Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Arsenal VG.33

Ловачки авион Arsenal VG.33 настао је на основу спецификација А23 које је 12. јануара 1937. издало француско Ратно ваздухопловство, а којим се трагало за наследником авиона Morane Saulnier MS 406. Французима је хитно био потребан модеран ловачки авион дрвене конструкције, који би се релативно лако могао произвести у довољном броју примерака. Авион је пројектован у компанији Arsenal de l’Aeronautique која се налазила у Вилакублеу крај Париза. Пројектовали су га директор компаније, Мишел Вернис (Michel Vernisse) и Жан Галтијер (Jean Galtier), oдакле је и потекла ознака „VG“.

Дрвена макета авиона Arsenal VG.30

Корени авиона VG.33 се налазе у авиону VG.30, дрвеном лаком ловцу који је наручен почетком 1938. године. Први прототип је извео свој први лет 6. октобра 1938, када га је погонио 12-цилиндрични ваздухом хлађени Potez 12Dc, снаге 610 КС. Дрвена макета авиона у природној величини изложена је на Аеронаутичком салону у Паризу крајем 1938. Прототип VG.30 је у истраживачком центру подвргнут испитивањима, која су трајала од 24. марта до 17. јула 1939. године. Током тестова достигао је максималну брзину лета од 485 км/ч на висини од 4950 метара, док је висину од 5000 метара достигао за 7 минута и 15 секунди. Перформансе лета овог авиона биле су сличне перформансама авиона MS 406, кога је погонио снажнији мотор Hispano Suiza 12Y31 снаге 860 КС.

Авион VG.31 можемо сматрати моделом VG.30, адаптираним за уградњу 12-цилиндричног водом хлађеног линијског мотора Hispano Suiza 12Y31. Површина крила је смањена за око 1,85 м2, али је повећање брзине било недовољно да побије друге недостатке. Сходно томе, авион VG.31 никада није завршен, а змај недовршеног авиона послужио је као основа за трећи прототип авиона VG.33.

Модел VG.32 био је сличан авиону VG.30, с том разликом што је био пројектован да користи 12-цилиндрични, водом хлађени, линијски мотор Allison V-1710-C15 снаге 1040 КС. Мотор је био са турбокомпресором, а на крају осовине налазила се трокрака елиса фирме Curtiss. Француско министарство ваздухопловства је, пошто се суочавало са несташицом моторa Hispano Suiza, изабрало амерички мотор Allison као замену.  Прототип VG.32 се одликовао нешто продуженим трупом и простором за уградњу топова калибра 20 мм и два митраљеза калибра 7,5 мм у крилима. Услед кашњења испоруке мотора, прототип авиона VG.32 се појавио након што се појавио прототип модела VG.33. Један једини авион модела VG.32, без мотора, заробиле су немачке снаге када су јуна 1940. ушле у Вилакубле.

Министарство ваздухопловства изабрало је VG.33 за серијску производњу и одобрила производњу пет прототипова. Прототип VG.33-1 користио је мотор Hispano Suiza 12Y31 снаге 860 КС, који је погонио трокраку елису Chauviere 375, променљивог корака. Овај прототип је свој први лет извео 25. априла 1939, да би 11. августа 1939. био предат на званична испитивања. Током испитивања је постигао брзину лета од 558 км/ч на висини од 5200 метара; на испитивање наоружања упућен је 8. октобра исте године.

Прототип авиона Arsenal VG.33

Французи су намеравали да у прототип VG.33-02 уграде мотор Hispano Suiza 12Y49 снаге 910 КС. Овај авион није комплетиран, али су његова крила и змај авиона VG.31 искористили да склопе прототип VG.33-03. Овај трећи прототип је касније послат у фабрику у Сартувил, где је коришћен као модел за производњу. Каснији прототип, такође означен са VG.33-02, произведен је и први пут је полетео 25. фебруара 1940. Прототип VG.33-04 је модификован пре првог лета у прототип авиона VG.35. Пети прототип авиона VG.33 је представљао први репрезентативни серијски примерак авиона.

Авион VG.33 је имао распон крила од 10,8 метара, био је дуг 8,55 а висок 3,35 м. Конструкција авиона је израђена од смреке, а употребљено је једноделно крило са две рамењаче и хидрауликом покретаним флапсовима. Маса авиона је износила 1800 кг (празан), односно 2450 кг (пуно оптерећење). Ловац је достизао максималну брзину од 558 км/ч летећи на висини од 5200  метара, док је плафон лета износио 9500 метара. Долет авиона, уз коришћење 400 литара горива у унутрашњим резервоарима и два допунска поткрилна резервоара од по 100 литара. У комплету наоружања авиона налазили су се топ калибра 20 мм са 60 граната у борбеном комплету, који је гађао кроз осовину елисе, и четири митраљеза калибра 7,5 мм MAC 1934 са 500 метака у крилима; за нишањење је коришћена нишанска справа Baille-Lemaire 40.

Серијски примерак ловца Arsenal VG.33

Фабрика компаније SNCAN (Société nationale des constructions aéronautiques du Nord) из Сартрувила добила је 17. септембра 1939. године уговор за производњу 200 примерака авиона модела VG.33 од којих је првих десет авиона требало испоручити у јануару 1940. године. Уговор је касније у два наврата прошириван, тако да је на крају требало произвести 720 примерака. Први примерци су склопљени у овој фабрици, али је касније у производњу укључена и фабрика Мишлен. Први серијски произведени авион је свој први лет извео 21. априла 1940. године. У време уласка немачких снага у Париз 14. јуна 1940, у фабричким халама се у различитим фазама производње, налазило 160 авиона; завршено је свега 19 авиона. Непосредно пред долазак немачких снага у Вилакубле, у фабрици је уништено око 20 авиона којима је недостајао стајни трап. Француско ратно ваздухопловство је до 14. јуна примило пет авиона VG.33 (ев.бр. од 3 до 7), а два дана касније још два примерка. Након ступања примирја на снагу у складиште је похрањено 12 авиона. Немци су новембра 1942. запленили два авиона VG.33 у Шатороу, а верује се да су још два запленили u Бордо-Мерињаку. Авиони VG.33 никада нису учествовали у борбама, ни пре нити после примирја.

Arsenal VG.34, без мотора

Компанија Arsenal је предложила неколико верзија авиона VG.33, од којих нити једна није уведена у наоружање. Авион VG.34-01 је по први пут полетео 20. јануара 1940. Погоњен мотором Hispano Suiza 12Y45, достигао је максималну брзину лета од 358 км/ч на висини од 6000 метара. Прелетео је за Тулуз 18. јуна 1940, али на њему нису изведени више никакви захвати. Авион VG.35-01 (некадашњи четврти прототип VG.33) је послужио за тестирање мотора Hispano Suiza 12Y51, снаге 1100 КС, који је требао да се уграђује у верзију VG.36. Први VG.35 је полетео 25. фебруара 1940; међутим, његова судбина је непозната. Модел VG.36-01 се одликовао продуженим задњим делом трупа, мањим хладњаком, као и реконструисаним поклопцем кокпита. Французи су намеравали да овим моделом замене VG.33.  VG.36-01 је свој први лет извео 14. маја 1940. Уништен је након кратког тестирања. Два предлога никада нису материјализована: VG.37 са мотором Hispano Suiza снаге 1000 КС и VG.38 са мотором Hispano Suiza 12Y77 и два турбокомпресора.

Аrsenal VG.36

Последњи модел који је произведен у Арсеналу био је VG.39. Овај авион је погоњен мотором Hispano Suiza 12Z89 снаге 1280 КС, а сам авион је био са нешто продуженим трупом. Наоружање је било смештено у крилима и чинила су га шест митраљеза калибра 7,5 мм. Прототип је полетео 3. маја 1940, да би током летних испитивања достигао максималну брзину лета од 625 км/ч. Последњи лет је извео 15. јуна 1940; уништен је на земљи непосредно пред долазак Немаца.

Arsenal VG.39
Arsenal VG.33 са немачким ознакама, на испитивању у Рехлину.
Поделите садржај са странице:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *