Битка код источних Соломонових острва

Након Мидвеја, иницијатива на Пацифику је била у ваздуху. Иако је Комбинована флота била бројчано јача у односу на Пацифичку флоту у свим врстама бродова, сем у подморницама, начелник штаба америчке флоте, адмирал Ернест Кинг (Ernest King) је био одлучан да буде бржи од Јапанаца. Кинг је био усмерен на јужни Пацифик још од почетка рата, а сада – са отклоњеном опасношћу по централни Пацифик, био је слободан да своју одбрамбену стратегију чувања комуникацијских линија претвори у ограничену офанзиву. Острво Тулаги је заузето 3. маја, током јапанске кампање у Коралном мору. Јапанци 13. јуна одлучују да направе аеродром на Гвадалканалу, великом острву преко пута Тулагија. Јапански конвој од 12 бродова, са две инжињеријске јединице, пристиже на Гвадалканал 6. јула. До тада, Кинг је већ радио заједно са Нимицом на плановима за заузимање Тулагија и оближњих острва. Након сазнања да су Јапанци на Гвадалканал искрцали инжињеријске јединице, Американци брзо прикупљају снаге и убрзавају планирање операције. Кашњење укрцавања снага у Велингтону имало је за последицу да се десантирање не може извести пре 7. августа. На крају, 22. јула, Маринци напуштају Велингтон и крећу ка Гвадалканалу.

Искрцавање маринаца било је потпуно изненађење. Битка за Тулаги и суседно оствро Гавуту-Танамбого била је кратка и жестока. Оба острва су ускоро заузета. Јапанске инжињеријске јединице на Гвадалканалу су пружиле слаб отпор и до краја наредног дана, Маринци су заузели недовршени аеродром. Јапански одговор са мора и из ваздуха је уследио одмах. Јапанци су напали Гвадалаканал из ваздуха 7. и 8. августа али су претрпели велике губитке, успевши да потопе један транспортни брод и један разарач. Ефикасније су биле снаге са мора, које су се налазиле у зони Рабаула. У вече 7. августа Јапанци су груписали снаге за контранапад, направили кратак план и кренули да нападну америчке снаге. Упркос томе што их је осмотрио савезнички извиђачки авион, успели су да у јутро 9. августа постигну изненађење. Користећи своју добро увежбану тактику ноћних борбених дејстава, Јапанци потапају четири америчке тешке крстарице, без губитака по сопствене снаге.

Први авион Маринског корпуса слеће на тек изграђени аеродром назван Хендерсон Филд (Henderson Field) 20. августа. Следећег дана, први јапански напад копненим снагама доживљава неуспех. До тада, Јамамото је прикупио велики део Комбиноване флоте, укључујући и свеже попуњени Кидо Бутаи, како би подржао даља појачања снага на острву и уништио америчке транспортне бродове са маринцима. Са три америчка носача у приправности за отклањање овакве опасности, трећа битка носача авиона била је неизбежна.

Јамамото је до средине августа прикупио снаге којим би се супротставио нагомилавању америчких снага на Гвадалканалу. Како је претпостављао да ће копненом офанзивом успешно протерати маринце и заузети аеродром, први Јамамотов циљ је био уништење америчке флоте. Конвој са малим снагама ојачања је укључен у операцију са задатком искрцавања 1500 војника на острво. Нагумови носачи испловили су из Куреа 16. авгсута.

Јапански хидроавиони су 20. августа уочили ексортни носач авиона Лонг Ајленд (USS Long Island) и флотни носач авиона на 250 миља југоисточно од Гвадалканала. Овај и наредни извештаји о америчким авионима са острва захтевали су постављање питања о начину пружања подршке из ваздуха јапанским снагама. Комбинована флота није желела да употреби Нагумове носаче јер је тиме могла да открије њихово присуство Американцима. Постигнуто решење није било идеално – уколико се амерички носачи не уоче до 23. августа, јапански носачи ће наредног дана неутралисати аеродром.

У међувремену, Флечер се налазио неких 300 миља југоисточно од Гвадалканала. Хидроавион Каталина је 23. августа уочила јапанске транспортне бродове; Нагумо је због тога окренуо носаче на север како би избегао њихово откривање. Планирао је да плови на север током ноћи да би у јутро 24. августа окренуо на југоисток. Каталина која је открила јапанске транспортне бродове је натерала Флечера да са носача авиона Саратога (USS Saratoga) упути напад од 31 обрушавајућих бомбардера и 6 торпедних бомбардера. У међувремену је конвој скренуо на север и, након уласка у зону лоших метео прилика, тако да их амерички авиони који су кренули у напад нису могли уочити. Авиони који су у напад кренули са Гвадалканала (9 обрушавајућих бомбардера и 12 ловаца) такође нису уочили конвој.

Флечер је те вечери примио свеже обавештајне податке у којима је стајало да се јапански носачи налазе у зони атола Трук. али да не плове ка Гвадалканалу. На основу тога и чињењнице да извиђачи нису наишли на носаче током дана, Флечер упућује Ударну групу  Васп (TF-18) на југ, како би извршили попуну. Флечер је био убеђен да су носачи Саратога и Ентерпрајз и више него довољни да спрече јапански конвој да стигне на Гвадалканал.

Нагумо је остатак 23. августа провео у пловљењу на север како би изашао из домета америчких извиђачких авиона. Уместо да плови на неких 110-150 миља испред носача авиона, како је гласила нова доктрина, предњи одред адмирала Кондоа је пловио источно од носача, што је био резултат процене да ће амерички бродови наићи са истока. Већи део Нагумове пратње – два бојна брода, три тешке и лака крстарица и три разарача – налазили су се свега 6 миља испред носача. У 0400 часова 24. августа, Нагумове снаге су биле додатно ослабљене деташовањем лаког носача Рјујо (Ryujo), тешке крстарице Тоне (Tone) и два разарача, са задатком напада на аеродром Хендерсон Филд. Уништење аеродрома је било стриктно Јамамотово наређење, а не потез ради одвлачења пажње Американаца од јапанских носача авиона.

Извиђање је било кључни чиниоц потребан за победу у бици носача авиона, али извиђачки авиони како јапанских тако и америчких снага нису имали никаквих успеха у јутро 24. августа. Америчке Каталине су уочиле Рјујо групу (деташовани састав који плови са задатком уништења аеродрома Хендерсон Филд) у 0953 часова. Флечер одлучује да одмах нападне лаки носач авиона, уместо да сачека извештаје о флотним носачима авиона. У 1150 часова авиони са Саратоге се враћају са Гвадалканала.

Иако су Каталине уочиле делове претходнице, флота носача авиона још увек није била откривена. У 1239 часова, са Ентерпрајза полеће група од 23 авиона са задатком извиђања северозападних и североисточних сектора. Отприлике у исто време два јапанска извиђачка авиона бивају уништени у непосредној близини америчких носaча, што Флечера наводи на закључак да је откривен.

Нешто након поднева, са лаког носача Рјујо у напад креће група од 6 јуришних и 15 ловачких авиона. Напад на Хендерсон Филд лоше се завршио по Јапанце: изгубили су три ловачка и четири јуришна авиона, успевши притом да оборе три Вајлдкета.

Коначне вести о америчким носачима авиона су око 1400 часова стигле са извиђачког авиона са тешке крстарице Чикума (Chikuma). До 1455 часова, први талас од 18 бомбардера и 4 ловца са носача Шокаку (Shokaku) и 9 бомбардера и 6 ловаца са носача Зуикаку (Zuikaku) је полетео и кренуо ка југу. У 1600 часова је полетела и друга група од 18 бомбардера и 6 ловаца са носача Зуикаку и још 9 бомбардера и 3 ловаца са ноача Шокаку.

Након почетних оклевања и без информација о Нагумовој главнини снага, Флечер у 1340 часова одлучује да у напад на носач Рјујо пошаље 29 Даунтлеса и 7 Авенџера. Након ове одлуке, стижу извештаји са извиђача које је упутио Ентерпрајз. У 1440 часова Даунтлес уочава предњи одред јапанских снага и бомбардује тешку крстарицу Маја (Maya). Најважније, у 1500 часова, Саратога прима извештај о извршеном нападу два авиона са Ентерпрајза који су неуспешно напали носач авиона Шокаку.

Овакав развој догађаја је ставио Флечера у незавидну ситуацију. Главнину авиона је послао у напад на секундарну мету, а сада је добио информације о локацији главнине јапанских снага. У 1550 часова је почео напад групе са Саратоге. Након успешног избегавања првих десетак бомби, Рјујо је погођен са три бомбе и торпедом у десни бок. Потонуо је у 2000 часова, уз губитак 121 члана посаде. Авиони који су се враћали из напада на Гвадалканал били су приморани да слећу на воду у близини разарача из пратње који је спасавао посаде авионе.

На јапански одговор се није дуго чекало. Радар на Ентерпрајзу је у 1620 остварио први контакт са великом групом авиона 88 миља северозападно. Између два носача авиона су се налазила 53 авиона из састава ваздухопловне патроле. Командир групе јапанских авиона раздвојио је својих 27 обрушавајућих бомбардера у две групе и прилазио свом циљу са севера, летећи на висини од 4800 м. Летећи на овој висини, Јапанци су ставили америчке авионе из ваздухопловне патроле у инфериорни положај јер су се налазили испод јапанских авиона. Свих 53 ловаца, контролер лета са Ентерпрајза и извиђачки авиони који су се враћали са извиђања су били на блиским радио фреквенцијама. Од 53 Вајлдкета, свега седам је било у позицији да нападне девет обрушавајућих бомбардера са Зуикакуа пре него што су се обрушили на своју мету, док је других десет Вајлдкета напало јапанске обрушавајуће бомбардере док су се налазили у фази обрушавања. Јапанци су намеравали да раздвоје напад, са 18 обрушавајућих бомбардера би напали Ентерпрајз а са преосталих 9 Саратогу. Ипак, у општој конфузији је дошло до тога да сви јапански авиони нападну Ентерпрајз.

Експлозија јапанске бомбе поред носача авиона Ентерпрајз

 

Ентерпрајз први погодак задобија у 1644 часова, у висини лифта број 3 где је бомба пробила неколико палуба и експлодирала у кухињи, где страда 35 чланова посаде. Друга бомба је експлодирала неколико секунди касније у непосредној близини прве, убивши још 35 чланова посаде. Трећи и последњи погодак је био поред лифта број 2, али без великих последица. Најмање седам обрушавајућих бомбардера се усмерило на бојни брод Норд Каролина (USS North Carolina) који је пловио иза Ентерпрајза. Није било директних погодака, али су неки од блиских промашаја успели да нанесу мања оштећења.

Овај напад Јапанци плаћају са 17 обрушавајућих бомбардера и три Зероа, док су се још један обрушавајући бомбардер и три Зероа срушили у море на повратку на носач авиона. Американци су изгубили осам Вајлдкета. Ентерпрајз је био оштећен, али не озбиљно. Изгубљено је 75 чланова посаде, док је 95 чланова посаде било рањено. У року од сат времена Ентерпрајз је могао да плови брзином од 24 чворова и да користи авионе.

Други јапански напад је требао да доврши Ентерпрајз, на коме је  у 1821 часова дошло до квара на кормилу, што је за последицу имало смањење брзине пловљења и беспомоћно кретање у круг. Кормило није поправљено све до 1858 часова. У то време је други талас јапанских авиона прошао 50 миља јужно од Ентерпрајза пре него што су окренули на северозапад и напустили подручје. То је била последња шанса Јапанаца да униште Ентерпрајз јер је Нагумо одлучио да више на шаље авионе у такав напад.

Амерички одговор је био некоординисан и неефикасан. Непосредно пред долазак првог таласа јапанских авиона, Флечер је наредио да сви расположиви и спремни обрушавајући и торпедни бомбардери крену за Јапанцима. Са Ентерпрајза је у напад на Рјујо кренуло 11 обрушавајућих и 7 торпедних бомбардера. Са Саратоге су, ради прикључења групи са Ентерпрајза, полетела још два Даунтлеса и пет Авенџера. До сусрета није дошло и ни један од авиона са Ентерпрајза није пронашао циљ. Авиони са Саратоге су пронашли предњи одред јапанских снага у 1753 часова и напали највећи брод који су уочили, носач хидроавиона Читозе (Chitose). Два блиска промашаја су изазвали пропуштање оплате и нагиб брода услед продрле воде, али је брод преживео.

Судбина јапанског конвоја са појачањем није одлучена 24. августа. Недуго након 2300 часова, конвој је окренуо на југ ка Гвадалканалу. Следећег дана конвој су напали обрушавајући бомбардери који су базирали на Гвадалканалу. Лака крстарица и један од три транспортна брода су погођени. Касније тог јутра, Б-17 са Еспириту Сантоа је потопио разарач који се налазио уз конвој. Јамамотоу је то било довољно да откаже операцију транспорта.

Трећи сукоб носача авиона завршен је без победника, мада се сматра да је битка код источних Соломонових острва завршена победом Американаца. Јапански напори да искрцају појачања на Гвадалканал није успео, а нису успели ни да униште америчке носаче авиона. Јапански губици били су већи: потопљени су лаки носач Рјујо, по један разарач и транспортни брод и оборено је 75 авиона. Американци су изгубили 25 авиона, а носач Јорктаун је оштећен толико да је морао бити враћен у Перл Харбур на поправку.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *