Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Подморница U-2

U-2, немачка подморница класе Type IIA. Кобилица за подморницу U-2 положена је 11. фебруара 1935. у килском бродоградилишту Deutsche Werke; поринута је 1. јула, а у флотну листу уведена 25. јула 1935. године.

Конструкција

Пројекат подморнице Type II био је заснован на пројекту финске подморнице класе Vesikko. U-1 је имала површински депласман од 254 тона,  док је подводни депласман износио 303 т. Подморница је била дуга 40,9 м (дужина чврстог трупа подморнице износио је 27,8 м), широка 4,08 м и висока 8,6 м. Газ подморнице је износио 3,83 м. За погон подморнице су употребљена два четворотактна шестоцилиндрична дизел мотора MWM RS 127 S снаге 700 КС за крстарење и два електромотора Siemens-Schuckert PG VV 322/36 снаге 360 КС за подводну вожњу. На два осовинска вода су се налазила два трокрака пропелера пречника 0,85 м. Дубина роњења подморнице је износила од 80 до 150 м.

Максимална брзина подморнице у површинској вожњи, када су за погон коришћени дизел мотори, износила је 13 чворова, док је брзина у подводној вожњи износила 6,9 чворова. У подводној вожњи, пловећи брзином од 4 чворова, подморница је могла да превали 35 наутичких миља. Аутономија пловљења била је већа у површинској вожњи, када је пловећи брзином од 8 чворова могла да преплови 1600 наутичких миља.

Када је реч о наоружању, подморница је била наоружана са три торпедне цеви калибра 533 мм у прамцу, са пет торпеда у борбеном комплету; торпедне цеви су се користиле и за полагање мина и за ту прилику подморница је крцала 12 мина. Од артиљеријског наоружања, подморница је располагала противавионским топом калибра 20 мм.

Посада подморнице је бројала 25 чланова.

Оперативна употреба

Подморница U-2 је током свог века коришћена као подморница за обуку, сем две патролне вожње које је извела током 1940. године.

На прву патролну вожњу испловила је 15. марта 1940. године из Кила, са задатком лова на савезничке подморнице у водама око јужне Норвешке. Патрола је изведена у веома тешким метео условима, тако да се подморница вратила 24. марта 1940. у Вилхелмсхафен без улова.

На другу патролну вожњу, која је трајала 2 дна, испловљава 4. априла 1940, из Вилхелмсхафена, у групи подморница (заједно са U-3, U-5 и U-6), са задатком подршке напада немачких снага на Данску и Норвешку. Подморница је морала да 11. априла одустане од вожње услед квара на дубинском кормилу. У Вилхелмсхафен је упловила 16. априла и то је била и њена последња патролна вожња.

Подморница је изгубљена 8. априла 1944, када се западно од Пилауа (данашњи Балтијск) сударила са немачким тролером Helmi Söhle и потонула; том приликом је настрадало 17 чланова посаде. Олупина је подигнута наредног дана. Совјети је заробљавају 25. априла 1944. и вероватно режу у старо гвожђе.

 

Команданти подморнице:
25. јул – 30. септембар 1936. пк Hermann Michahelles
1. октобар 1936 – 31. јануар 1938. пбб Heinrich Liebe
31. јануар 1938 – 16. март 1939. пфр Herbert Schultze
17. март 1939 – 5. август 1940. пбб Helmut Rosenbaum
7. јул – 5. август 1940. пфр Hans Heidtmann
6. август 1940 – октобар 1941. пбб Georg von Wilamowitz-Möllendorf
октобар 1941 – 15. мај 1942. Karl Kölzer
16. мај – 19. новембар 1942. пбб Werner Schwaff
20. новембар 1942 – 12. децембар 1943. пбб Helmut Herglotz
13. децембар 1943 – 8. април 1944. пбб Wolfgang Schwarzkopf

 

ТТ карактеристике
Депласман 254 т површински
303 т подводни
Дужина преко свега 40,9 м
Ширина 4,08 м
Газ 3,83 м
Погонска група 2 х MWM RS 127 S
2 х Siemens-Schuckert PG VV 322/36
Брзина пловљења 13 чв у површинској вожњи
6,9 чв у подводној вожњи
Посада 25 чланова
Дубина роњења 80 – 150 м
Наоружање 3 х 533 мм
1 х 20 мм
Аутономија 1600 М брзином од 8 чв у површинској вожњи
35 М брзином од 4 чв у подводној вожњи
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *