Форум Други светски рат

Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Хитлерови тестаменти

5
(3)

Опорука без заоставштине

Политички тестамент је одређена врста државног документа који је узео маха после средњег века. Владари, као Карло V и Фридрих Велики, су својим наследницима на овај начин преносили своје идеје, искуства и жеље. Карактеристично за политички тестамент је да се у њему не наводи, или не наводи прецизно, ко ће да буде наследник и шта ће да добије, већ шта треба да ради у интересу династије и државе. После француске револуције је ова врста тестамента изишла из употребе, али ју је у двадесетом веку Адолф Хитлер вратио у живот, мада на веома чудноват начин. То је и одговарало менталитету овог човека који је ценио „монументално“ схватање политике и историје, размишљао у терминима од стотину и хиљаду година, а своје идеје и циљеве хтео да наметне не само својим савременицима него и далеким будућим поколењима.

hitlerov-testament-1
Последња страна Хитлеровог политичког тестамента, са потписима четири сведока: Гебелса, Бормана, Бургдорфа и Кребса.

Већ у другом делу књиге „Мајн Кампф“, дакле 1926, Хитлер је изнео свој познати нацрт нове спољне политике у одељку који је назвао „политички тестамент“. У њему је, између осталог, стајао следећи налог: „Не трпи никад настанак друге велике силе на тлу Европе (…) Немој никад да мислиш да је Рајх безбедан, ако за још многа наредна столећа није у стању да сваком изданку свог народа да његово сопствено парче земље. Не заборави никад да је најсветије право на свету право на земљу коју човек сам обрађује, а најсветија жртва на свету је крв која се пролива за ту земљу.“ У овом кратком цитату падају у очи две ствари. Као прво, да овде говори претендент на државнички положај; док раније политичке тестаменте нису писали престолонаследници, већ су они писани за њих. Затим је очигледан освајачки карактер цитата. Видели смо како је Хитлер лично покушао да оствари у пракси свој први политички тестамент. Кад је у ноћи између 28. и 29. априла 1945. диктирао свој други политички тестамент, неуспех првог покушаја му је јасно био пред очима. Али, с обзиром на то да се он није бавио самоанализом, овај последњи државни документ био је бедан спис пун самооправдавања и самосажаљења, без икаквих стварних идеја и искустава за наследнике и поколења; само понављање оног шта је пропагирао пре четврт века.

За почетак, сада је заузео став као да, напросто, уопште није ни постојао тестамент из 1926. и све што је у њему писало. Тврдио је да уопште није желео рат, поготово не 1939. „Још три дана пре избијања немачко-пољског рата сам британском амбасадору у Берлину предложио решење немачко-пољских проблема“ – као да ту „велику понуду“ са шеснаест тачака није сам прогласио за алиби! Искључиво је Јевреје и њихове „слуге“ кривио за избијање новог светског рата и зато је он дао да се казне „прави кривци“ за страшне патње „аријевских“ народа, „иако много хуманијим средствима“.

hitlerov-testament-2
Адолф Хитлер излази из свог склоништа у Берлину. Ова фотографија је снимљена између 26. и 29. априла 1945

Али како се могло догодити да је Немачка изгубила рат? Хитлерово стварно и јасно изражено мишљење сводило се на то да је немачки народ пао на испиту и да треба да нестане са лица земље. Непосредно пре него што је почео да диктира свој други тестамент, изустио је чак да је са националсоцијализмом заувек готово. На хартију је непоправљиви демагог ставио нешто сасвим друго. Издиктирао је да умире озарен, с огромним подвизима немачког народа пред очима. „Из жртава наших војника и моје повезаности са њима до смрти, у немачкој историји ће, било како, опет једном проклијати семе за величанствену ренесансу националсоцијалистичког покрета“.

У овом документу Хитлер, у ствари, уопште није дао одговор на питање о узроку немачког пораза. Задовољио се узгредном жаоком против официра старе војске и опширним осуђивањем Геринга и Химлера. Затим је наименовао комплетну нову владу, са адмиралом Деницом као шефом државе, и њега обавезао да настави борбу свим средствима. „Нека буду свесни да наш задатак усавршавања националсоцијалистичке државе представља подухват наступајућих столећа. (…) Пре свега обавезујем вођство и народ да прецизно спроводе законе о чистоти расе и да се немилосрдно супротстављају светским тровачима свих народа, интернационалном јеврејству“. Овом последњом реченицом је Хитлер барем исказао оно шта га је стварно покретало.

hitlerov-testament-3
Фирер и његов ађутант Јулиус Сауб (лево) између рушевина Рајхсканцеларије. Ово је једна од последње две фотографије немачког диктатора

Те исте ноћи је осим тога диктирао и кратак приватни тестамент. Ни ово није био први у тој врсти, јер је већ 2. маја 1938. био одредио свог наследника. И у приватном тестаменту је поступио као да ранији документ није ни постојао… У том приватном тестаменту није говорио политички пророк, већ сентиментални малограђанин, што је Хитлер остао упркос свему. Говорио је дирљиво о девојци која је хтела да умре с њим: „смрт ће нам надокнадити оно шта су нам обома узели рад и моја служба народу.“ За општег наследника је наименовао Националсоцијалистичку партију, а уколико ње више не би било, државу; његове слике требало је да буду изложене у Линцу. Оно шта је могло да служи као лична успомена или шта је било потребно за скроман грађански живот, извршилац тестамента је могао да додели Хитлеровој фамилији, ташти, сарадницима и сарадницама. На крају је Хитлер изјавио да његов и његове жене леш треба одмах после њихове смрти спалити на лицу места. Првобитно је имао жељу да у Минхену буде сахрањен са мртвима од 9. новембра 1923, али то „свето место“ је сваког тренутка могло да падне у руке Американцима.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *