Форум Други светски рат

Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Евакуација из Денкерка

4.8
(5)

Тријумф побеђених

Кад је Хитлер 24. маја 1940. стигао у штаб групе армија А у Шарлевилу, био је у најбољем расположењу. Већ три дана раније је немачка обавештајна служба добила обавештења која су указивала на то да се Енглези у лукама дуж обале Ламанша спремају да евакуишу своју експедициону војску из Француске. Рат ће се завршити за шест недеља, изјавио је Хитлер својим генералима. Тада ће склопити „пристојан мир“ са Француском, а после је „отворен пут за споразум са Британијом“. На запрепашћење присутних, изразио се веома повољно о Британцима и њиховој империји. „Култура коју су Енглези дали свету не сме да пропадне“, и он има намеру да Британцима понуди „часни мир“.

Касније тог дана, Хитлер је приредио невероватну сцену свом врховном команданту копнене војске фон Браухичу зато што се овај усудио да без Фиреровог одобрења стави неколико дивизија и фон Рундшетову 4. армију под команду групе армија Б. Морао је сместа да повуче наређење! А онда је сам Хитлер издао споменуто наређење о заустављању тенковских дивизија на прилазима Денкерку. Увече 26. маја, у три минута до седам, када је Хитлер повукао наређење о заустављању тенкова, вицеадмирал сер Бертрам X. Ремзеј примио је у Доверу наређење од Адмиралитета из Лондона: „Треба почети са операцијом Динамо“. Одмах затим упутили су се за Денкерк први бродови армаде која се састојала од око 850 пловних објеката разних димензија и врсти, од већих бродова до чамаца и једрилица.

После рата су многи покушали да нађу прихватљив разлог за Хитлерову чудну наредбу од 24. маја 1940. Ако се узме у обзир шта је тог дана рекао за Британце, неки сматрају да је свесно хтео да да шансу Британским експедиционим снагама да побегну, у нади да ће овај „гест“ одобровољити британску владу да прихвати његов „часни мир“. Вероватније је да је Хитлер за тренутак зауставио тенковски напад зато што су фон Рундштет и Гудеријан сматрали да подручје око Денкерка није баш погодно за тенковске операције и зато што су се бојали тешких губитака. Хитлер је хтео да сачува своје тенкове да би их касније могао употребити на југу. Осим тога је, вероватно, свом пријатељу Герингу хтео да учини услугу, јер је овај инсистирао да баш ваздухопловство зада Британским експедиционим снагама последњи ударац. Као континенталац, Хитлер је несумњиво потцењивао британске поморце и није могао да слути да ће стварно успети да бродовима евакуишу готово целокупне експедиционе снаге за седам дана. Денкерк је 1940. био само мала лука тешко приступачна за бродове са дубоким газом. Два дугачка насипа штитила су луку. Кроз опасне спрудове испред обале воде два подједнако широка пролаза ка обали. Бродови који су улазили у Денкерк, па било из ког правца да су долазили, пловили су извесно време на веома малој удаљености од обале и тако су били у домету батерија које су Немци били поставили код Калеа и Ниувпорта. Обале и дине, западно и источно од града, биле су, такође у домету немачке артиљерије. Први брод који је у недељу увече, 26. маја, напустио Довер био је „Монас Ајл“, туристички брод који је раније превозио излетнике на острво Мен. Кад је брод у рану зору упловио у луку Денкерка, управо је почело тешко бомбардовање града које је трајало целог дана и које је од Денкерка направило гомилу рушевина. На обалу је у ноћи стигла дуга колона амбулантних кола која су чекала долазак болничких бродова. Киша бомби растурила је целу колону и стотине рањеника живи су изгорели у олупинама болничких кола.

monas isle brod
SS Mona’s Isle

За време бомбардовања, „Монас Ајл“ је на брзину укрцао 1420 војника и напустио луку. Али, у пролазу, на висини Грејвлајнса, засуле су га ватром батерије са обале и погодиле га неколико пута. Због оштећења, бродом се више није могло управљати. Нападали су га авиони и засипали бомбама и ватром из митраљеза и најзад су га два торпедна чамца одвукла за Довер. На броду је било 23 мртва и 60 рањених. Судбина „Монас Ајла“ био је суморан предзнак оног што је чекало Британце следећих дана. Пет других великих транспортних бродова Немци су толико засипали гранатама са француске обале, да су морали да се окрену и врате празни у Енглеску. Неколико мањих бродова је додуше успело да стигне до Денкерка, али унутрашњи део луке био је тад већ потпуно уништен услед бомбардовања. Укрцавање се могло вршити још само на обе стране источног насипа. Други бродови су бацали сидро испред плаже Мало-ле-Бена, отменог и туристичког дела Денкерка. Ту се већ скупило хиљаде британских војника, само је било сувише мало кутера, барки и других мањих чамаца који би људе са обале превезли до транспортних бродова. Кад је пала ноћ првог дана операције „Динамо“ није било разлога за одушевљење. Упркос тешким губицима, нису успели да евакуишу из луке више од 6 000 људи. У опкољеном подручју је још 300 000 чекало евакуацију! Само је чудо могло да спасе све ове људе.

evakuacija denkerk

У ноћи између 27. и 28. маја почело је да се догађа то чудо. Са свих страна стизали су бродови у четири зборна места на енглеској обали, у Довер, Ремсгејт, Маргејт, Ширнес. Били су то торпедни чамци, миноловци, тролери, мали обалски бродови, полицијски бродови, царински бродови, болнички бродови, чамци за искрцавање, путнички бродови, прекоокеански пароброди, теретни бродови, чамци за вучу, складишни пловећи објекти, пловећи ватрогасни уређај из лондонске луке, приватне јахте, барке, кутери, чамци за спасавање и четрдесет холандских обалских бродова чију су посаду чинили Британци. Посада на малим бродовима била је понекад доста чудновата: официр морнарице руководио је групом банкарских чиновника, доктору је командовао стари рибар, а један доминикански калуђер (бивши поморски поручник) био је крманош на моторном броду. Ову огромну флоту, ову папазјанију свега што може да плови, послали су за Денкерк вице-адмирал Ремзеј и његов штаб који су успели да у привидни хаос уведу извесни систем и који су импровизујући претворили операцију „Динамо“ у акцију спасавања која је изванредно функционисала.

Море између Енглеске и Француске било је тих дана пуно свега оног чега је поморац научио да се плаши: пешчаних спрудова.,пловећих мина, акустичних мина, олупина бомби и митраљеске ватре из ваздуха, граната обласких батерија, константне опасности од судара, торпеда са подморница и торпедних бродова. Пуно бродова пловило је без карти; на мањим није било ни компаса. У ноћи је било само једног осветљења: море пламена у Денкерку. Операција „Динамо“ је зато за све оне који су у њој учествовали постала стравична ноћна мора, на изглед бескрајни низ несрећа. Ево само неколико примера.

Једна од првих моторних јахти која је из Ширнеса кренула за Денкерк била је „Силвер Квин“. Два дана је бродић превозио трупе са обале до великих бродова, који су се укотвили у пролазу. При том је на чудесан начин избегао бомбе и митраљеске метке немачке авијације и успео да покупи више од хиљаду војника са обале. Кад су пуни транспортни бродови отишли, а нови нису одмах дошли на њихово место, „Силвер Квин“ је покупила сто Француза и упутила се у луку. Ни тамо није успела да ступи у контакт са неким великим бродом па је одлучила да на своју руку пређе Ламанш. На броду, међутим, нису имали ни карте ни компас. После пуно сати пловидбе угледали су у зору копно. Посада је мислила да су на висини Ремгејта па су усмерили јахту ка обали. Одједном су међутим гранате почеле да фијучу око брода. Нису били пред Ремсгејтом већ пред Калеом! Двадесет минута трајала је паљба, тек онда је један торпедни чамац пожурио у помоћ бродићу. „Силвер Квин“ је у међувремену погођен у прамац и брзо је пропуштао воду. Избацујући стално воду, француски „путници“ су успевали да одрже бродић па површини до 30. маја у 9. часова кад је пристао уз док у Доверу. Неколико минута пошто је последњи човек напустио брод, „Силвер Квин“ је нечујно потонуо у мутној води. Брод „Векфул“ са 650 људи торпедован је у ноћи између 28. и 29. маја у северном пролазу. Брод је брзо потонуо и готово сви војници који су спавали под палубом, удавили су се. Команданта тог брода Р. Л. Фишера покупио је тегљач „Комфорт“, пошто је два часа провео у води. У помоћ је дошао и брод „Грефтон“ и спустио сплав за спасавање. Онда је изненада „Грофтон“ био погођен торпедом. Док је тонуо, брод је отворио ватру на силуету у тами и успео је да је погоди. Тај брод је одмах потонуо али се, на жалост, испоставило да то није био непријатељски моторни торпедни брод нити подморница, већ тегљач „Комфорт“. Командант Фишер се опет обрео у води и морао је да плива пет часова пре него што је ујутро по други пут спашен. Такве ствари су за време операције „Динамо“ биле, тако рећи, нормалне.

Остаци на плажама након евакуације

Сваког часа су се дешавале несреће али и спасилачки подвизи који би у доба мира сигурно доспели на прве стране светске штампе. Сада томе једва да се придавала нека пажња зато што су сви били заокупљени само једним циљем: да спасу стотине хиљада исцрпљених, гладних и жедних војника из канџи непријатеља. А тај циљ су постигли. У поноћ 28. маја већ је 45 000 људи пребачено у Енглеску, 29. маја било их је још 47 310. И тако је то ишло даље: 30. маја 45 955, 1. јуна 66 000! Док најзад, у рано јутро 4. јуна, брод „Шикари“ није као последњи напустио луку Денкерка са 383 Француза. Сада се може саставити биланс операције „Динамо“: спашен је невероватан број, укупно 338 226 британских и француских војника. Цена коју су за то морали да плате: потопљено је 228 бродова, 45 их је тешко оштећено, уништено је стотине малих бродова; осим тога никад није тачно утврђено колико је велики број помораца и љубитеља спортова на води страдало. И да се не заборави: оборено је 177 авиона РАФ-а. Да није било РАФ-а, чији су Спитфајери и Харикени нападали немачке бомбардере изнад Денкерка, операција „Динамо“ не би успела да претвори пораз у победу. Јер Денкерк је наравно био пораз, и то један од највећих у британској војној историји. Али тако јуначки изведена операција „Динамо“ може да се сматра великом победом којом сви који су учествовали у њој могу да се поносе: француски војник који је заједно са својим британским колегом недељама одолевао непријатељу на ивици опкољеног подручја, пилот Спитфајера, машиниста на торпедном чамцу, француски рибар, енглески власник јахте, доктор на болничком броду и болничарка пољске болнице на динама Малоа.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *