Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ратна кријумчарска роба

Успех британске блокаде у Првом светском рату био је сигурно један од разлога зашто се Енглеска тридесетих година ваљано припремала за евентуалну нову блокаду. Од 1930. су се у Индустријском обавештајно центру скупљали и проучавали подаци који би могли бити од важности у економском рату. Приликом тајних договора са Француском у Лондону, априла 1938, Чемберлен је саопштио француским посланицима да би поморска блокада Немачке за Британију била најмоћније оружје у рату против Немачке.

Кад су 3. септембра 1939. Британија и Француска објавиле Немачкој рат одмах је следила поморска блокада Немачке. Била је то, тако рећи, тотална блокада, иако је била објављена листа са забрањеном робом, па се у пракси, на основу тајних инструкција, смело да пропусте једино: лекови, дуван, неке ситнице и оно што је било неопходно путницима на броду.

Спуштање чамца у море са делом посаде који ће преконтролисати товар на заустављеном трговачком броду.

Британска морнарица имала је задатак да зауставља неутралне бродове због прегледа и упути их у контролне луке. Оне су се налазиле у Даунсу (Ремсгејт и Вејмут), на Оркнијским острвима (Керквол) и даље у Гибралтару, Малти, Адену и Хаифи. Са самим товаром се касније бавило министарство економског ратовања, а евентуално и специјални суд који је одлучивао о томе да ли је нека роба с правом заплењена. Немачка је отпочела своју борбу против британских „путева од животног значаја“, у суштини контраблокаду, имајући у виду одредбе поморског ратног права. Ове одредбе није поштовала из респекта, већ једино због сопствене користи и опортунизма. После брзе победе над Пољском, Хитлер се надао да ће моћи да наговори Британију и  Француску на компромисни мир уколико их буде штедео. У рату против саобраћаја на мору требало је у почетку крајње савесно држати се одредби од 3. септембра 1939. које је Немачка објавила. Без икаквог упозорења смеле су се нападати само следеће категорије трговачких бродова: бродови за превоз трупа, бродови који активно учествују у борби и трговачки бродови у непријатељским конвојима. Како је постајало све јасније да нема ни говора о томе да Британија жели склопити компромисни мир, тако је и рат против поморског саобраћаја постајао све оштрији.

Пошто Немци у водама око Британије и Француске које су контролисали Савезници нису били у могућности да заустављају неутралне бродове и упућују их у немачке луке ради контроле товара и докумената, такве контроле су морале да се спроводе на отвореном мору. Једино би немачке подморнице у овим водама могле да обављају такве контроле. Веома рањиве подморнице су, међутим, биле изузетно неподесне за заустављање и контролисање трговачких бродова с обзиром да су могле да буду нападнуте изнад воде (авиони!) или их је могао напасти и сам трговачки брод. У суштини је вођење ограниченог трговинског рата помоћу подморница било крајње нелогично.

Начин иступања немачких подморница у великој мери је зависио од менталитета и схватања немачких команданата подморница. Неки су пропуштали бродове ако нису били сигурни које су националности или ако нису могли да их зауставе. Други су били много мање увиђавни и нису се у таквим случајевима двоумили да униште брод. Било је и хуманих команданата подморница који су се бринули о судбини преживелих и давали им, на пример, што више вина и намирница у чамце за спасавање и добар курс за повратак. Али било је и оних који нису радили ништа за своје жртве иако су, можда, и били у могућности да им помогну.

 

ДСР1

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap