Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Бојни брод Richelieu

Када је Немачка напала Француску маја 1940. године, три бојна брода су се налазила у изградњи, са Ришељеом у завршној фази опремања. Кобилица бојног брода постављена је 22. октобра 1935. године у бродоградилишту у Бресту, да би 17. јануара 1939 прешао у док. Дуготрајна изградња резултат је измена дизајна, мањка радне снаге…  Труп је грађен из три секције, како би се избегло дуго коришћење бродограђевних капацитета бродоградилишта компаније Lanion Drydocks, често ангажованих на доковању и опремању великих бродова. Средњи сектор је направљен у Салоу у исто време док је у другом доку комплетиран бојни брод Денкерк. Након тога „брод“ је заплутао и отегљен је у већи док компаније Lanion Drydocks где су монтирани прамчани и крмени сектор.

Након почетка Другог светског рата 1939. године, убрзани су радови на опремању брода. Петог маја 1940. године британска влада шаље војводу од Кента да провери степен изградње бојног брода Ришеље. Краљевска морнарица била је забринута. Желела је да нови француски бојни брод оснажи Домовинску флоту у предстојећем сукобу са немачким бојним бродовима, који су били врло близу увођења у оперативну употребу.

На дан немачке инвазије на Француску, капетан брода се састао са радницима у бродоградилишту како би се рад на опремању брода убрзао, те се топови главне артиљерије могли испробати до 15. јуна. Систем елевације топова и окретања куполе испробан је 31. маја, да би у наредним данима пет топова калибра 100 мм били спремни за паљбу, уграђена су 4 двоцевна ПАТ калибра 37 мм. Урађено је доста и на мерачима даљине. Недељу дана касније капетан брода извештава француски Адмиралитет да муницијске коморе неће бити готове до 15. јуна. Адмиралитет је бринуо због могућих напада немачких авиона на бродоградилиште. 13. јуна реализована је пробна вожња на мерној миљи, када брод постиже брзину од 32 чв. Паљба из топова калибра 380 и 100 мм, са ограничењем од свега 6 граната по цеви, није била довољна за утврђивање поузданости и прецизности бродске артиљерије. Пуњење топова главне артиљерије трајало је и по 15 минута, јер је био уграђен привремени систем за пуњење уместо припадајућег. Брод се враћа у Брест 14. јуна како би утоварио све расположиве количине артиљеријске муниције. Истог дана Немци нападају луку Брест из ваздуха.

Француски Адмиралитет 15. јуна издаје наређење да бојни бродови Ришеље и Жан Бар буду спремни за пловидбу до британске луке. Припрема је укључивала утовар све опреме која је требала бити уграђена на брод, а није се имало времена. Ришеље је укрцао пројектиле 380 мм колико год је могао, пошто је муниција тог калибра била дефицитарна у иностранству. Барутна пуњења, лакша за производњу, била су на другом месту по приоритету за укрцај на брод. За два дана је укрцано 269 пројектила и 48 барутних пуњења, те 1 770 граната калибра 100 мм и 2 030 граната 37 мм. Укрцане су и залихе хране за два месеца. Остатак муниције, 400 пројектила 380 мм и 14 000 граната 152 мм требало је транспортовати теретним бродовима.

Немачки ваздушни напади интензивирани су 18. јуна. У 1235 часова, реморкер Прованс наилази на мину и тоне недалеко од Ришељеа. Пре зоре, француски Адмиралитет мења одлуку и наређује бродовима да плове ка француским колонијама, а да ни по којој цени не смеју да падну Немцима у руке. Ришеље је кренуо за Дакар под пратњом разарача Fougueux и Frondeur. Поред посаде, на брод је укрцана и цела морнаричка академија, као и неколико инжињера и Штаб француске морнарице.

Ришеље у л. Дакар, заштићен противторпедним мрежама

Ришеље уповљава у Дакар 23. јуна; ту су обезбеђена десет дана радова на артиљерији како би се подесили системи главне бродске артиљерије, као и подешавање топова калибра 152 мм за аутоматску паљбу. У исто време у луци Дакар се налазио и британски носач авиона Хермес. Командант носача авиона је одмах дошао у посету и покушао да убеди команданта Ришељеа да отплови за Фритаун. У међувремену, политичка ситуација у Дакару није још увек била нерешена, услед наступајућег Примирја, тако да гувернер из Дакра наређује свим француским бродовима који су били везани у луци да исплове за Казабланку или Порт Етјен. Ришеље испловљава за Казабланку 25. јуна. Када је командант брода затражио дозволу да уплови у Казабланку, адмирал Дарлан му наређује да се врати у Дакар. У пролазу крај Порт Етјена, француски брод бива осмотрен од стране HMS Dorsetshire који почиње да га прати. Око поноћи 27. јуна бродови се раздвајају и Ришеље безбедно упловљава у Дакар. 3. јуна 1940. године Британци шаљу ултиматум француским снагама у Африци који је одмах игнорисан. Сви француски бродови добијају наређење да одговоре на евентуално отварање ватре. Адмирал Плансон, командант француске Западне Африке, одбија да преговара са Британцима и упозорава да ће уколико се приближе Дакару бити отворена ватра на њих.

Четири дана касније, авион  са носача авиона Хермес избацује шест дубинских бомби скоро уз сам бојни брод Ришеље и неопажено се повлачи. Дубинске бомбе су бачене у плитку воду (15,4 метара) тако да су остала неактивирана.

Ришеље је био на везу негде на половини између острва Горе и спољног лукобрана луке Дакар, из страха да уколико се веже уз обалу неће моћи брзо испловити. Као заштита, око њега је везано 5 теретних бродова.

У 0500 часова посада почиње да припрема брод за испловљење. План команданта брода био је да сидри брод на спољном прилазу луци и да ту чека даљи развој ситуације. Како било, шест авиона Свордфиш са носача авиона Хермес изводи торпедни напад на Ришељеа. Нити један авион није оборен. Торпеда којима је извршен напад имали су пуњење од 450 фунти ТНТ, магнетске упаљаче и подешавање дубине на 11,55 метара. Газ брода у тренутку напада износио је 10,4 м. Напад је извршен преко десног бока; иако без директних погодака, једно торпедо је приликом проласка испод кобилице брода активирано магнетним упаљачем и експлодирало испод левог бока брода. Никада није прецизно утврђено да ли је торпедо активирано проласком испод кобилице, или ударцем у бачене дубинске бомбе. Француски званични извештаји говоре о поготку „једног или два торпеда“. Докази указују на могућност да је торпедо активирано проласком испод кобилице, услед чије експлозије су детониране и дубинске бомбе. Сигурно је да су дубинске бомбе биле близу и да су могле да изазову оштећења, јер сам брод није мењао позицију веза између бацања дубинских бомби и торпедног напада из ваздуха. Детонација је била јака тао да се брод тресао и љуљао на сидру.

Званични извештаји додају да је услед мале дубине (свега 15 метара) могло доћи до рефракције ударног таласа од дна и самим тим је и јаче деловање на труп брода. Извештаји о штети указивали су на извијену кобилицу у дужини од 25 метара, деформисану оплату брода, извијене танкове уља у смеру експлозије, пропуштањима уља и горива, оштећењу леве погонске осовине, избацивање електро генератора из погона, лом радио антене, кварове на моторима за погон листова кормила…

Штета и пропуштања била су озбиљна. Лева унутрашња погонска осовина била је комплетно неупотребљива, док је спољашња могла да се окреће са великим потешкоћама. Деформација неколико водонепропусних преграда у одсецима О и П узроковале су пропуштања различитог интензитета… брод је добио трим од 0,6 м. Подсистем кормиларења био је ван функције, али се могло кормиларити ручно. Још већи проблем било је непостојање одговарајућег бродоградилишта у којима би могле бити извршене поправке. Једина таква бродоградилишта у Европи и Африци већ су била у рукама или Немаца, или Британаца. Гибралтар је био под контролом Британаца…  Импровизоване поправке извршене су одмах. Заустављен је и продор воде, тако да се могла испумпати вода из просторија. Након што су примили извештај са Ришељеа 28. августа, људима у француском Адмиралитету постало је јасно да брод неће моћи напустити Дакар под садашњим околностима. Извештаји су указивали да турбине нису у оси, да је артиљеријски директор за топове 380 мм ван функције, да су два директора за топове 152 мм ван функције, да на 9 м испод водене линије постоји три пропуштања, да постоје тешкоће у напајању електричном енергијом, да постоји квар у електро инсталацији код топова 100 мм, да постоје структурне деформације на куполама топова 152 мм, да постоје проблеми у системима дренаже и вентилације.

Када је Ришеље испловио из Бреста, 18. јуна 1940. године, топови калибра 380 мм нису били комплетирани, а самим тим ни испитани.  У време упловљења у Дакар, на броду је било барута само за 48 пуњења. Између јуна и септембра недостајући барут је набављен изузимањем са бојног брода Стразбур (Strasbourg).

И поред свих побројаних оштећења, топови на Ришељеу били су нетакнути. У спрези са батеријама обалске одбране, лука Дакар је имала солидну ватрену моћ. Ришеље је пребазиран из луке на моло, крмом према отвореном мору. На тој позицији су је затекле англо француске инвазионе снаге, које су кренуле да заузму Дакар у јутро 23. септембра 1940.

Генерал де Гол је са британским савезницима намеравао да преузме Дакар од Вишијеваца и тако стави Ришеље под команду снага Слободне Француске. Ришељеа су намеравали да отпреме за Британију где би се извршила поправка и завршило опремање. 23. септембра снаге су се приближавале маглом обавијеном граду. Инвазионе снаге допремане су британским пловним саставом јачине 2 бојна брода, 1 носач авиона, 4 крстарице и бројним помоћним бродовима. У почетку је послат преговарачки тим на обалу како би убедио гарнизон да се преда и да пређе к њима. Преговарачи су одмах одбијени, чак и заробљени. У 0610 часова Ришеље отвара ватру на извиђачке авионе са носача авиона Арк Ројал. У 1000 обалска батерија отвара ватру на британски разарач. Ускоро почиње и битка. У то врме на Ришељеу само је друга кула била спремна за дејство. Две троцевне куле калибра 152 мм биле су спремне за дејство, док је за трећу недостајала муниција. Топови калибра 100 мм су били такође спремни за дејство.

Битка се наставила и сутрадан, 24. септембра. У 0715 часова авиони са Арк Ројала бомбардују Ришељеа, али без погодака. У 0940 часова британски бојни бродови Barham и Resolution приближили су се на 12436 метара од Ришељеа и отворили ватру на њега. У покушају да узврати ватру, Ришељеова купола је истовремено испалила и последњу салву. Дошло је до експлозије у куполи, тако да је брод остао без главне артиљерије. Борбу наставља топовима калибра 152 мм. Ниједно зрно калибра 152 мм није пало на британске бродове. Обалска батерија је једино успела да уракљи британске бродове зрнима калибра 240 мм.

Током артиљеријског боја, Британци су успели  да уракље Ришељеа са неколико зрна 381 мм. Коначно, једно зрно погађа брод између моста и димњака. Том приликом проузрокована је мања штета и пожар који је брзо угашен.

У току ноћи оспособљена је купола I главне артиљерије. У 0740 британски бојни бродови се поново приближавају луци. На даљини од неких 20 000 метара, Ришеље отвара ватру из топова 380 мм. Једно од зрна погађа бојни брод Бархам  у висини куле Б, при чему настаје отвор у трупу пречнка 1,2 м. Британци су испалили око 250 пројектила, од којих ни једно није погодило француски бојни брод. Након што је подморница Вишијевске Француске торпедовала Resolution, Британци прекидају акцију.

Затишје у борби омогућило је да се испита разлог експлозије топа 380 мм. Утврђено је да је барут исправан, а да разлог експлозије лежи у неисправном зрну. Француска је по први пут производила зрна калибра 380 мм, а ратни услови нису омогућили адекватно тестирање произведених зрна.

Присуство Ришељеа и Жан Бара у афричким лукама под контролом Француске још увек је изазивало страховања да би могли пасти Немцима у руке. Вишијевска влада тврдила је да не постоји таква могућност. Током новембра председник САД, Рузвелт, уз подршку владе САД нуди да откупи два бојна брода од Француза. Таква могућност се одбија уз образложење да је то против одредби примирја потписаног 1940. године са Немцима. 23. новембра 1940. године председник Рузвелт, након што је примио чврста уверавања од владе Вишијевске Француске, информише Черчила да маршал Петен неће померати та два брода, а да пре тога не информише влааду САД.

Новембра 1942. године, Ришеље је дочекао у луци Дакар, не узевши никаквог учешћа у инвазији на северну Африку. Брод није ни био у могућности да предузме било шта, у складу са већ ранијим оштећењима. Савезници нису били сигурни о каквим се оштећењима ради. Након успешних преговора између Савезника и адмирала Дарлана, бојни брод Ришеље прелази на страну Савезника. 30. јануара 1943. године испловљава и креће пут САД на поправку и модернизацију.

Њујоршко бродоградилиште креће са радовима крајем фебруара 1943. године. Тада се појављују многи проблеми, услед неусаглашености метода у изградњи бродова ових двеју нација. Такође су и стандарди у конструкцији и изради били другачији. Планови брода нису били доступни, јер су остали у Француској која је још увек била под окупацијом. Састав француског челика није био познат у САД. Француски топови били су необични и тешко се могло доћи до делова за њихову поправку. Исти проблеми су се јављали и у погонском комплексу. Тако су на крају топови преиначени у калибар 381 мм, како би могла да се употребљава британска муниција, које је било у довољној количини. На брод је тада уграђено 46 топова калибра 40 мм, као и 50 топова калибра 20 мм.

Бојни брод Ришеље, 1946.

Августа 1943. године брод је био спреман за пробну вожњу. Након убрзане обуке и увежбавања, Ришеље плови за Мерс ел Кебир. Након кратког боравка у Африци, придружује се Домовинској флоти у Скапа Флоу, новембра 1943. године. Током фебруара 1944. године Ришеље пружа заштиту носачима авиона у операцији у водама Норвешке. Током боравка у Великој Британији, на брод се уграђују још 11 топова калибра 40 мм, док се у исто врме извршила и демонтажа 9 топова 20 мм.

Марта 1944. године Ришеље се придружује британској Источној флоти. Учествује у нападу на Сабанг 19. априла, потом учествује у више мисија бомбардовања обале. У Тулон стиже 1. октобра како би преузео нову посаду, а одређено време проводи у Гибралтару на доковању. Јануара 1945. године улази у састав Треће борбене ескадре британске Источне флоте и извршава задатке гађања јапанских положаја на обали Сингапура и на Никобарским острвима. Маја 1945. године, заједно са неколико крстарица и разарача учествује у трагању за јапанском крстарицом Хагуро у водама Андаманских острва.

У јулу месецу 1945. године бојни брод Ришеље плови за Дурбан у јужној Африци, где је требао да буде докован. Командант брода одбија да се брод докује у нов, тек дотегљени пливајући док, и препушта ту „част“ британском бојном броду HMS Valiant. Док се под теретом бојног брода Валијант ломи на два дела, са великим ризиком да се преврне заједно са бродом. Валијант се извлачи из дока, и са оштећењима се враћа у Велику Британију. Ришеље се 15. августа 1945. године враћа у Тринкомале (Шри Ланка).

ТТ карактеристике
Тип и класа бојни брод класе Richelieu
Депласман 35 000 т (стандардни); 47 548 т (пуни)
Дужина 247,9 м
Ширина 33 м
Газ 9,7 м
Погон 4 Parsons турбине, 6 котлова Indret Sural, 150 000 КС
Брзина 30 чв
Даљина пловљења 8500 миља
Посада 1620 чланова
Наоружање 8 x 380 мм (2 х 4)
9 x 152 мм (3 х 3)
12 x 100 мм (6 х 2)
пре ремонта 1943.
ПАТ 37 мм
ПАМ 13,2 мм
након ремонта 1943.
56 х 40 мм (14×4)
48 х 20 мм Oerlikon
Оклопна заштита појас 343 мм
палубе 50 до 170 мм
куполе 445 мм
Авио компонента трилетећа чамца Loire 130 (два катапулта, кран и хангар за смештај летелица)

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *