Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Фердинанд Шернер

Фердинанд Шернер (нем. Ferdinand Schörner) је рођен у Минхену, 12. јуна 1892, у породици полицијског службеника. Кратко време је био добровољац у Баварској армији, пре него ће започети студије. Након избијања Првог светског рата, Шернер се враћа војној служби, у чину резервног поручника. Учествује у борбама на Западном фронту (укључујући Верден), а са Баварским пуком и на Италијанском фронту. Октобра 1917, код Капорета, предводи свој вод у нападу на италијанске положаје на гребену Коловрат и коти 1114, за шта бива одликован пруском Медаљом части. Након завршетка Првог светског рата Шернер је прихваћен у састав Рајхсвера. Учествује у обуци припадника СС, стварајући од њих јуришне трупе способне да се боре раме уз раме са јединицама регуларне војске. У чин потпуковника бива унапређен 1937, када прима и команду над 98. ловачким (Gebirgsjäger) пуком.

Шернерова јединица се добро борила у Пољској и Француској. Августа 1940. пуковник Шернер бива унапређен у чин генерал-мајора и прима команду над 6. планинском дивизијом, која ће се истаћи у борбама у Грчкој (пробој Метаксасове линије) и касније на Криту, због чега је њен командант 20. априла 1941. одликован Витешким крстом.

Након Грчке, Шернерова дивизија је ангажована на Источном фронту, на северном сектору. Унапређење у чин генерал-лајтнанта је уследило јануара 1942, када добија и команду над 19. планинским корпусом. Шернер ће ускоро стећи репутацију одлучног и немилосрдног команданта, нарочито после извођења више узастопних, тешких напада. Учин генерала планинских трупа унапређен је 1. јуна 1942, када добија команду над свим планинским трупама на том делу фронта.

И поред своје прошлости у планинским јединицама, Шернер је октобра 1943. постављен на место команданта 40. оклопног корпуса у централном делу Источног фронта. Ускоро ће командовати и привремено формираном армијом од три корпуса – Групом Шернер, или Одредом Никопољ, који ће држати фронт дуг 120 км. И овде ће се доказати, нарочито приликом повлачења под борбом, када успева да сачува главнину својих снага. Због тога ће бити одликован Храстовим лишћем за Витешки крст.

Шернер ускоро постаје генерал-пуковник, када добија команду над Групом армија Југ Украјине, замењујући Клајста на тој функцији. Априла 1944. лети за Немачку како би узалуд убеђивао Хитлера да је држање Крима немогуће. Када је у мају постало очигледно да је одбрана Крима немогућа, Хитлер се сложио са његовим упорним захтевима за евакуацију. Одобрење за евакуацију је стигло касно за велики број немачких војника.

Крајем јула 1944. Шернер добија команду над Групом армија Север. Притиснут у балтичким земљама, игнорисао је Хитлерова наређења и повукао своје јединице са безнадежних положаја северно од Риге. Упркос томе што није извршио наређења, 28. августа 1944. је одликован Мачевима за Витешки крст.

На крају, његове 16. и 18. армија су одсечене након повлачења у Курланд. Хитлер је одбио да се сложи са евакуацијом морским путем, али Шернер ни овог пута није очајавао… положај је био све сем безнадежан; ове јединице су за себе везивале преко стотину совјетских дивизија које би се иначе могле употребити против немачких армија које су се очајнички бориле на централном делу фронта.

Шернер првог дана 1945. године бива одликован Дијамантима за Витешки крст и преузима команду над Групом армија А (1. и 4. оклопна, 9. и 17. армија), држећи линију од северно од Варшаве до чехословачких Карпата.

Након што је крајем јануара потиснут на реку Одру, његове јединице броје остатке 24 дивизија и држе фронт дуг 300 км. Упркос умешности у вођењу операција, Шернер није могао да спречи губитак горње Шлезије. Почетком априла постаје последњи немачки официр који је унапређен у чин фелдмаршала.

Шернер ће маја 1945. одлетети са Источног фронта за Тирол, где ће се предати америчким снагама. Овај потез ће га коштати губитка поштовања својих колега са фронта. Американци су га сходно споразумима предали Совјетима који га осуђују на 25 година затвора. Из затвора је пуштен 1955. да би га поново ухапсили у Немачкој, под оптужбом да је последњих дана рата наредио стрељање немачког војника. Суд у Минхену га је осудио на још четири и по године затвора. Шернер је након изласка из затвора живео повучено; преминуо је од срчаног удара у Минхену, 6. јула 1973.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *