Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Совјетска зимска противофанзива

4.9
(10)

Први знак за узбуну

Ростов, град на југу Русије, „врата совјетских нафтоносних поља“, пао је у немачке руке 20. новембра 1941. Тиме је био отворен пут ка Кавказу. Пет дана касније маршал Тимошенко је послао своје јединице у противнапад преко Дона. Данима су Немци имали тешке губитке борећи се на залеђеној равници без заклона, и , 30. новембра, фелдмаршал фон Рундштет звао је Хитлеров командни штаб и молио да му се дозволи повлачење из Ростова који више није могао држати. Хитлер је одбио и сменио га са дужности команданта Групе армија Југ. И његов је наследник касније из истог разлога звао Фирерову команду; њему је Хитлер дозволио оно што је одбио фон Рундштету: Немци су напустили Ростов. Немачка војска је претрпела прве значајније поразе на Истоку. Генерал Хајнц Гудеријан, који је свој штаб пред Москвом сместио на Толстојевом добру Јаснаја Пољана, рекао је о напуштању Ростова: „То је био први знак за узбуну“. Колико је Хитлер ову ситуацију сматрао озбиљном, види се из садржаја његове заповести од 8. децембра. Почетна реченица гласи: „Јака зима која нас је прерано изненадила на Истоку и због тога настали проблеми у снабдевању присиљавају да се одмах обуставе све значајније нападне операције те да се пређе на одбрану“. Немачка војска прелази у дефанзиву. „Оне дивизије које су нарочито исцрпљене“ треба заменити трупама из Француске.

sovjetska-zimska-protivofanziva
Док су уморнн Немци и даље слабили, Совјети су груписали своје армије за велику противофанзиву.

Жеља за одмором, који су преморени Немци тражили, није им се остварила. Док су још некако и успевали да напредују ка Москви, северно и јужно од Москве, прикупљале су се масе свежих совјетских јединица које ће у даном тренутку прећи у напад. Са свих страна упућиване су велике резерве ка главном граду, међу којима тридесет и четири сибирске дивизије, извежбане и навикле на најстрашније хладноће. Захваљујући шпијунажи, Стаљин је дознао да Јапан неће напасти Совјетски Савез. Знајући то, могао је да добар део јединица повуче са Далеког истока на немачко-совјетски фронт.

Од укупно 34 сибирске дивизије, 21 је била распоређена у широј области Москве насупрот Групе армија Центар, која је од октобра, када је бројала 78 дивизија, преполовљена и имала још само 35 дивизија.

sovjetska-zimska-protivofanziva-2
Индустријски град Ростов, је 20. новембра 1941. године пао у немачке руке, али Немци су ускоро, под притиском совјетске противофанзиве морали да напусте та »врата Кавказа«.

Северозападно од Москве, камо је допрла претходница немачке 2. оклопне дивизије, у 5 сати 5. децембра почела је прва велика совјетска зимска противофанзива разорном ватром артиљерије. Интервенцијом 56. и 41. оклопног корпуса тренутно је избегнут фаталан пробој немачког фронта. Али су Совјети тешким нападима који су трајали неколико дана најзад поцепали фронт Групе армија Центар и њене снаге одбацили стотине километара на запад.

Немачка Врховна команда није на време снабдела војску на источном фронту зимском одећом и опремом што је имало велики значај за развој операција, мада не пресудан. Када је Гебелс, који је још од лета подржавао прикупљање зимске одеће за војску, у октобру код генерала Јодла изнео како су неопходне боље зимске униформе, овај је одбио предлог речима: „Зима? Тад ћемо ми седети утопљени у Лењинграду и Москви. Пусти да то буде искључиво наша брига“.

Гебелс је 21. новембра изјавио на конференцији са представницима штампе и радија, да је раније послато на источни фронт довољно бунди, вуненог рубља и друге зимске одеће, те да је то све возовима отпремљено до најистуренијих линија и да војници већ примају ову опрему. Гебелс је, међутим, забранио да се то и објави, јер, како рече, може се десити да одећа још није стигла на неке секторе где је транспорт отежан. Да је ово било тада и публиковано, могло се десити да јавност сазна истину да ни једна једина специјална зимска униформа није била послата на источни фронт. Тачно месец дана после ове лажи изашла је истина на видело. Иронијом случаја, Гебелс је 21. децембра преко радија позвао читаву земљу на добровољно прикупљање „божићних поклона немачког народа војницима источног фронта“. Народ је давао дарежљивом руком али узнемирена срца. Седамнаестог децембра Врховна команда је први пут у својим дневним вестима употребила термине којима ће се немачки порази до краја рата камуфлирати: „Побољшања фронта и скраћење фронта према плану“. Деветнаестог децембра фелдмаршал фон Браухич је смењен са функције врховног команданта копнене војске; Хитлер је сам преузео његово место.

sovjetska-zimska-protivofanziva-3
Страшна руска зима је проузроковала и велике тешкоће немачком транспорту.

На бадње вече министар за пропаганду поново је дошао пред микрофон. Он је упозорио да ће и фронт и домовина убудуће да траже више жртава, муке и одрицања: „Живот је суров. Рат нас је направио још суровијима. Будемо ли сентиментални, нећемо владати ситуацијом. Морамо бити храбри и спремни. Победа нам неће бити поклоњена; њу једино сами можемо извојевати“. На његов предлог, Хитлер је забранио одржавање светског шампионата у смучању у Партенкирхену. Немачки народ би још више био узнемирен да је видео белешке генерала Шала, команданта 56. оклопног корпуса, о повлачењу пред Москвом: „Дисциплина је ишчезла. Све више војника је бежало на своју руку у правцу запада, без оружја, са телетом на конопцу или вукући џак кромпира на санкама. Ко би погинуо за време бомбардовања, није сахрањен (…) И све резервне трупе уколико се не налазе под чврстом командом,беже повлачећи се ка западу. Војници су обузети психозом која је на рубу панике. Без хране, тресући се од хладноће и потпуно пренеражени беже на запад. Међу њима су и рањени које нису успели да на време пошаљу у позадину. Они у моторним возилима, који нису желели да на отвореном чекају да препреке на путу буду уклоњене, крећу се према најближим селима. Ово су најтежа времена која је оклопни корпус икад имао“.

Десет дана од почетка совјетске зимске противофанзиве Хитлер је одлучио да са Балкана повуче 4 од укупно 6 дивизија, иако је и тамо стање било веома узнемирујуће због устанка. У својој (као и увек стриктно тајној) заповести број 39. од 15. децембра Хитлер закључује: „Ситуација на Истоку захтева, и то неопходно, да се све расположиве немачке снаге у кратком року врате на то ратиште. Да би се без обзира на то, осигурао жељени мир на Балкану, треба да се тамо упути значајнији број трупа савезничких земаља да би се немирима радикално стало на крај.“ У Србији због тога треба ангажовати бугарске, а у Хрватској италијанске трупе: „Не може се оправдати чињеница да се на југословенском подручју налази везано 6 немачких дивизија, док бугарске и италијанске снаге стоје неангажоване“.

На црној берзи у Немачкој једно јаје је почетком 1942. стајало једну, а килограм маслаца 20 марака. У горњу Шлезију су стизали возови пуни рањеника у негрејаним отвореним теретним вагонима, без неге и по 70 до 80 часова без хране. Гебелс је записао у свој дневник: „Немачки народ се јако забринуо за источни фронт“. Опсада Севастопоља је морала да се прекине, а немачки губици су, 20. јануара, после седам месеци борбе, већ прелазили милион војника. Број изгубљених у снегу износио је око 200 000. Посебну бригу је задавао пегави тифус. Било је на хиљаде заражених, а на стотине војника је одвукао у гроб. Дневне билтене Врховне команде је немачки народ примао са неверицом и подозрењем. Гебелс се борио против многих дефетиста у круговима владе. У Баварској су многи државни и партијски функционери тражили да их се разреши дужности. Хитлер је одредио да још само 10 личности Рајха, између којих Геринг, Кајтел, фон Рибентроп и, наравно, Гебелс, смеју да слушају стране радио станице. Други министри су морали да траже дозволу коју је Хитлер веома шкрто давао.

Како су совјетски војници жешће нападали, тако је Гебелс јаче викао: „То није народ, то је гомила звери“. У фебруару је ситуација са угљем у Берлину била тако озбиљна, да је довела до затварања школа и неких творница оружја. Сви сајмови, између осталих и Лајпцишки, били су због рђавог транспорта и материјалне ситуације одгођени. Гебелс је 22. фебруара забележио: „Стање на источном фронту је поново постало нешто критичније. Овде-онде долази до ситуација које нису јако веселе“. Гебелс је две речи избрисао из свог речника: пролећна офанзива и партизани. „То не значи да неће доћи до пролећне офанзиве, изјављује он на својој тајној конференцији али не бисмо хтели ни у ком случају да се за то вежемо“. Да совјетске партизане „не би популарисали“, радио и штампа треба да их помињу убудуће једино као банде и терористе.

sovjetska-zimska-protivofanziva-4
На све могуће начине Немци су тражили средства да се заштите. Овај немачки курир је употребио своју гасмаску

У марту је Гебелс тражио прикупљање бакра и калаја за потребе производње оружја и муниције. А 6. марта је стање на источном фронту назвао „рђавије него што се може претпоставити“; то је мишљење које је засновано на извештајима органа службе безбедности: „Опасност од партизана се повећава из седмице у седмицу. Партизани владају читавим подручјима Русије и тамо врше терор. И национална превирања су постала јача но што се то првобитно претпостављало. То вреди како за балтичке земље тако и за Украјину (…) Што се хране тиче, ситуација у заузетим подручјима је крајње рђава. Хиљаде и десетине хиљада умиру од глади“. Два дана касније је изнео детаље који много говоре: „На свим секторима долази до великих потешкоћа. Тако је у фебруару у једном корпусу угинуло 18 000 коња, од којих 795 од исцрпљености.“

Приликом једне посете Хитлеровом главном стану Гебелс је приметио да је Хитлер „потпуно оседео“. Тужио се на вртоглавицу и рекао да никада више не жели да види снег: снег је код њега побуђивао физичко гађење. Вративши се у Берлин, Гебелс је покушао да „упристоји“ црноберзијанце. Готово свакога дана су изрицане смртне казне, које је штампа морала да публикује на првим страницама. Са друге стране, трговина испод руке је стимулисана тиме што је од 6. априла дневно снабдевање смањено: хлеб од 2250 на 2000 грама, маслац од 150 на 125, маргарин од 97 на 66, месо од 400 на 300 грама. Тајни извештаји службе безбедности су јављали да је ово деловало да расположење Немаца падне на „до сада најнижу тачку“. Крајем марта 1942. почео је да се отапа снег у Совјетском Савезу, шта је ометало покрете и напредовање Црвене армије.

sovjetska-zimska-protivofanziva-5
Немци су транспортним авионима пребацивали тешке рањенике у домовину. Тај ваздушни мост је током зиме 1941 /1942. превозно не само рањенике, већ и веома озбиљне случајеве смрзавања

У тренутку када се на источном фронту за Немце појавио трачак наде, сручио се са запада нови облак на немачко небо – облак британских бомбардера. Маршал британског ваздухопловства Херис који је био командант Бомбардерске команде, увео је нови систем бомбардовања: не бомбардовати појединачне циљеве него читаве делове градова. У ноћи између 28. и 29. марта сручиле су се стотине тона запаљивих и разорних бомби на град Либек, а друга жртва је био стари град Рошток. Немачко ваздухопловство није имало бомбардера да се освети Британцима. Гебелс је предложио да се над Британијом баце леци са најавом да ће за сваки немачки град бити уништен по један британски. Али ни за ово Геринг није имао ниједног „летећег поштара“ на располагању. Совјетска противофанзива постигла је четири веома важна резултата: Немци су одустали од даљег притиска на Москву; морал совјетских људи је знатно порастао; евакуација индустрије у област Урала могла је бити обустављена; ратна индустрија се могла вратити у Москву, чиме су скраћени путеви дотура за јединице на фронту. Хитлер је у међувремену изгубио поверење у неке своје генерале и ставио је Рундштета, Леба, Гудеријана, Хепнера и неке друге на црну листу. Хитлерова заповест бр. 40 од 5. априла почиње речима: „Ударац који је нанела зима у Русији ближи се крају“. Чим то буду дозвољавале временске прилике и сам терен, Немци ће морати обновити иницијативу на источном фронту. За летње операције било је на располагању 200 до 220 дивизија (ослабљене, и то са 12 до 15 000 људи на 8-12 000 по дивизији), као и 56 дивизија сумњивог квалитета Финске, Румуније, Мађарске и Италије. Успех је био делимичан, јер велики циљеви, као што је Лењинград, Москва и Кавказ, остали су ван немачког домашаја. Дотле, последње мајске ноћи 1942. један велики немачки град су први пут бомбардовале масе британских бомбардера, бацивши 3 милиона килограма бомби на Келн. Гебелс је забранио било какве разговоре или писање штампе о жестоким борбама у Совјетском Савезу у току протекле зиме 1941/42. То није допринело побољшању расположења немачког народа, него је повећало страх од тога какве ће жртве и страхоте донети зима 1942/43…

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *