Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Подморница минополагач Rubis

Француска подморница Rubis поринута је 1931. године, а у оперативу је уведена 1932. године. Изграђена је у Тулону по плановима домаћих конструктора и била је четврта подморница у класи Сафир. Прва у класи, подморница Saphir, уведена је у оперативу 1930. године, праћена подморницама Turquoise (1930. г), Nautilus (1931. г), Rubis (1932. г), Diamant (1933. г) и Perle (1937. г). Све подморнице из класе назване су по драгом камењу сем подморнице Наутилус. Разлог томе лежи у чињеници да је 1928. године, када је положена кобилица, у Француској обележавана годишњица рођена чувеног Жила Верна – те је њему у част подморница названа Наутилус, по истоименој подморници из романа „20 000 миља под морем“.

Подморница Rubis на повратку из патроле у Бискајском заливу.

Подморнице класе Сафир користиле су систем за полагање мина који је био дело господина Fenaux-а, а које су уобличили инжињери бродоградилишта у Ле Хавреу. Све подморнице минополагачи тог времена биле су опремљене за полагање сидрених мина, које су биле у најширој примени до пред Други светски рат. Сама конструкција подморница минополагача зависила је од начина смештаја мина: да ли су унутар чврстог трупа или су споља. Смештај мина унутар трупа имао је одређених предности: мине су биле у бољем стању приликом полагања, а на њима се могло изводити и одржавање и евентуалне поправке, како би се осигурала већа исправност мина приликом полагања минске препреке. Не треба заборавити ни да је сигурност саме подморнице, самим тим и посаде, у пловљењу до места полагање минске препреке билоа већа у варијанти смештаја мина унутар трупа. Овакав начин смештаја имао је и неких недостатака, наравно, а који су се огледали у сложеном систему за полагање мина. Систем Fenaux-а се темељио на својеврсним „бунарима“ за мине, ван чврстог трупа подморнице. Постојале су четири групе бунара (четири бунара у групи) са по две мине, смештене једна изнад друге што је укупно давало цифру борбеног комплета подморнице од 32 мине.

Групе бунара биле су смештене симетрично, испред и иза главних танкова роњења. Мине су у бунаре биле убациване помоћу вертикалних шина и ту осигураване. Ослобађане су помоћу пнеуматике којом се управљало из подморнице. Дубина полагања постављала се непосредно пред полагање мина, тако што би подморница дошла на дубину полагања и хидростатски уређај саме мине би се активирао из унутрашњости подморнице. Овај поступак је морао бити поновљен и за други ред мина. Полагање мина је морало да прати корекција количине воде у компензационим танковима. Мине које су крцане биле су типа Sauter Harle. Тежиле су 1090 кг (375 кг у води) и имале пуњење од 220 кг експлозива.

Оперативна историја

 Подморнице минополагачи базирале су у Тулону, пошто је сматрано да ће Медитеран бити од стратегијског значаја за Француску у будућем рату. Међутим, новембра 1936. године четири подморнице (Saphir, Turquoise, Nautilus и Rubis) бивају пребазиране у Шербур, где остају до маја 1939. године. Пребазирање је извршено ради увежбавања посада у полагању минских препрека у водама са јачим струјама и израженијим плимним таласима. Маја 1939. године, како се повећавала опасност од избијања рата, подморнице се враћају у Медитеран, али овај пут упловљавају у тунижанску луку Бизерту. У Бизерти их је затекао рат.

У почетку, рат није много утицао на Rubis, јер се налазила у доку. Крајем 1939. године завршене су поправке. У наредних месец дана спроведена је интензивна обука посаде. Јануара 1940. године из француског Адмиралитета стиже наређење да заједно са подморницама Saphir и Nautilus пребазира за Брест, где ће се опремити за будуће операције на северу. Ове операције су биле у складу са замисли Француске да помогне Финској у борби против Совјетског Савеза.

Ови планови нису наишли на одобравање од стране Велике Британије, која никако није желела да ризикује сукоб са Совјетима. У сваком случају, док су се подморнице опремиле за задатак, Финска је капитулирала.

Међутим, ускоро је на видику била нова мисија… Инвазија на Данску и Норвешку извршена је 9. априла 1940. године, а прва реакција Савезника била је најава полагања мина у норвешким водама како би се спречио, или макар отежао транспорт гвоздене руде између Финске и Немачке, а која је била од изузетно велике важности за немачку ратну привреду. Од изузетног значаја била је брзина полагања минских препрека, како би било ефикасније.

Велика Британија је и поред великог труда, имала мањак капацитета пловила способних да положе минске препреке. Помоћ је потражена од Француске, у виду ангажовања подморница минополагача. Француска је одбијала да ангажује три подморнице за потребе Велике Британије, јер је Француској претила реална опасност од Италије. На крају је донета одлука да се подморнице Saphir и Nautilus пошаљу натраг у Медитеран, а да се британском Адмиралитету стави на располагање подморница Rubis, која је уопште гледано била у бољем стању од осталих подморница из своје класе.

Подморница Rubis испловила је за Велику Британију априла 1940. године, одакле се вратила тек 1945. године. За то време извршила је 28 мисија, што полагања минских препрека, што патролних вожњи. Учествовала је и у специјалним операцијама – искрцавање тајног агента на норвешко тле. Минске препреке које је положила подморница Rubis, а у којима се налазило укупно 683 мина, имале су следеће резултате: потопљено је или оштећено 23 пловила (потопљено 14 теретних бродова, 7 противподморничких/противминских бродова; оштећени 1 теретни брод и 1 подморница). Када је у питању потапање бродова торпедима, подморница Rubis је потопила један теретни брод торпедом.

Британске мине ТIII прилагођене за употребу подморнице Rubis

Крај рата – повратак у Француску

Ово је била последња ратна мисија подморнице Rubis. Како су мотори били на истеку ресурса, а и раније ситније неисправности на склоповима нису више биле занемарљиве, Rubis је морала да иде у док на поправку. Било је планирано да се радови заврше до краја јануара, али након помнијег сагледавања стања, Адмиралитет је закључио да ће се рат завршити пре него што Rubis исплови из ремонта. Сагласили су се да је потребно извршити само најнеопходније поправке, колико да се може допловити до француске луке. Почетком јуна, тачније 8. јуна Rubis је била спремна за испловљење. Три дана касније пребазирала је у Фалмут, где је сачекала неколико дана да се формира конвој који ће пловити ка Орану.

Портсмаут, доковање ради поправки. Уочавају се бунари за смештај мина и троцевни торпедни апарат у крми подморнице
Посада подморнице Rubis постројена за смотру

Коначно, Rubis је упловила у луку Оран 23. јуна. Тамо је „демобилисана“, а посада је распоређена на друге бродове.

Након рата и ремонта, Rubis бива враћена у флоту и службује све до 1950. године када је везују у подморничку базу у Тулону. Постаје „наставно средство“ за обуку младих морнара.

Неколико година касније, 1957. године, указала се потреба за метом, у обуци ПЕЛ-иста. За те потребе изабрана је подморница Rubis. Потопљена је између Сан Тропеа и Cavalaire-sur-Mer, на дубини од 41 м, где и данас лежи.

ТТ карактеристике
Тип и класа подморница класе Saphir
Депласман 762/923 т (површински/подводни)
Дужина 66 м
Ширина 7,12 м
Погон 2 дизел мотора снаге по 650 КС
2 електромотора снаге по 500 КС
Брзина 12/9 чв (површинска/подводна)
Даљина пловљења до 7 000 миља
Посада 42 чланова
Наоружање 1 х 75 мм
32 мина
3 х ТЦ 550 мм
2 х ТС 400 мм

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *