Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Катастрофа америчке морнарице

4.6
(5)

„Тора, тора, тора!

Седмог децембра 1941. посматрао је вицеадмирал Нагумо Ћуићи са палубе носача авиона Akagi како се Сунце помаља над морем. Дувао је јак источни ветар а уз то су и таласи били превисоки да би авиони сасвим сигурно могли да узлете. Али Нагумо није више имао избора. Његова флота која се састојала од 6 носача авиона, 2 бојна брода, 2 тешке и једне лаке крстарице, 9 разарача, те три подморнице налазила се на свега 500 километара удаљености од острва Оаху, америчке поморске базе Перл Харбор. Једанаест дана је ову огромну флоту пратило 8 танкера од базе на Курилским острвима па све до ове тачке на Пацифику. И свих једанаест дана је ова пловећа ескадра oстала непримећена. Сада дакле нијe било повратка.

На палубама носача авиона, групе пилота у пилотским униформама, а понеки и са хашамакијем, традиционалним повезима око главе следбеника шинто-религије, клањали су се испред портрета свога цара, молили се прадедовима и пили по шољу млаког вина од пиринча. Механичари су у међувремену прегледавали по последњи пут бомбардере и ловце. Мотори су се палили, а пропелери грабили ваздух. На мостовима носача авиона официри са двогледима у руци посматрали су сигналну катарку брода Акаги. Нешто пре шест часова сигналне заставе су се дигле на пола копља, што је значило: „Спреми се за старт“. Полако су ови покретни колоси окретали своја кормила у ветар. Тада је избило 6 часова. Сигналне заставице на броду Akagi брзо су се дизале а потом опет спуштале. Један по један, загрмели су ловци на палубама а њихову буку надјачавао је поклич „банзаи“ који се орио са свих бродова. Јапан је ступио у рат са Америком.

Спремни за полетање.

Дотле, у разуђеној луци Перл Харбор лежали су усидрени бројни бродови америчке морнарице. У луци није била таква гужва каква понекад зна бити. Добар део флоте био је на отвореном мору, између осталог и три носача авиона, која ће касније Јапанцима задати тешкоће.

Вицеадмирал Холси је са носачем Enterprise био на 350 километара западно од Хаваја и налазио се на путу за Перл Харбор, пошто је превезао неколико ловаца на острво Вејк. Пратиле су га три тешке крстарице и девет разарача. Адмирал Њутон је са носачем авиона Lexington био на путу за Мидвеј да тамо пренесе бомбардере за морнарицу. Њега су пратиле три крстарице и пет разарача. Носач авиона Saratoga лежао је усидрен у доку на западној обали Сједињених Држава. Вицеадмирал Браун је са једном тешком крстарицом, пет разарача и групом миноловаца био код острва Џонстон. Даље, три тешке крстарице, четири разарача и четири подморнице биле су на вежби на разним местима у Тихом океану.

За све време док су узлетале прве јапанске ескадриле, око 180 авиона разних врста, и узимале курс према Перл Харбору, на јапанским бродовима помно су слушали радиостаницу у Хонолулуу. Из звучника се чула само музика за игру. Ни најмањег знака да су Американци уопште слутили шта их чека. У 7,15 часова је полетео и други талас: 170 авиона. А кад и ови буду извршили своју дужност, надао се адмирал Нагумо, од америчких бродова у Перл Харбору неће много остати. Он је знао (јер јапанска  обавештајна служба је одлично обављала свој посао до последњег тренутка), да у луци нема ниједног носача авиона, због чега му је било нарочито жао, али он сад није могао више да чека да се они врате. Опасност да јапанска флота буде откривена била је и превелика. Нагумо је знао и то да се амерички бродови у луци налазе у стању приправности „X“ (максимално стање приправности је „2“ када је сва посада на својим местима и у стању борбене готовости), што значи да је само једна четвртина топова за противавионски напад имала посаду и муницију. Оно чега се Нагумо стварно плашио били су амерички ловачки авиони.

У децембру 1941. Америка још није имала посебно оформљено ваздухопловство као вид оружаних снага. Борбени авиони спадали су или под команду копнене војске или ратне морнарице. На острву Оаху три су аеродрома припадала копненој војсци. На два су постављени бомбардери, а на трећем су се налазили ловци. Морнарица је исто тако имала на Оаху своја три аеродрома: један на Форд Ајленду, у центру луке, један код Ива, а трећи код Канеохе. Аеродром на Форд Ајленду служио је, углавном, за авионе са носача авиона када се ови налазе у луци и због тога је моментално био празан. Тог 7. децембра је укупно 100 америчких авиона било спрeмно за борбу. Највећи их је број био постављен у групама, и то крило до крила. Овакав распоред је наредио генерал Шорт, који је опет добио наређење из Вашингтона да буде крајње опрезан због могућих саботажа. На Хавајима је, наиме, живело на хиљаде Јапанаца. Најлакши начин да се авиони добро чувају био је груписати их. Шорт није могао Јапанцима да учини бољу услугу. У седам и двадесет телефон је звонио у кући адмирала Кимела. На вези је био један официр из његовог штаба, капетан корвете Марфи, са сензационалном новошћу: разарач Ward је у четврт до седам у свом уобичајеном патролирању наишао на неидентификовану подморницу на коју је отворио ватру и највероватније је потопио.

USS Ward
Амерички разарач USS Ward

„Долазим одмах“, одговорио је Кимел. Десет до осам, Марфи се опет јавља: Ward је зауставио један сумњиви рибарски јапански брод и настоји да тај брод доведе у Хонолулу. Још пре но што је Марфи завршио, у његову собу у штабу упао је један морнар који се налазио на стражи. „Сигнални торањ јавља ваздушни напад Јапанаца на Перл Харбор. И то сигурно није вежба!“ Марфи је вест истог момента пренео Кимелу и још пре но што је адмирал обесио слушалицу зачуо је експлозије у луци као и урлање авиона. Изјурио је напоље. Генерал Шорт је слушао ову тутњаву из свог стана и чудио се откуд толика бука. Помислио је да је морнарица отпочела своје пробне вежбе. И то недељом! Питао се да ли ће договорена партија голфа са Кимелом да се одржи. Три минута после осам у његову кућу упао је начелник персоналне службе, пуковник Филипс и јавио: „Јапанци су напали Хикен и Вилер! Овог пута ствар изгледа веома озбиљно“. Капетан бојног брода Мицуо Фушида, вођа јапанске ударне групе, прекинуо је у 11 минута до осам по први пут тишину на радију и сигнализирао „То… то… то… то…“ Сигнал за напад. А када ни после 4 минута ни на једној америчкој бродској палуби није било трага од узбуне, и ниједна граната није испаљена у плаво небо, Фушида шаље своме адмиралу уговорену радио-поруку: „Тора… тора… тора“, што је значило да је напад успео. Пале су прве јапанске бомбе на Форд Ајленд, а прва торпеда пљуштала су по заливу.

Један од првих торпеда погодио је крстарицу Raleigh, два друга зарила су се у стари бојни брод Utah, који је служио још само као мета авионима. Три минута пре осам погођена је крстарица Helena, и то у центар. Експлозија је оштетила и минополагач Oglala који се налазио до ње. Било је осам часова. Морнаричка капела на бојном броду Nevada почела је да свира химну. Застава се дизала лагано и поносно. Један јапански авион се спустио до изнад саме воде, бацио торпедо на Аризону, а из митраљеза обасуо паљбу на крму брода Невада. Меци су разнели заставу у комадиће док ни један једини морнар није био озлеђен.

На палубама америчких бродова отварали су сандуке са муницијом на силу чекићима и полугама. И док су – после торпеда – бомбе почеле да пљуште по бојним бродовима и крстарицама, америчка флота је почела да узвраћа ватром. Са бродова који су горели и полако тонули, штектали су митраљези и разлегала се грмљавина противавионских оруђа. Први Јапанци се сурвавају у залив Форд Ајленда, те између брежуљака на обали. Али пристизало је све више и више нових. А посебно је било застрашујуће што нико и није знао одакле долазе. Са Форд Ајленда видело се како Oklahoma експлодира. Осам минута после експлозије првог торпеда Oklahoma је лежала преврнута на води. Нешто касније експлодирало је и складиште муниције на предњем делу брода Arizona. Огромна ватрена лопта се дигла 150 м у ваздух. Снага експлозије је однела посаду која се налазила на палуби бродова Nevada, Vestal и West Virginia. Стотине њих са палубе бојног брода Arizona претворише се у пепео. Више од хиљаду људи умрло је у свега неколико секунди. Сада је горела и вода у заливима луке: из погођених бродова излила се нафта која је одмах почела да гори. У осам и десет, када се адмирал Кимел појавио у свом штабу, морао је беспомоћно да констатује како је у непуних 15 до 20 минута нестала флота која је била његов понос: Oklahoma, Arizona и Virginia су потопљене, док California још тоне. Maryland и Tennessiee су тешко оштећени и не могу се померити јер су окружени олупинама. Nevada која је погођена једним торпедом и двема бомбама, гори и једва се одржава на води. Ralleigh је остављао јадан утисак сав обавијен димом.

Ниједан од бродова није био у стању да реагује на наредбу која је била дата одмах после напада: „Сви бродови нека исплове!“ Кимел у овом моменту није чак ни знао да ли је неком од бродова и успело да побегне из луке, а и то не би значило спас. Јапанци су мислили на све, те су тако испред обале Оаху поставили 28 великих подморница за велике удаљености које су вребале. Пет од ових подморница је у ноћи између 6. и 7. децембра лансирало минијатурне подморнице-торпеда којима су управљала само по 2 човека, који нису успели да Американцима нанесу знатнију штету.

И док је напад на Перл Харбор достизао највишу тачку, а лука се претворила у горуће море, у коме се давило и сагоревало на стотине људи, наишли су са две стране на острво Оаху амерички авиони који о свему томе ништа и нису слутили. Једна се група састојала од бомбардера Б-17 који су се налазили на путу са копна за Хикем. Када су пилоти ових авиона угледали облаке дима над Перл Харбором, једни су мислили да су то вежбе са вештачким димом, а други, како се управо данас спаљују огромне количине шећерне трске на брежуљцима. Тек када су контролни торањ на Хикему замолили за инструкције за слетање, одговорио им је један миран глас како је аеродром нападнут од неидентификованих непријатељских авиона. Одмах након тога угледали су јапанске ловце који су се жестоко на њих окомили. Први бомбардер Б-17 се сигурно спустио на писту док је другог пре слетања погодио непријатељ, а трећи се спустио са три Јапанца уз сам реп авиона. Неки су се одлучили да побегну на друге аеродроме, али убрзо су увидели да тамо ситуација није боља. Осим јапанских ловаца њих је сада гађала и сопствена противавионска артиљерија, јер су копнена војска и морнарица са Оахуа пуцале у све шта је летело. У исту ситуацију је наишла и група од 18 авиона који су долазили са Ентерпрајса и намеравали да се спусте на Форд Ајленд.

Они су прошли још горе од бомбардера Б-17. Четири авиона су Јапанци одмах срушили изнад самог Оахуа, док је пети погодила сопствена противавионска одбрана. Ускоро су амерички пилоти схватили да је најсигурнији начин спустити се на Оаху: понашати се као непријатељ. Дакле они су погасили светла, летели што је могуће било ниже и готово шуњајући спустили се. Сада се појавио и други талас јапанских авиона изнад Перл Харбора. А када су ови јапански авиони побацали и последње своје бомбе, остао је дим, пламен, горуће уље на води, ропци умирућих, избезумљено лупање и позив у помоћ стотине оних који су се нашли у олупинама потопљених бродова. Капетан бојног брода Фушида могао је да буде задовољан. Он је направио још један круг да би снимио коју фотографију а онда је дао курс ка носачу Akagi. Адмирал Нагумо примио га је са широким осмехом. Успех напада био је далеко већи но што се ико могао и надати, а губици на јапанској страни били су невероватно мали: само 29 авиона се није вратило, а свега је 55 људи нестало.

USS_Raleigh
Одржавање лаке крстарице USS Raleigh на површини.

И у Перл Харбору се правио биланс: 18 бродова је потопљено или тешко оштећено. Заувек су изгубљени бојни брод Oklahoma, Arizona и стари бојни брод Utah који је служио као мета за школско гађање као и разарачи Cassin и Downes. Други бродови ће можда моћи бити поправљени, али ће сигурно месецима или годинама бити ван употребе. На аеродромима је уништено 188 авиона а 159 оштећено. Више од 2000 Американаца је изгубило животе, а више од 1000 рањених било је у болницама. Од оних на стотине несталих многи су били живи заробљени у просторијама потонулих бродова, као она тројица на West Virginia. Имали су довољно ваздуха, слатке воде и хране да издрже до 23. децембра. Они су правили сами свој календар: сваког дана су стављали по један крстић. Тек после неколико месеци, кад је West Virginia била извучена, пронађена су њихова тела.

ДСР1

Опширнији чланак о јапанском нападу на Перл Харбур на линку.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *