Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Битка у Баренцовом мору

На последњи дан 1942, немачке тешке крстарице Lützow и Admiral Hipper са групом од девет разарача, напале су савезнички конвој ознаке JW-51B. Конвој је кренуо девет дана раније из Лох Ива у Шкотској и пловио је за совјетску луку Мурманск. У конвоју се налазило 14 теретних бродова и танкера, са укрцаним 2500 камиона, 125 авиона, 18 000 тона горива, 13 000 тона авионског горива и 54 000 тона различитих залиха; у пратњи се налазило шест разарача. У пратњи конвоја су се налазили разарачи HMS Achates, Orwell, Oribi, Onslow, Obedient и Obdurate, корвете класе Flower:  HMS Rhododendron и Hyderabad, миноловац HMS Bramble и тролери Vizalma и Northern Gem.

Немци су испланирали да тешку крстарицу Admiral Hipper са три разарача (Friedrich Eckoldt, Richard Beitzenи Тheodor Riedel) пошаљу у напад на британски састав са севера, док ће тешка крстарица Lützow са три разарача (Z29, Z30 и Z31) чекати јужније на трговачке бродове који ће, како су Немци претпоставили, кренути на југ да се извлаче из окршаја и тако ући у замку и бити уништени. Немачки бродови су базирали у Алтафјорду, у северној Норвешкој.

Конвој JW-51Bје испловио 22. децембра 1942, а 25. децембра се у водама Исланда сусрео са пратњом. Одатле се састав кретао ка северозападу; тешко море 28. и 29. децембра утицало је на пловни поредак пошто су бродови изгубили совје место у конвоју. Након што се море смирило, установљено је да недостаје пет теретних бродова и два брода из пратње (разарач Oribi и тролер Vizalma). Британци су деташовали миноловац Bramble да тражи бродове. Три трговачка брода су током сутрашњег дана пристигла конвој, док су остали самостално наставили ка Кољском заливу.


Тешка крстарица Admiral Hipper у норвешким водама, 1942. године
Разарач Z16 – Friedrich Eckoldt (фото: bismarck-class.dk)

Први контакт са конвојем остварила је немачка подморница U-354, 30. децембра. Након што су Немци примили извештај са подморнице, Кумец је добио наређење за испловљење и пресретање конвоја.

До сукоба је дошло усред дуге поларне ноћи, тако да ни немачке ни британске снаге нису биле посве сигурне где им се налазе сопствени бродови, док о познавању положаја непријатеља није могло бити ни говора. Цела битка је била прилично конфузна. Током целе битке није било јасно ко на кога отвара ватру или колико бродова учествује у бици.

Главнина конвоја, 12 теретних и осам ратних бродова, се у 08,00 часова 31. децембра налазила неких 120 наутичких миља северно од обале Финмарка (северна Норвешка), пловећи ка истоку. Миноловац Bramble, који је раније деташован како би пронашао у невремену изгубљене бродове, налазио се неких 15 наутичких миља североисточно од конвоја. Северно од конвоја, на даљини од 45 наутичких миља, налазио се тролер Vizalma, док су се 30 миља јужно налазиле Барнетове крстарице. Са севера, конвоју су се приближавали немачка тешка крстарица Admiral Hipper са три разарача, док су јужније, на 50 миља, у заседи чекали тешка крстарица Lützow са три разарача. Са немачког разарача Friedrich Eckoldtу 08,00 часова уочавају конвој и извештавају команданта састава.

Двадесет минута касније, немачки састав је уочен од стране посаде британског разарача HMS Obdurate. Након њега, са разарача HMS Onslow уочавају тешку крстарицу Admiral Hipper. Разарач HMS Onslow, заједно са разарачима Orwell, Obedient и Obdurateкреће у пресретање, док разарач Achatesостаје како би димном завесом отежао гађање бродова у конвоју. како је Шербрук био свестан да су торпеда његово најснажније оружје, и да их након извршеног торпедног напада више неће имати, наређује разарачима да изврше лажан торпедни напад. План је успео, пошто се тешка крстарица привремено повукла (немачки командант је имао наређења да не ризикује бродове). Приликом поновног немачког напада, тешка крстарица Admiral Hipper погађа разарач HMS Onslow, који је био и британски командни брод, и наноси му тешка оштећења, док је 17 чланова посаде погинуло. Том приликом шрапнелом је погођен и тешко рањен и сам командант британског састава кбб Шербрук (енг. Robert St Vincent Sherbrooke).

Након тога, Admiral Hipper се повлaчи ка северу и наилази на миноловац HMS Bramble. У размени ватре долази до тешког оштећења миноловца; разарач Eckholdt добија задатак да га докрајчи торпедом, а Hipper узима за циљ разараче Obedient и Achates који су се налазили јужније. Achates бива тешко оштећен, али наставља да полаже димну завесу све до свог потонућа. За разлику од миноловца HMS Bramble, овде је било преживелих чланова посаде које спашава тролер Northern Gem.

Разарач HMS Achates

Оно што Немцима није било познато, било је то да се у близини налазила група контраадмирала Барнета (енг. Sir Robert Lindsay Burnett), коју су сачињавале две крстарице: HMS Sheffield (C24) и HMS Jamaica (44) и два разарача (Force R).

Барнет је информацију о нападу на конвој примио у 09,30 часова и убрзо је био на месту догађаја, што је изненадило немачке бродове. Како је на снази била Хитлерова наредба о неприхватању борбе против снажнијег пловног састава, командант немачког састава вицеадмирал Кумец (нем. Oskar Kummetz), након што је увидео да пристижу две британске крстарице, наређује повлачење.

Force R: британске крстарице HMS Sheffield (лево) и HMS Jamaica (десно)

Барнет је кренуо у потеру за немачким бродовима  и успео да у 11,35 часова погоди немачку крстарицу три пута. Да би ствари постале још горе по Немце, разарачи Friedrich Eckholdt и Richard Beitzen су грешком заменили британску за немачку крстарицу и кренули ка њој. Но, убрзо је на њих отворена ватра и разарач Friedrich Eckholdt бива потопљен. Ипак, када се све узме у обзир, група немачких бродова на челу са тешком крстарицом Admiral Hipper је извршила свој задатак: привукла је пажњу британских ратних бродова, док су трговачки бродови и танкери кренули ка југу. Слаба видљивост и млака реакција немачких бродова, учинили су да конвој прође неоштећен и достави Совјетима преко потребну опрему и залихе. Пловећи на северозапад, како би се спојио са првом групом, тешка крстарица Lützow je такође наишла на британске крстарице, које су одмах отвориле ватру. Негде у исто време су обе стране одлучиле да прекину сукоб и повуку се свако на своју страну, плашећи се торпедних напада са разарача којих је било на обе стране. Тако је Барнет са својим бродовима наставио да прати немачке бродове све док није постало посве сигурно да се враћају у своју луку и да немају намере за даљим акцијама.

Ова битка није имала тактички значај. Међутим, овај сукоб је заинтересовао историчаре након Другог светског рата. Иако је била тактичка победа немачких снага, у погледу нанетих губитака у бродовима, она је ипак приказала слабости врха немачке морнарице, које су оличене у једној личности: самом Адолфу Хитлеру. Мешајући се у употребу бродова ратне морнарице, што је за њега била потпуна непознаница, везивао је руке командантима што је у даљем имало велики утицај на слабљење морала људи. Директна последица је била немогућност немачке морнарице да затвори северну руту снабдевања Совјетског Савеза. У немогућности да увиди сопствене грешке, Хитлер је кривицу пребацивао на командни кадар морнарице, замењујући Редера Деницом. највећи део површинских бродова је добио наредбе за распремање, при чему су демонтирани топови бродске артиљерије уграђивани у обалске батерије. Акценат на дејствима немачке морнарице дат је на подморнице, док је утицај површинских бродова био умањен до незнатности.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *