан у старо гвожђе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *