Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Подморница U-1

U-1, немачка подморница класе Type IIA, прва подморница изграђена за потребе ратне морнарице нацистичке Немачке, након што је Адолф Хитлер одбацио одредбе Версајског мира из 1935, којим је Немачкој забрањивано поседовање подморница.

Подморница је изграђена у Килском бродоградилишту Deutsche Werke. Кобилица је положена 11. фебруара 1935, да би већ 29. јуна исте године била завршена. Прва посада подморнице обучена је у Холандији.

Конструкција

Пројекат подморнице Type II био је заснован на пројекту финске подморнице класе Vesikko. U-1 је имала површински депласман од 254 тона,  док је подводни депласман износио 303 т. Подморница је била дуга 40,9 м (дужина чврстог трупа подморнице износио је 27,8 м), широка 4,08 м и висока 8,6 м. Газ подморнице је износио 3,83 м. За погон подморнице су употребљена два четворотактна шестоцилиндрична дизел мотора MWM RS 127 S снаге 700 КС за крстарење и два електромотора Siemens-Schuckert PG VV 322/36 снаге 360 КС за подводну вожњу. На два осовинска вода су се налазила два трокрака пропелера пречника 0,85 м. Дубина роњења подморнице је износила од 80 до 150 м.

Максимална брзина подморнице у површинској вожњи, када су за погон коришћени дизел мотори, износила је 13 чворова, док је брзина у подводној вожњи износила 6,9 чворова. У подводној вожњи, пловећи брзином од 4 чворова, подморница је могла да превали 35 наутичких миља. Аутономија пловљења била је већа у површинској вожњи, када је пловећи брзином од 8 чворова могла да преплови 1600 наутичких миља.

Када је реч о наоружању, подморница је била наоружана са три торпедне цеви калибра 533 мм у прамцу, са пет торпеда у борбеном комплету; торпедне цеви су се користиле и за полагање мина и за ту прилику подморница је крцала 12 мина. Од артиљеријског наоружања, подморница је располагала противавионским топом калибра 20 мм.

Посада подморнице је бројала 25 чланова.

Оперативна употреба

Предратна употреба подморнице није била запажена, сем ако изузмемо да је стекла репутације лоше подморнице. Брза градња, у комбинацији са неадекватном технологијом која је коришћена у градњи – учинили су је спором, неудобном и непоузданом (честа пропуштања воде). По избијању рата, постојали су планови да се ова и подморнице изграђене непосредно након ње, повуку из јединица прве линије и користе у обуци подморничара.

Упркос плановима, а захваљујући недостатку подморница, U-1 испловљава 15. марта 1940. из Кила ради напада на британске поморске комуникације ка Норвешкој, што је било близу њених лимита у погледу даљине пловљења. Током ове вожње није успела да пронађе циљ и вратила се у Вилхелмсхафен 29. марта 1940. На другу патролну вожњу испловила је 4. априла 1940. из Вилхелмсхафена, у оквиру припрема за напад на Норвешку.

Подморница U-1 је 6. априла, пре него што је нестала,  послала кратак радио сигнал. Узрок губитка ове подморнице је остао непознат, али је према подацима, тог дана требала да прође кроз подручје где су Британци положила минску препреку, а што је Немцима било непознато. Олупину подморнице су у јуну 2007. пронашли рониоци. Противавионски топ је подигнут на површину и налази се у музеју. Према изгледу олупине (откинута крмена секција трупа), узрок потапања подморнице јесте наилазак на британску мину из баража број 7.

U-1 је прва од преко 1000 подморница које су учествовале у бици за Атлантик, и једна од преко 700 подморница које су изгубљене током борбених дејстава на мору.

Команданти подморнице:
29. јун 1935 – 30. септембар 1936. поручник бојног брода Klaus Ewerth
1. октобар 1936 – 2. фебруар 1938. поручник бојног брода Alexander Gelhaar
3. фебруар 1938 – 28. октобар 1938. /
29. октобар 938 – 6. април 1940. капетан корвете Jürgen Deecke

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *