Форум Други светски рат

Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ајзенхауерова стратегија после Арденске офанзиве

3
(1)

Широким газом

Пошто су одбили арденску офанзиву, Савезници су имали још две препреке на свом путу у срце Немачке: Западни бедем (Зигфридова линија) и Рајну. Зато се поставило питање којом стратегијом треба да се савладају ове баријере. Јасно је да је питање шта је требало радити пре Рајне, делом било одређено питањем шта се хтело реализовати после Рајне, а о томе је једна полазна тачка већ била утврђена. „Још много пре него што су наше трупе напустиле Британију“, испричао је Бедел Смит, „генерал Ајзенхауер је одлучио да је наш главни циљ у Немачкој Рурска област. Томе је требало да буду подређене све остале операције. Ова група индустријских градова представљала је срце Рајха; њене фабрике и високе пећи убризгавале су крв војном систему“. Ово је био важан податак, тим пре што се само северно од Рурске области налазило равничарско земљиште погодно за велике операције. То је значило да је рајнска препрека требало да се савлада у околини Везела.

rajna-u-plamenu-1
Генерал Ајзенхауер и фелдмаршал Монтгомери 23. марта 1945, кад је 21. група армија прешла Рајну код Везела

Тиме је пуно тога било одређено. Али не све. И то се јасно видело из оштрих несугласица између Ајзенхауера и његовог штаба с једне стране, и британских експерата с друге стране, кад су у јануару 1945. планови доведени у последњу фазу.

Од арденске офанзиве Ајзенхауер је научио да Немци још могу да врше неочекивано јаке нападе са Западног бедема, поготово што он није располагао ни вештачком ни природном одбрамбеном линијом. Сматрао је зато опасним да се у потпуности усредсреди на напад на северу док год не буде решио проблеме у средини и на југу. Сматрао је велики напад преко Рајне сувише рискантним док год није располагао линијом фронта коју Немци практично не би више могли да користе у правцу запада. Сама природа пружала је такву линију фронта: Рајну. Хтео је, дакле, пре свега да стигне до те реке, од холандске границе до Базела. Кад би једном стигли до реке, пружила би се заиста нова могућност: онда би и јужно од Рурске области могао да се формира један или више мостобрана као одскочна даска за двоструко обухватање, како из околине Везела, тако и из јужног подручја Рурске области. Закључак: Ајзенхауер је (још увек!) био присталица стратегије широког фронта. Све армије требало је да крену напред, ка Рајни.

Не, рекли су на то Британци. Ако је Рурска област наш главни циљ, и ако је најбоље место прелаза код Везела, онда на то место треба да концентришемо сву нашу пажњу, а јужније фронтове да оставимо на миру.

То није звучало неразумно. „Нема вишег и једноставнијег стратешког закона од овог: концентриши борбене снаге“, говорио је још Клаузевиц. „Ништа не треба одвојити од главнине, сем из веома хитних разлога.“ Наравно, рекли су Британци, да све те марширајуће армије могу да задају Немцима тешке ударце, али само помоћу концентрације свих снага на једну одлучујућу тачку могуће је задати ударац који је једино и битан: смртни ударац. Имајући то у виду, предложили су следеће:

  1. концентрација веома јаких снага за напад на северу, заузимање рајнске обале и форсирање реке код Везела;
  2. освајање јужнијег дела рајнске обале само докле је потребно за заштиту десног бока, и то до Келна;
  3. замрзавање фронта јужно од Келна (до швајцарске границе);
  4. пребацивање трупа из средине и са југа на север ради потпомагања главног напада. Британци дакле нису желели широки већ уски фронт напада. Ударац копља у срце непријатељске земље. Већи део јануара су Британци и Американци провели расправљајући о најбољој стратегији. Све до највишег нивоа. Черчил је то сматрао чудноватом стратегијом да „Монтгомери може да буде заустављен само због тога што се тамо у неком удаљеном месту још налазе немачке трупе на левој обали Рајне“. Амерички генерал Маршал дошао је у Европу и у потпуности подржао Ајзенхауера. Брук, начелник британског Генералштаба, посетио је врховног команданта Ајзенхауера, преклињао га да не распарчава снаге и указао му на принцип концентрације. Ајзенхауер је одговорио да би половину својих трупа могао да укључи као дефанзиву да би држао Немце под контролом, док год не би располагао Рајном као препреком против немачких испада. Овај аргумент није убедио Брука, јер шта би то Немци још могли да ураде. „Било је јасно“, рекао је Брук, „да је после неуспеха арденске офанзиве морал немачких трупа толико опао, да смо од тада себи могли да дозволимо већу слободу“. Али то опет није убедило Ајзенхауера, јер Немци су се већ више пута постарали за изненађења. „Стање Немаца је такве природе да они више нису способни за офанзивне операције“, рекао је Монтгомери још протеклог месеца. Један дан после ове изјаве отпочела је арденска офанзива. Ајзенхауер није више хтео да ризикује.

Дискусије око најбоље стратегије биле су често жестоке и емотивне. А то је било због тога што су у дебати почела да играју улогу национална осећања. О чему се радило? Ајзенхауер је располагао са три групе армија: на северу британска 21. група армија (Монтгомери), у центру 12. група армија (Бредли) и на југу америчка 6. група армија (Деверс). Шта је био Ајзенхауеров план? Продор све три групе армија. Шта је био британски план? Продор Монтгомеријеве британске групе армија, а мировање или веома споро напредовање обе америчке групе армија. То је унело национални раздор у савезнички табор, због тога је дебата око најбоље стратегије постала ствар престижа, заставе и униформе. „Монтгомери“, рекао је Бредли, „је несумњиво присталица сваке операције која може да повећа престиж његових трупа…“ „Желео бих“, рекао је Брук Ајзенхауеру, „да се 12. група армија (Американци!) налази северно од Рура, а британске борбене снаге у центру“, чиме је очигледно хтео да каже да код њега национална осећања нису играла улогу приликом одређивања најбоље стратегије, али да није то исто мислио о Американцима.

rajna-u-plamenu-2
Разорени немачки градић Штајнфелд. У првом плану се виде „вампирски зуби“ Западног бедема, односно Зигфридове линије

Тако је цела дискусија у великој мери заоштрена због стварних или измишљених схватања националног престижа. Черчила је то довело до изјаве да је само једна ствар гора од борбе са савезницима – борба без савезника.

Крајем јануара 1945. је пала одлука. Требало је да се изведе америчка стратегија широког, а не британска стратегија уског фронта пробоја. План је требало да се реализује у три фазе:

У првој фази Монтгомери је требало да се пробије да Рајне и да заузме њену леву обалу од холандске границе до Диселдорфа. У другој фази, док се Монтгомери буде спремао за скок преко Рајне, требало је да се Бредли у центру пробије до Рајне, заузме обалу од Диселдорфа до Кобленца и очисти подручје северно од реке Мозел.

После тога, у трећој фази, требало је да се Бредли и Деверс постарају да очисте подручје јужно од Мозела (троугао Сар-Рајна-Мозел) и да поставе један или више мостобрана преко Рајне, како би омогућили обухватање Рурске области са југа.

Осмог фебруара је требало да Монтгомери отпочне напад у свом сектору. Припреме за офанзиву су у већини сектора довеле до затишја пред буру. Не свуда. На југу су се крајем јануара-почетком фебруара водиле велике борбе. Тада је Ајзенхауер одлучио да од Немаца очисти 50 км дубоки и 75 км широки колмарски џеп. Ова акција не само да је одговарала његовом плану за запоседање рајнске обале, него је била важна и из других разлога. С обзиром на политички значај Стразбура и француског реаговања, Ајзенхауер је, пошто се град почетком јануара нашао у опасности, хтео да га ослободи сваке претње како не би био обавезан да остави велики број трупа у стратегијски неинтересантном подручју. Двадесетог јануара је француска 1. армија већ почела са нападом; убрзо су јој придодате четири америчке дивизије. Време је у почетку било лоше, али кад се поправило, отпор је убрзо био сломљен. Колмар је пао 3. фебруара, Немци су 9. фебруара отерани преко реке Рајне.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *