Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Капитулација у Компјењу

5
(1)

Прекид ватре између Француске и Немачке

spomenik kompijenj
Споменик победи над Немачком у Првом светском рату.

Немачка и француска делегација кренуле су 21. јуна 1940. око 13 часова у место где је требало да се закључи примирје између две земље. Само су Немци, међутим, знали куда иду. То је био део Гебелсовог плана да се што јасније нагласи немачка победа и француски пораз! Хитлер је стигао први. И то је било режирано. У 15,15 стала је дугачка поворка немачких кола на једном пропланку у Компјењској шуми, где је 11. новембра 1918. Немачка прихватила свој пораз у железничком вагону који је тада служио као командно место врховног савезничког команданта Фоша. Тај вагон је опет стајао ту. Немци су га претходне ноћи на брзу руку извукли из музеја и пребацили на ово место. Хитлеров ауто стао је пред алзашко-лоренским спомеником, пруским орлом прободеним мачем. Споменик је био прекривен заставом са кукастим крстом. У пратњи Геринга, Хеса, Редера, Кајтела и Рибентропа, Хитлер се упутио ка оближњој спомен плочи. Нико није проговорио ни речи. Само је дрвеће, посађено 1918, шуштало. Други споменик није био покривен. Хитлер се попео на њега и погледао текст: „Овде је 11. новембра 1918. посустао злочиначки понос Немачког Рајха, који су потукли слободни народи које је он хтео да пороби“. Геринг је прекинуо тишину предлогом да се текст измени. Хитлер није чак ни реаговао. Окренуо се, сишао са камена и стао насред пропланка, раширених ногу и са рукама на куковима. Са погледом у којем се мешао понос, задовољство и омаловажавање гледао је наоколо. Онда је пришао вагону и сео на место где је 1918. седео Фош. Било је пола четири. Француска делегација стигла је на пропланак. Оно чега су се плашили откако су напустили Париз, обистинило се. На месту где је Француска 1918. славила своју највећу победу требало је сада да призна свој највећи пораз. Пре него што су их пустили у вагон, генерал Енсиже (вођа делегације), ваздухопловни генерал Бержере, адмирал Лелик, генерал Паризо и дипломата Ноел морали су да обиђу почасну стражу СС-а. Кад су већ једном сели у вагон, морали су, прво, да саслушају кратак Кајтелов говор у којем је он објашњавао зашто је Немачка била присиљена на рат. Кад је Кајтел завршио, Хитлер је Енсижеу пружио текст услова за прекид ватре. Затим је устао и отишао са већим делом пратње. Само Кајтел и Јодл су остали. Напољу су свирали „Дојчланд ибер алес“ (Немачка изнад свега) и песму Хорста Весела. Унутра су ћутали.

priprema-vagona-za-potpisivanje-kapitulacije
Немачки војници припремају вагон за церемонију потписивања француске капитулације.

Кад је музика престала, Кајтел је рекао да очекује да Французи имају бланко-пуномоћ. Имали су, дакле, само да кажу да или не, није имало шта да се преговара. Прекид ватре би иначе тек ступио на снагу кад би се прихватили и италијански услови. Кајтел је, додуше, допустио Французима да се међусобно посаветују. Кад су се у 18,00 вратили у вагон, тамо је био још само Јодл. Рекао је да само може да да објашњења. Енсиже је одговорио да Немачкој ваљда није у интересу да обешчасти или понизи Француску. Затим је следило неко наглабање у које се умешао и Кајтел кад се вратио. На крају су Французи још тог истог дана добили дозволу да контактирају са својом владом у Бордоу.

Немачка делегација, на челу са Хитлером, посматрају споменик маршалу Фошу.

Кад су Французи следећег дана у 11,00 поново дошли у вагон, донели су противпредлоге које је њихова влада саставила протекле ноћи. Кајтел је био спреман да да нека усмена обећања која, међутим, не би ушла у протокол. Опет је дошло до саветовања са Бордоом. Међутим у 18,34 је један немачки официр донео Кајтелову ноту, да услови морају да се прихвате до 19,00 часова, иначе ће вратити француску делегацију. У 18,50 су Французи по налогу своје владе потписали споразум. Енсиже је прочитао једну изјаву, а онда је у своје име додао: „Генерале, ви сте војник и знате како је једном војнику тешко да уради оно што сам ја овде дошао да урадим“. Кајтел је затражио минут ћутања за оне… који су дали свој живот за отаџбину“. Церемонија је била завршена. После кратког разговора у четири ока између Кајтела и Енсижеа, Французи су у 19,05 пошли преко Париза за Рим. Готово одмах је саопштено једно Хитлерово наређење: „После церемоније код Компјења наређујем следеће: 1. Историјски вагон, спомен плочу и споменик посвећен француској победи треба пренети у Берлин. 2. Доњи оквир вагона, шине и камење које му оквирује место треба уништити. 3. Не треба дирати споменик маршалу Фошу.“

Двадесет и петог јуна у 00,35 ступио је на снагу прекид ватре. Француска је капитулирала у општој збрци и хаосу.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *