Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ратна кријумчарска роба

Успех британске блокаде у Првом светском рату био је сигурно један од разлога зашто се Енглеска тридесетих година ваљано припремала за евентуалну нову блокаду. Од 1930. су се у Индустријском обавештајно центру скупљали и проучавали подаци који би могли бити од важности у економском рату. Приликом тајних договора са Француском у Лондону, априла 1938, Чемберлен је саопштио француским посланицима да би поморска блокада Немачке за Британију била најмоћније оружје у рату против Немачке.

Кад су 3. септембра 1939. Британија и Француска објавиле Немачкој рат одмах је следила поморска блокада Немачке. Била је то, тако рећи, тотална блокада, иако је била објављена листа са забрањеном робом, па се у пракси, на основу тајних инструкција, смело да пропусте једино: лекови, дуван, неке ситнице и оно што је било неопходно путницима на броду.

Спуштање чамца у море са делом посаде који ће преконтролисати товар на заустављеном трговачком броду.

Британска морнарица имала је задатак да зауставља неутралне бродове због прегледа и упути их у контролне луке. Оне су се налазиле у Даунсу (Ремсгејт и Вејмут), на Оркнијским острвима (Керквол) и даље у Гибралтару, Малти, Адену и Хаифи. Са самим товаром се касније бавило министарство економског ратовања, а евентуално и специјални суд који је одлучивао о томе да ли је нека роба с правом заплењена. Немачка је отпочела своју борбу против британских „путева од животног значаја“, у суштини контраблокаду, имајући у виду одредбе поморског ратног права. Ове одредбе није поштовала из респекта, већ једино због сопствене користи и опортунизма. После брзе победе над Пољском, Хитлер се надао да ће моћи да наговори Британију и  Француску на компромисни мир уколико их буде штедео. У рату против саобраћаја на мору требало је у почетку крајње савесно држати се одредби од 3. септембра 1939. које је Немачка објавила. Без икаквог упозорења смеле су се нападати само следеће категорије трговачких бродова: бродови за превоз трупа, бродови који активно учествују у борби и трговачки бродови у непријатељским конвојима. Како је постајало све јасније да нема ни говора о томе да Британија жели склопити компромисни мир, тако је и рат против поморског саобраћаја постајао све оштрији.

Пошто Немци у водама око Британије и Француске које су контролисали Савезници нису били у могућности да заустављају неутралне бродове и упућују их у немачке луке ради контроле товара и докумената, такве контроле су морале да се спроводе на отвореном мору. Једино би немачке подморнице у овим водама могле да обављају такве контроле. Веома рањиве подморнице су, међутим, биле изузетно неподесне за заустављање и контролисање трговачких бродова с обзиром да су могле да буду нападнуте изнад воде (авиони!) или их је могао напасти и сам трговачки брод. У суштини је вођење ограниченог трговинског рата помоћу подморница било крајње нелогично.

Начин иступања немачких подморница у великој мери је зависио од менталитета и схватања немачких команданата подморница. Неки су пропуштали бродове ако нису били сигурни које су националности или ако нису могли да их зауставе. Други су били много мање увиђавни и нису се у таквим случајевима двоумили да униште брод. Било је и хуманих команданата подморница који су се бринули о судбини преживелих и давали им, на пример, што више вина и намирница у чамце за спасавање и добар курс за повратак. Али било је и оних који нису радили ништа за своје жртве иако су, можда, и били у могућности да им помогну.

 

ДСР1

 

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

Још увек нико није оценио овај чланак. Будите први!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *