Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Стоп пред Денкерком

4.9
(8)

Немачки пробој дуж обале

Стигавши у Абевил, генерал Гудеријан је знао да само веома велика брзина може да донесе успех о којем пре десет дана нико није ни сањао. У понедељак 20. маја, око поноћи, његови су тенкови западно од Абевила стигли до мора: затворили су обруч окружења. Готово читаве Британске експедиционе снаге, готово све одабране француске трупе и цела белгијска војска биле су ухваћене између тенкова на југу и немачких трупа у северној Белгији. Сад је требало затворити и последњи отвор окружења: излаз на море. Савезничке трупе су могле да побегну само преко мора, а за такав бег су само три луке биле довољно велике: Булоњ, Кале и Денкерк. Гудеријанове тенковске трупе биле су преморене због форсираних маршева. За десет дана превалиле су три стотине километара – последњих сто километара за један дан. Пешадија и артиљерија нису могле да издрже тако брз темпо наступања тенкова. Немачка авијација постајала је све несигурнија јер је западна обала Белгије била у домету ловаца базираних у Енглеској. Чак је и снабдевање тенковских колона постало опасан подухват. Упркос свему томе, Гудеријан није оклевао. Својим трупама је дао један дан одмора. Али већ ујутро 22. маја издао је наређење да се одмах скрене на север и да се што брже заузме обала. Ради тога је образовао три тенковске колоне: једна за Булоњ, друга за Кале и трећа за Денкерк. Гудеријан је очекивао да ће за неколико дана избацити из борбе не само целу белгијску војску него и пола милиона британских и француских трупа. Кад је пала ноћ, немачки тенкови стигли су пред Булоњ и Кале. Ту су тенкови први пут у току похода наишли на јак и организован отпор. Пошто су Савезници најзад прозрели немачки план продора, борили су се, поготову Британци, невероватном храброшћу за своју једину шансу спаса: повлачење преко мора, било у Енглеску било у Француску јужно од „линије Гудеријан“.

ispred-denkerka
Карта показује на какав мали простор су Немци сабили савезничке снаге и како су се немачка клешта затварала око њих.

После три дана тешких борби пао је Булоњ, а дан касније, у недељу увече, 26. маја, капитулирао је Кале. Браниоци обе луке – међу којима и велики број британских војника – успели су великим делом да се повуку на север. Ту срећу су имали, углавном. захваљујући борбама које је водила заштитница белгијске војске. После недеље, 26. маја, повукле су се све савезничке војске у Белгији које нису хтеле да капитулирају, на једно место: на обалу Денкерка. Већ 24. маја је Гудеријан одвојио једну тенковску колону (1. оклопну дивизију) из борбе код Калеа и послао је хитно за Денкерк. Отпор је био тако снажан да је колона изгубила свој темпо и понекад напредовала само неколико километара на дан. Гудеријан се ипак надао да ће неколико дана после пада Булоња заузети Денкерк. Успех какав ретко може да има војсковођа био му је на дохват руке. Међутим, 24. маја се Хитлер по други пут лично умешао у операције: забранио је да Гудеријанови тенкови крену на Денкерк. Морали су да чекају пред градом. Пола године касније је немачки пуковник Голдхамер рекао белгијском краљу Леополду: „Немачка је већ унапред изгубила рат зато што није уништила Британске експедиционе снаге у Денкерку“.

 

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *