Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Семјон Буђони

Семјон Буђони (рус. Семён Миха́йлович Будённый), црвени козак, коњички официр Црвене армије, војни командант, политичар и блиски сарадник Јосифа Висарионовича Стаљина.

Буђони је рођен у сиромашној породици земљорадника, у близини града Бољшаја Орловка (Ростовска област). Иако је порастао у козачком крају, Буђони није био козак – његова породица је досељена из Вороњешке области. По националности је био Рус. Радио је на фарми до 1903, када је регрутован у Царску руску војску. Регрутован је у коњицу и у саставу коњичког пука учествовао у Руско-јапанском рату (1904-1905). Као један од најбољих коњаника, 1907. је изабран у Коњичку школу у Санкт Петерсбургу, коју завршава годину дана касније. Након завршене школе, враћа се у коњички пук, где остаје до 1914. године.

Током Првог светског рата, Буђони се налази у елитном 18. драгонском пуку на Западном фронту. Постаје познат због своје храбрости и вођства. 1916. прелази на Кавкаски фронт, како би се борио против Турака. За успешан напад на немачку линију снабдевања бива одликован Крстом Св. Ђорђа. Указ о додели одликовања убрзо је повучен, јер се Буђони потукао са једним од старешина из ескадрона. Војници, због чијег се третмана Буђони и потукао, су му стали у одбрану, тврдећи да је тај старешина пао са коња, те да то користи као изговор.

Када је избила Револуција, Буђони је постао водећи члан војничког савета у Кавкаском региону. Грађански рат је избио годину касније, 1918, а Буђони организује Црвеноармејску коњицу у Донском региону, која ће касније постати 1. коњичка армија. Ова армија је имала важну улогу у избацивању генерала Дењикина из Москве. Буђони се прикључује Бољшевичкој партији 1919, када склапа присне односе са Стаљином и Ворошиловим.

Буђонијева коњичка армија ће 1920. учествовати у нападу Совјетског Савеза на Пољску. Овај рат је у почетку био врло успешан, јер је Црвена армија успела да потисне пољске снаге из Украјине и касније се пробије кроз пољске јужне границе. Међутим, касније ће Бољшевици претрпети тежак пораз у бици за Варшаву, углавном због тога што је Буђонијева армија заглибила код Лавова. Након што је поражен у битци код Комарова (једна од највећих битака коњичких јединица у историји), Буђони је послат на југ како би се борио против Белих у Украјини и на Криму. Упркос поразу у Пољској, Буђони на карју рата постаје један од совјетских ратних хероја.

У периоду од 1921. до 1923. Буђони се налази на месту заменика команданта Севернокавкаског војног округа. У овом периоду Буђони ради на организацији коњичких јединица, као и на стварању нових раса коња. 1923. стиже у Чеченију, где доноси прокламацију ЦК, у којој се објављује формирање Чеченског аутономног региона. Исте године бива постављен на дужност помоћника команданта црвеноармејске коњице. Годину дана касније постаје Инспектор коњице Црвене армије. Војну aкадемију Фрунзе завршава 1932. године.

Унапређење у чин Маршала Буђони добија 1935, заједно са још четворицом. Тројица њих је стрељана у Великој чистки крајем тридесетих година. Две године касније постаје командант Московског војног округа.

Почетак Другог светског рата га затиче на месту команданта Југозападног правца (Југозападни и Јужни фронт). Делујући под директним наређењима Стаљина, која су се односила на то да нема повлачења под било каквим околностима, снаге Буђонија су у Уманској и бици за Кијев опкољене. Пропаст која је настала након опкољавања коштала је Совјетски Савез 1,5 милиона Црвеноармејаца, што погинулих, што заробљених.

Стаљин га у септембру разрешава дужности команданта и замењује га Тимошенком. Буђони постаје задужен за Резервни фронт и ту дужност обавља до октобра 1941. Трупама на Севернокавакаском правцу командује од априла до маја 1942, након чега постаје командант Севернокавкаског фронта, а потом и Инспектор коњице Црвене армије. Упркос томе што га је Стаљин кривио за неке од највећих совјетских пораза Црвене армије у Другом светском рату, Буђони је и даље остао под његовом заштитом. Након рата му је дозвољено да се пензионише као Херој Совјетског Савеза. Преминуо је 1973. године услед излива крви у мозак.

Иако је проглашен кривцем за неке поразе Црвене армије, Буђони је у војним круговима уважен. Део војне опреме, капа „буђоновка“, понела је његово име, као и раса коња коју је створио.

Капа „Буђоновка“

Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *