Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ворошилов, лака крстарица

Ворошилов, совјетска лака крстарица класе Киров (Пројект 26), у оперативној употреби током и након Другог светског рата. Није учествовала у поморским бојевима, али је успешно коришћена на задацима пружања ватрене подршке јединицама на копну. Изрезана је у старо гвожђе 1973. године.

Опис

Труп крстарице био је дуг 191,3 а широк 17,66 метара. Стандардни депласман је износио 7890 т, док је пуни депласман износио 9436 тона. Две парне турбине су се показале снажнијим него што се процењивало, тако да су са 122 500 КС обезбеђивале крстарици максималну брзину пловљења од 37 чворова, без обзира што је имала већи стандардни депласман од пројектованог.

Наоружање је било идентично наоружању лаке крстарице Киров и састојало се од девет топова калибра 180 мм у три троцевне куполе, по шест топова калибра 45 и 100 мм, четири митраљеза ДК калибра 12,7 мм и шест торпедних цеви калибра 533 мм.

Ратне модификације

Ворошилов је избијање Другог светског рата дочекао без радара, да би тек 1944. добио британске радаре из Lend-Lease програма. Тако је један радар Type 284 и два Type 285 били коришћени за управљање ватром батерија примарне артиљерије, један Type 291 за праћење ваздушне ситуације, док се ватром противавионских топова управљало путем два радара Type 282.

Оперативна употреба

Иако је крстарица била поринута 28. јуна 1937, радови на опремању брода су због чекања на погонски комплекс трајали до 20. јуна 1940. Након што је Немачка напала Совјетски Савез, крстарица Ворошилов 26. јуна 1941. учествује у здруженом нападу совјетских поморских и ваздушних снага на румунску луку Констанцу, када задобија и оштећења од активирања мине из одбрамбеног минског поља које су поставили Румуни ради заштите луке. Три месеца након прве акције дејствује по немачким и румунским јединицама које су напредовале ка Одеси; том приликом је испалила 148 пројектила калибра 180 мм. Након тога бива пребачена у Новоросијск, где задобија оштећење у немачком ваздушном нападу на луку. Наиме, немачке Штуке су погодиле крстарицу са две бомбе, од којих је једна изазвала пожар, који је уграђен продором воде насталим дејством друге бомбе. Крстарица је морала бити отегљена у Поти ради поправке, које су потрајале до фебруара 1942. Месец дана након извршених поправки, крстарица Ворошилов бива ангажована ради дејства по непријатељским положајима у близини Феодосије. Положаји су гађани у два наврата, 19. марта и 3. априла, али крстарица бива оштећена дејством немачких бомбардера Ju-88, након чега одлази у Батуми на мање поправке.

Крстарица Ворошилов у Севастопољу

Након извршених поправки, крстарица Ворошилов 8. и 11. маја пружа атрену подршку совјетским јединицама око Керча и Таманског полуострва. Једна од турбина се крајем маја покварила, док је крстарица била на задатку превожења 9. бригаде морнаричке пешадије из Батумија за Севастопољ, након чега одлази ван строја до 24. јула 1942.

Првог дана децембра 1942, док се налазила на задатку бомбардовања Змијског острва, заједно са разарачем Сообразитељни, крстарица је наишла на мину, али је успела да на сопствени погон дође до луке Поти. Током кратког бомбардовања, крстарица је успела да испали 46 пројектила калибра 180 мм и 57 пројектила калибра 100 мм; успела је да погоди радио станицу, објекте за смештај људства и светионик, али није успела да нанесе значајније губитке. Два минска баража која су штитила острво били су положени у ноћи 29/30. октобра и 5. новембра 1942. од стране румунских минополагача Amiral Murgescu и Dacia, заједно са румунским разарачима Regina Maria и Regele Ferdinand.

Крстарица Ворошилов у Батумију, 1942. година

Након повратка у оперативу, крстарица Ворошилов крајем јануара 1943. са 240 пројектила калибра 180 мм подржава совјетске снаге у искрцавању иза немачких линија током битке за Кавказ. Средином фебруара бива пребазирана из Потија у Батуми.

Мађутим, након губитка три совјетска разарача који су дејствовали по немачким снагама у повлачењу са Таманског мостобрана 6. октобра 1943, крстарица Ворошилов је повучена из активних борбених дејстава. Овај губитак је натерао Стаљина да забрани ангажовање великих поморских јединица без његове изричите дозволе. Крстарица је 18. августа 1944. пребазирала у Новоросијск, а 5. новембра исте године у Севастопољ. Осмог јула 1945. бива одликована Орденом Црвене заставе.

Приликом модернизације брода, која је започета априла 1954. године, руководство совјетске Ратне морнарице доноси закључак да није рентабилно модернизовати крстарицу Ворошилов, те да ју је могуће реконструисати у брод за испитивање ракетног наоружања. Брод добија ознаку Пројект 33; сво наоружање је уклоњено, измењени су надграђе и јарболи. У оперативу је уведена 31. децембра 1965, под ознаком ОС-24. Након употребе у процесу испитивања ракетног наоружања, ОС-24 6. октобра 1972. бива реконструисан у хулк за смештај људства, када добија ознаку ПКЗ-19. Почетком марта наредне године брод је продат у старо гвожђе. Један пропелер и сидро су сачувани као експонати у Севастопољу.

Крстарица Ворошилов као ОС-24
Крстарица Ворошилов као ОС-24
ПКЗ-19
ПКЗ-19

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *