Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Бомба у пивници

Неуспео атентат на Хитлера

Сваке године је 8. новембра „Биргербројкелер“ у Минхену пун „старих другара“ нацистичке партије. Они славе успомену на пуч 1923. године, када је Хитлер са својим ударним трупама упао у огромну пивницу у Розенхајмерштрасе да би на политичком заседању објавио националну револуцију. Врхунац годишње прославе био је увек дуги, најчешће један и по часовни Фиреров говор, у којем је имао обичај да помињe славну прошлост странке и да предвиђа благодети које ће националсоцијализам донети Немачкој и свету.

Састанак NSDAP у пивници, пред пуч, 1923. године

Новембра 1939. је, међутим изгледало да Хитлер неће моћи да изврши ову обавезу.

Он је, стварно, имао других брига. Неколико недеља пре тога издао је наређење да се 12. новембра изведe велики напад на Западу. Његови гeнерали озбиљно су се противили овом плану: ни издалека нису били завршили припреме. Хитлер је, међутим, хтео да истера своје. Али кад су 7. новембра временски извештаји постали неповољни, одлучио је да помери датум напада. Деветог је трeбало да донесе одлуку о новом датуму.

Између послова је ипак успео да стигне у Минхен. Према уобичајеном ритуалу, требало је да почне са говором у пола девет увече и да говори до десет. Уз ратоборне звуке музике причао је онда са старим пријатељима који су га обожавали. Овог пута се, међутим, појавио тачно у осам часова у „Биргербројкелеру“, у осам и десет је већ почео свој говор и није говорио ни цео час. Брзо је окончао свој говор. Окружен телесном стражом напустио је салу – уз гласне узвике „Зиг-хајл!“. Пожурио је на станицу да стигне на специјални воз који је у пола десет кретао за Берлин.

Сала је још била пуна гужве и узбуђења кад је у девет и двадесет, десет минута после Хитлеровог одласка, експлодирала бомба одмах позади подијума за говорнике где је Хитлер стајао. Погинуло је седам нацистичких ветерана, а десетине их је рањeно. Било је више него јасно да је Хитлер био мета ове експлозије.

Пивница након експлозије бомбе.

У тренутку кад је Хитлер ушао у пивницу у Минхену, један неупадљиво одевен човек стајао је крај граничне страже Кројцлингер Тор у Констанцу и посматрао како се смењује стража. Мало се шуњао наоколо па се између две царинарнице приближио граници. Кад је негде са радија чуо Хитлеров говор, стао је за тренутак и ослушнуо. Постајао је све нервознији. Царински службеници су се погледали и у датом тренутку су сматрали ла би било паметно да тог чудног пролазника одведу граничарима ради детаљније контроле. Граничари су му прегледали личне документе. Пред њима је дрхтао, блед као крпа, тридесетогодишњи Георг Елсер, неожењен, по занимању столар.

Георг Елсер, атентатор

Приликом претреса нашли су разне оптерећујуће предмете: експлозив за бомбе, значку „Роткемпфербунда“ (комунистичка организација), папире са именима фирми за продају оружја и муниције и разгледницу „Биргербројкелера“. У тренутку кад је бомба експлодирала, граничари у Констанцу ухапсили су човека који ју је подметнуо.

Пребацили су га у Минхен где се њиме позабавио Гестало. Признао је, али је остао при изјави да је само он одговоран за атентат. Ни од кога није добио наређење и нико му није помогао. Кад је Химлер прочитао записник, узвикнуо је: „Који је идиот ово написао?“ Није никако могао да верује да је Елсер сам извршио атентат и био је убеђен да се британска тајна служба крије иза тога. Иако није било никаквих доказа о томе, ово резоновање је веома добро дошло немачкој пропаганди као изговор Службе безбедности за киднаповање двојице британских агената на холандској територији у близини Фенлоа, дан после атентата. Требало је да се одржи суђење из којег би веома јасно испало да су стране силе употребиле Немца Елсера да уклоне Хитлера. То суђење би, међутим, могло да се одржи тек после рата. Елсер, као и два Британца, мајор Стивенс и капетан Пејн Бест, нестали су у једном концентрационом логору, где су по Химлеровом наређењу пажљиво поступали са њима, да би сваког тренутка могли да се појаве на великој позорници.

Чудесне околности под којима је Хитлер избегао смрт довеле су многе на помисао да ту не може да буде говора о случајности.

И у Немачкој су многи веровали да је СС сковала веома оштроуман план да се за време неке одлучујуће фазе Хитлерове политике утиче на јавно мнење. Ауреол неповредивости подигао би његов углед и популарност; тако би се покорили и они неодлучни генерали који су нерадо слушали његове ратне планове.

Тако је овај атентат остао обавијен велом тајанствености, као и пожар Рајхстага. И после рата су у светској штампи кружиле фантастичне приче у којима је „откривена истина“. Како званична историографија тако и бизарни митови у штампи суочени су у јесен 1969. са недвосмисленим чињеницама научног сарадника немачког института за савремену историју др Антона Хоха. Он је на убедљив начин дошао до закључка да је Елсер сам извршио атентат, без икаквог наређења и помоћи.

Георг Елсер, рођен 4. јануара 1903. у Хермарингену, био је познат као добар столар. Вредни, мирни Елсер био је верни симпатизер комунистичке партије. Идеја о атентату јавила му се у јесен 1938. када је увидео да Хитлер води право у рат. Изгледало му је да годишњи скуп у Минхену пружа повољну прилику. Већ 1938. отпутовао је тамо да осмотри ситуацију и да види како теку ствари приликом Хитлеровог наступа. Убрзо затим је ступио на посао код једне грађевинске фирме која је радила са експлозивом. Касније је радио у каменолому. На тај начин је могао не само да скупи довољно експлозива, каписли, глава за активирање и фитиља, него је стекао и довољно искуства да са њима ради.

За време Ускрса 1939. отишао је поново у Минхен да узме мере стуба код подијума за говорнике – већ приликом прве посете одлучио је да ту стави бомбу – и да направи скице.

Кад се вратио у каменолом пао му је тежак камен на ногу. То му је дало још више времена за планирање и експериментисање. Сваки дан је нешто чачкао. Његово познавање сатног механизма добро му је дошло – око 1930. радио је неко време у некој фабрици сатова. Кад би га питали чиме се то стално бави, одговорио би да се бави „једним проналаском“.

Хитлер одаје пошту погинулима у експлозији бомбе у минхенској пивници

Половином јула био је готов са грубим припремама. Почетком августа нашао је пансион у Минхену – нога му се већ била опоравила. Материјал је понео са собом у великом дрвеном сандуку са дуплим дном. У „Биргербројкелеру“ је убрзо био познат као стални посетилац. Више од тридесет ноћи од половине августа до краја октобра остајао је непримећен у закључаној пивници, радио као суманут и ујутру поново напуштао зграду. У дрвеном делу стуба истестерисао је врата са невидљивим шаркама. У стубу је избушио рупу од 80 х 80 цм. Да стуб не би случајно звучао шупље, обложио је дрвени део оловном плочом. Крш и отпатке који би настали, скупљао је брижљиво и односио са собом ујутро у једној ташни. Рупа је 1. новембра била довољно велика, па је ставио експлозив на своје место, а следеће ноћи муницију и каписле. Трећег новембра није имао среће: врата су била затворена кад је стигао. Четвртог се показало да су сатови – за сваки случај је уградио два у своју шему – били сувише велики. Петог новембра је то променио и те ноћи је ставио сатове на своја места, укључио сатне механизме и активирао бомбу. По прорачуну. требало је да експлодира 8. новембра у 21,20. Шестог новембра напустио је Минхен и отпутовао код своје сестре у Штутгарт. Поклонио јој је своју имовину и рекао јој да мора ићи преко границе. Потрошио је сав свој новац и добио је од ње 30 марака за возну карту. Још једном се вратио у Минхен. Ноћ између 7. и 8. новембра провео је поново у „Биргербројкелеру“ да би још једном све преконтролисао. Бомба није отказала. Само је случај хтео да је птица одлетела у тренутку експлозије. Сви генијални изуми и мукотрпне припреме били су узалудни.

Кад су нацисти увидели да је игра изгубљена, убили су Георга Елсера 9. априла 1945. у концентрационом логору Дахау „по врховном наређењу“. Тог истог дана је адмирала Канариса, генерала Остера, пастора Дитриха Бонхефера и многе друге задесила иста судбина. Малом, скромном и неупадљивом Георгу Елсеру припала је барем ова тужна част.

Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *