Разарач Le Fantasque

Разарачи класе „Le Fantasque“ (према неким изворима ознака класе је „Le Malin“) били су велики разарачи, односно контраторпиљери француске морнарице током Другог светског рата. Ова класа разарача сматра се најбржом класом разарача Другог светског рата.

Укупно су изграђена 6 разарача ове класе: Le Fantasque, L’Audacieux, L’Indomptable, Le Malin, Le Terrible и Le Triomphant, у периоду 1931. – 1936. године. Првобитна намена ове класе разарача била је дејство у пловним саставима са бојним бродовима и јединицама крстарица. Италијанска морнарица је одговорила градњом крстарица класе „Capitani Romani“, пошто су разараче класе „Le Fantasque“ класификовали као лаке крстарице.

Кобилица разарача „Le Fantasque“ положена је у бродоградилишту „Arsenal de Lorient“ 15. новембра 1931. године, а у оперативу је уведен 10. марта 1935. године.

Са избијањем Другог светског рата, разарач предузима патроле на Атлантику у којима потапа немачки теретни брод „Halle“ 16. октобра 1939. године. Такође је узела учешће и у лову на „Graf Spee“. 25. новембра заједно са разарачем „Le Terrible“ и тешком крстарицом „Dupleix“ заробљава немачки брод „Santa Fe“.

Након пада Француске, „Le Fantasque“ се налази у 10. дивизиону контраторпиљера морнарице  Вишијевске Француске, заједно са још два разарача из своје класе, разарачима Le Malin и L’Audacieux. Базирали су  у луци Дакар. 23. септембра 1940. године Савезници нападају Дакар. Разарач Le Fantasque испловљава и полаже димну завесу у луци како би заштитио капиталне бродове француске флоте. Гађају га британски бродови и авиони, али без успеха.

Убрзо након операције „Torch“, француска Западна Африка и флота, укључујући и разарач „Le Fantasque“ прелазе на страну Савезника. У марту 1943. „Le Fantasque“ плови за САД на ремонт. У оквиру ремонта уграђује му се радар, сонар и ојачава се ПВО компонента брода. Након тога рекласификује се у лаку крстарицу.

Након доласка у европске воде, 9. септембра 1943. године „Le Fantasque“ учествује у операцијама „Avalanche“ где пружа ватрену подршку десантним снагама. У ноћи 13/14. септембра  искрцава 250 командоса у рејон града Ајачио. 24. децембра 1943. године пресреће немачки теретни брод „Nicoline Maersk“, када га приморава на насукивање на шпанску обалу.

10. дивизион контраторпиљера бива поново формирана 1944. године, са задатком продора у Јадранско море, а са циљем формирања тампон зоне између Италије и Југославије. Тако је у ноћи 18/19. марта заједно са разарачем „Le Terrible“ налетела на немачки конвој састава теретни брод F124, реморкер „Titanic“ и три пратећа брода (FS270, FS273 и FS274). Сви немачки бродови, сем реморкера, потопљени су. 17. јуна, заједно са разарачем „Le Terrible“ потапа танкер „Giuliana“ а оштећује бродове R5 и R14.  15. августа 10. дивизион учествује у операцији „Dragoon“ – искрцавању Савезника у Провансу.

Између 1945. и 1946. године службује у Индокини. У резерву прелази 1950. године, класификован као ескортни брод. Тада добија ознаку D610. 1953. године га реморкер тегли за Тулон, где до 2. маја 1957. служи као стамбена лађа. 1957. године се брише из флотне листе, преименује у Q98 и продаје у старо гвожђе.

ТТ карактеристике
Димензије
– дужина преко свега 132,40 м
– ширина 11,98 м
– газ 4,30 м
Депласман 2570 т
Погонска група 4 котла Penhoët, 2 мотора Parsons или Rateau snage 74,000 до 81,000 КС, 2 пропелера
Брзина 45 чв (40 чв номинална), 37 чв након ремонта
Наоружање 5 x 138 мм (2 прамчана, 3 крмена)
4 x 37 мм ПАТ (новоградња)
4 x 13 мм ПАМ (новоградња)
8 x 40 мм Bofors ПАТ (након ремонта)
10 x 20 мм Oerlikon ПАТ (након ремонта)
9 торпедних цеви  550 мм у три троцевна торпедна апарата
40 мина
Посада 10 официра, 210 морнара
Аутономија 1 200 км брзином од 34 чв
6 600 км брзином од 17 чв

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *