Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Припреме за напад на Перл Харбор

5
(6)

„Попните се на брдо Ниитака“

Шест носача авиона, два бојна брода, две тешке крстарице, и једна лака, девет разарача и три подморнице испловили су између 10. и 18. новембра 1941, један по један или по два, један за другим, из јапанске базе Куре, смештене с унутрашње стране Јапанског мора. И осам танкера за превоз нафте је такође напустило луку. Имена танкера су лажно поетска: Повећана радост, Срећни ждрал, Магла цвећа, Светлећа пена, Долина ветра. Тешки терет је подједнако распоређен на сваки од бродова, а топови и митраљези су закамуфлирани. Забрањена је свака радио веза, како би амерички прислушкивачи могли да констатују потпуни мир над јапанском базом.

Тридесет и један брод као и три подморнице великог акционог радијуса сусрели су се у заливу Танкан на највећем Курилском острву Еторофу. Ту је било тако пусто како се само пожелети могло: један бетонски стуб радиостанице и три рибарске колибе. Ту је чекало на хиљаде буради нафте и бензина који су се утоварили на носаче авиона; из њих ће се узимати гориво ако би рђаво време онемогућило узимање горива из осам танкера усидрених на пучини. Тек ту је свим припадницима оружаних снага одређених за извршење специјалног задатка саопштена сврха овог пута. Адмирал Нагумо је 26. новембра наредио да за његовим бродом исплови носач авиона Akagi. Пловили су најсевернијом рутом ка истоку, тачно по 43. северној паралели, где је време најрђавије и шансе да буду откривени најмање. На стотине пилота и на хиљаде њихових помоћника добили су наредбу да ни најмање отпатке не бацају у море јер би и то могло да послужи непријатељу да их открије. Првог дана навигација је отежана ветром и јаком маглом. Сваки амерички, британски или холандски брод који би случајно сусрели морао би да се потопи. На бродове неутралних земаља поставила би се наоружана посада и искључила радиостаница.

Носач авиона Акаги

Једини брод који су сусрели у току дванаестодневног путовања, био је јапански трговачки брод. Оркански ветрови цепали су заставе и бацали на десетине морнара у таласе. Будући да је сваке године за време маневара на мору нестајало педесет до стотину људи, ови су се губици сматрали нормалним. Адмирал Нагумо је дао заповест да се свакога дана слуша радио Хонолулу. Ништа се није могло констатовати осим нормалног забавног програма. На Хавајским острвима нико није ни био свестан опасности која ће ускоро да их стигне.

Другог децембра адмирал Јамамото сигнализирао је радиографски са свога брода у Јапан: „Попните се на брдо Ниитака“, што је био договорени знак за извођење напада. Касније тога дана следи упутство: „Дан X је 8. децембар“, што је за Хаваје 7. децембар – недеља. У Токију аутобуси пуни поморских официра и морнара, који су дошли из базе Јокосуке, обилазе туристичка места. Овим је требало показати и пријатељу и непријатељу да највећи део јапанске флоте лежи у домаћим лукама, а посади се пружа прилика да се безбрижно проводи. Њихови мање сретни колеге, који су пловили кроз оркане и таласе високе као кућа, су приликом проласка 170. меридијана, 3. децембра, узимали гориво. Три испражњена танкера добила су наређење да се врате кући; а других пет их је следило. Приликом преласка датумске линије (180. меридијана), 3. децембар не траје 24 часа, већ 43 часа и 30 минута; прелази се са токијског на хавајско време. Кратко време после преласка датумске линије флота је напустила 43. паралелу и узела курс ка југоистоку. Напетост је расла. Ако буду откривени пре или на сам 5. децембар, неће бити напада на Перл Харбор; ако буду откривени 6. децембра, адмирал Нагумо ће одлучити да ли ће напасти или неће; ако буду откривени тек 7. децембра напад ће бита извршен у сваком случају.

У суботу 6. децембра, у девет часова увече, флота је стигла до 158. меридијана, 490 миља северно од Хавајског острва Оаху, на коме се налазе Хонолулу и Перл Харбор. На Akagi адмирал Нагумо је наредио да се истакне Z-застава, она иста застава која се у мају 1905. вијорила на броду адмирала Тогоа, кад је јапанска морнарица победила руску код Цушиме.

z-zastava
Z-застава

Прецизно пловећи на југ стигли су брзином од 24 до 26 чворова на тачку предвиђену за узлетање авиона, 275 миља северно од Перл Харбора. Нагумов навигациони официр показао се изврсним: данима није било могуће оријентисати се према небу, а ипак је довео флоту на жељену тачку. На палубама је 190 авиона стављено у стање приправности. Пилоти су располагали веома јасним картама Перл Харбора, које су допуњавали тајним информацијама све до последњег часа. Слао им их је јапански конзул из Хонолулуа, који се касније са километарске удаљености дивио резултатима своје шпијунаже.

Недеља ујутро, 3.42 часа. Са америчког миноловца Кондор који је крстарио на две миље од уласка у луку, угледао је официр страже Маклој на непуних стотинак метара још у тами, један чудни бели талас. Овај талас, бели траг перископа једне подморнице, приближио се миноловцу на педесетак метара, приметио га, окренуо се и почео да бежи. Са Кондора су сигнализирали патролном разарачу Ворд, који се налазио у близини, следеће: „Подморница под водом примећена, курс запад, брзина девет чворова“. Оба брода полазе у потрагу. Најближа радио-станица на Бишопс Поенту чује разговоре између Кондора и Ворда и не рапортира ништа.

Спремни за полетање.

У 6.45 часова Ворд проналази једну мини-подморницу дужине 13 метара са два члана посаде и уништава је паљбом из топова и дубинским бомбама. Ово саопштење стигло је хијерархијском линијом, која има много степеника, између 7.20 и 7.25 часова до адмирала Кимела, команданта Пацифичке флоте. Он изјављује: „долазим одмах“ и упућује се у штаб. У међувремену, антиторпедна мрежа на самом улазу у луку сатима је стајала отворена, пошто је у 4.58 испустила два миноловца. Било је то супротно свим мерама предострожности. Ову америчку безбрижност искористила је једна јапанска мини-подморница и неопажено ушла у луку.

Недеља, 6 часова ујутро. Две тешке крстарице јапанске ескадре пролазе покрај места одакле ће са носача авиона полетети ловци и бомбардери, те шаљу четири извиђачка авиона у правцу Перл Харбора. Иза њих се упућује први вал који напада: четрдесет Катеа са торпедима, 50 Кате са бомбама које ће бити бачене са великих висина, 50 других бомбардера и 50 ловаца типа Зеке.

perl-razmestaj

Са палуба су одјекивали узвици оних који су остали.

Уз североисточни ветар, 190 авиона пењало се у свитање зоре, пробијали су густе облаке да би на 3000 метара висине угледали сунчев излазак. Недеља, 6,45 ујутро. У радарској станици Опана на северној тачки Оахуа која је укључена од 4 до 7 часова, читав персонал се састојао од две особе: војника Локарда и Елиота. У четврт до седам њихов радар је регистровао на 195. километру авионе што су долазили са североистока. Локард је проследио информацију према прописима, центру за информације у Форт Шафтеру, који је у 6.54 телефонирао: „Хвала на саопштењу. Ништа нарочито. Затварај радњу“. Али Локард и Елиот су остали да посматрају. У 7.06 Елиот је назвао централу: „Велики број авиона надире са севера, три степена источно“. Поручник Тајлер, из централе не налази да су вести вредне пажње. У 7.15 Елиот је поново звао: „Никад у животу нисам видео толико тачака на екрану. Најмање 50 авиона налази се на 147 км удаљености“. У централи Тајлер констатује: „То не треба ништа да значи“. У луци Перл Харбор леже усидрена 93 од укупно 94 брода морнарице (70 ратних бродова и 24 помоћна пловна средства). Само је разарач Хелм испловио. Морнари гланцају месинг, пишу писма кућама, бришу прашину са митраљеза за противавионску одбрану. Муниција се налази добро спремљена у орманима чије кључеве носе са собом официри (који нису увек присутни). Од укупно 231 авиона, који су највећим делом беспрекорно поређани на аеродромима Вилар Филд и Хикем Филд, 143 су спремна за полетање док их је 88 на оправци. На бродоградилишту морнарице налазио се добар број разног оруђа за противавионску одбрану. Три четвртине их није уопште имало посаду: ниједан није био снабдевен муницијом. После сваке вежбе остатак муниције се враћа у депо. Око пола осам угледао је морнар Милиген са разарача Ален два туцета авиона како круже на висини од 1500 м. Која ли је то вежба по реду, помислио је Милиген и наставио свој посао.

У Токију и Вашингтону преговарају јапански дипломати са смешком на лицима, о томе како се амерички и јапански интереси на Пацифику морају решити на миран начин. У Перл Харбору у четврт до осам огласила су се црквена звона за мису. Десет минута касније пала је прва бомба.

ДСР1

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *