Карл Дениц

Карл Дениц (Karl Dönitz), немачки адмирал, рођен је 16. септембра 1891. у Грунау код Берлина, од оца инжињера Емила Деница и мајке Ане Бејер. Каријеру је започео у Царској морнарици 1910. као кадет. Током Првог светског рата, службовао је прво на лакој крстарици SMS Breslau. Први додир са подморничарством има на подморници U-39, да би 18. марта 1918. добио команду над подморницом UC-25. На подморницу UB-68 одлази 19. септембра исте године. Британци га заробљавају 4. октобра 1918, након потапања UB-68.

Након повратка у Немачку, јула 1919, Дениц следећих 16 година проводи у морнарици. Велики део овог времена му пролази у службовању на торпедним чамцима, да би септембра 1934. био постављен за команданта крстарице Емден. По повратку крстарице Емден са крстарења око света, адмирал Редер издаје наређење Деницу да изгради немачку подморничку флоту. Тај задатак је започео као командант 1. подморничке флотиле, септембра 1935. Ова флотила је била састављена од три подморнице: U-7 , U-8  и U-9. На овом месту се задржао кратко, до 1. јануара 1936. када бива постављен за команданта подморничке флоте.

У време избијања Другог светског рата, Дениц је био посве свестан да 57 подморница под немачком заставом, од којих је свега половина била способна за патролирање Атлантиком, не може имати утицај на моћ британске морнарице. Уместо тога, док је притискао званичнике за програм масовне производње подморница, одлучује да за циљ својих подморница изабере британске трговачке бродове од којих је зависио живот на британском Острву. Успех у борби против ратних бродова, као што су потапање бојних бродова HMS Royal Oak и Barham, као и носача авиона Ark Royal – чинило је Хитлера и адмирала Редера срећним, јер су обојица покушавали да натерају Деница да подморние употребљава против ратних бродова. Успех подморница му је 1940. донео чин вице адмирала. Априла исте године бива одликован Витешким крстом. Две године касније постаје адмирал. Док су немачке подморнице харале морима, површинска флота и није била толико успешна. Стога је Редер 1943. понудио Хитлеру остваку, предлажући да га замени Дениц. Као командант морнарице, Дениц је и даље задржао своју наклоност према подморничким снагама.

Априла 1943. добија Храстово лишће за раније добијени Витешки крст, неких месец дана пре него што ће се битка за Атлантик преокренути у корист Савезника. Примена нових видова противподморничке борбе и заробљавање Енигме допринели су да Немци губе све више подморница. Током Другог светског рата, „Сиви вукови“ су потопили преко 2 800 бродова укупне тонаже преко 15 000 000 БРТ. Губици немачких подморница су били такође велики. Од 820 подморница колико их је било ангажовано на Атлантику у периоду 1939. до 1945. уништено је 784 подморница, а од 39 000 подморничара погинуло их је скоро 32 000.

У последњим данима Трећег Рајха, Хитлер је именовао Деница за наследника, тако да је након 30. априла 1945. Дениц постао и председник Немачке. Свестан да је крај државе близу, Дениц је настојао да евакуише што више цивила и војника са пута Црвене армије ка Немачкој.

Дениц је изведен на суд у Нирнбергу 1946. Један од британских судија је изјавио да су „Немци водили далеко чистији рат на мору од Британаца“. Ипак, Дениц је осуђен на 10 година затвора и у потпуности је одслужио. Након изласка из затвора 1956, Дениц је живео мирним животом у Аумухлу. 1968. издаје мемоаре „Mein Wechselvolles Leben. Преминуо је 24. децембра 1980.

Остао је упамћен од својих подморничара као командант који је сачекивао сваку подморницу са задатка, који је посадама обезбеђивао најбољи смештај и храну.

Током Другог светског рата су му погинула оба сина. Млађи син, Петер, службовао је на U-954 и погинуо је 19. маја 1943, када је подморница потонула са целокупном посадом у северном Атлантику. Након овог губитка, старијем сину Клаусу је одобрено службовање ван борбених јединица. Клаус је погинуо 13. маја 1944, када се супротно наређењу укрцао на торпедни чамац S-141 за напад на HMS Selsey.

Насловна страна магазина „Time“ од 10. маја 1943.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *