Форум Други светски рат

Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Потписивање капитулације у Берлину

5
(9)

Велики Дан победе

Осмог маја 1945. године на берлинском аеродрому Темпелхофу било је доста живо. То је био велики аеродром са бројним хангарима. Многи су били разбијени, угљенисани, премазани шарама ради камуфлаже. Полетне стазе биле су разроване. Било је и доста нагорелих немачких авиона типа Јункерс и Месершмит. Један неоштећени авион Ју-52 стајао је на писти. Очигледно је за некога био припремљен, али путници нису успели да напусте Берлин. Била су тачно два часа после подне. Неколико Дагласа направило је круг над јужним делом Берлина и стигло на аеродром. Из првог авиона се по степеницама спустио мршави човек у сивом шињелу. Био је то заменик генерала Ајзенхауера, врховног команданта Савезничких експедиционих снага – британски фелдмаршал авијације Артур Тедер. За њим је изашао старији човек у тамнозеленој униформи – командант америчког ваздухопловства, генерал Карл Спац, а последњи је био командант америчке ратне морнарице адмирал Харолд Баро. После неколико минута спустио се и други Даглас, затим трећи и нешто касније и четврти. Са последњим авионом стигла је делегација немачких оружаних снага која је била овлашћена да потпише акт о капитулацији.

Кајтелов улазак у салу
Кајтелов улазак у салу

Када су Немци изашли из авиона, фелдмаршал Кајтел, који је предводио делегацију, поздравио је присутне маршалском палицом и пруживши руку совјетском генералу покушао да се насмеши. Али му је генерал готово строго показао пут којим немачка делегација треба да иде. Висок, у свечаној униформи, Кајтел је корачао погнуте главе. Упоредо с њим кретали су се ваздухопловни генерал-пуковник Штумф, заменик рајхсмаршала Геринга, човек угојен и мала раста. С њима је био и мршави и бледи адмирал Ханс Георг фон Фридебург, врховни командант морнарице. Позади њих су корачали официри делегације, гледајући једни другима строго у потиљак. Кајтел је покаткад, као крадом, погледао у даљину на развалине зграда које су још тињале у ватри, и квартове Берлина над којима се пушио дим. На супротној страни аеродрома сместили су их у аутомобиле. У једном аутомобилу били су Кајтел и Штумф. Кајтел је извукао из ташне неку кутију, набијену документима и почео да прегледава сваки лист. Повремено се нагињао према Штумфу и тада би обојица гледали у хартије па би онда фелдмаршал нешто потцртао у документима.

Аутомобили у којима су се налазили Тедер, Спац, Баро и представници совјетске команде, кренули су за Карлхорст, предграђе у којем је требало да се потпише безусловна капитулација Немачке. Аутомобили у којима су били Немци ишли су на зачељу аутомобилске колоне. Пут је водио кроз читав Берлин – разрушени, побеђени град. На тротоарима су лежале хрпе цигли и малтера са порушених зграда. На раскрсницама су совјетске девојке-саобраћајци показивале смер кретања колоне. Аутомобили су прошли испод „Капије победе“, коју су на брзину подигли војници Црвене армије. Девојка- саобраћајац је пропустила предње аутомобиле, док је последње, у којима су се налазили немачки делегати, зауставила и захтевала да заобиђу „Капију победе“. Тако је колона аутомобила стигла у берлинско предграђе Карлхорст, у зграду Војноинжењеријске академије. Прошло је прилично времена пре него што је почео церемонијал потписивања капитулације, јер се фелдмаршал Кајтел доста препирао. Предлагао је разне „заобилазне формулације“, али му је увек стављено до знања: безусловна капитулација!

У 23 часа и 58 минута у салу официрске мензе Војноинжењерске академије ушли су: маршал Совјетског Савеза Георгије Жуков, фелдмаршал британске авијације Артур Тедер, амерички ваздухопловни генерал Карл Спац, амерички адмирал Харолд Баро, француски генерал Жан Латр де Тасињи, чланови совјетске, америчке, британске и француске делегације. На зиду су биле истакнуте четири заставе: совјетска, америчка, британска и француска. Тачно у 24 часа, 8. маја 1945. совјетски маршал Жуков је на руском, а британски фелдмаршал Тедер на енглеском саопштио да су стигли представници немачке Врховне команде ради пријема услова капитулације. Председавајући маршал Жуков обратио се дежурном официру и замолио га да позове у салу немачку делегацију. Четири минута после поноћи, 9. маја, у салу су ушли фелдмаршал Кајтел и генерал-пуковник Штумф. С њима је био и стари покуњени адмирал Фридебург, који је изгледао потпуно незаинтересовано за све око себе. Заузели су места за столом: Штумф десно, а Фридебург лево од Кајтела, који је био у свечаној униформи. Поздравио је присутне фелдмаршалском палицом и сео. И не осврћући се, пружио је рукавице официру који је стајао непомично иза његових леђа.

Кајтел потписује безусловну капитулацију немачких снага.
Кајтел потписује безусловну капитулацију немачких снага.

Тачно шест минута иза поноћи, председавајући се обратио немачкој делегацији: „Да ли знате зашто сте дошли?“ „Да, знамо!“ – „Поседује ли немачка делегација акт о безусловној капитулацији? И да ли је упозната с њим?“ – „Да“, одговара Кајтел и ставља монокл на око да би прегледао документа.

Преседавајући даље пита: „Да ли је немачка делегација спремна да потпише акт?“ – „Да“, одговорио је Кајтел и почео да вади из џепа наливперо.

Преседавајући се затим обратио Кајтелу: „Предлажем вам да приђете овамо“, и показао руком на столић који је био постављен код стола председништва. „Овде ћете да потпишете акт о безусловној капитулацији“.

Фелдмаршал Кајтел устао је са столице, нагло, као да је боцнут, узео са стола фелдмаршалску палицу и упутио се према столићу. Пратила су га два штапска официра. Пришавши столићу, Кајтел је поново поздравио фелдмаршалском палицом, сео, ставио монокл и патетично читао документ капитулације. Унаоколо је владала потпуна тишина. Само се чуло зујање филмских камера и шкљоцање фото-апарата. Кајтел је настојао да изгледа што свечаније и свему је дао неки театрални тон. Било је седамнаест минута после поноћи када је Кајтел узео налив-перо и полако потписао акт безусловне капитулације. Свих пет примерака. На сваком је он прочитао прве редове: „Ми, доле потписани, који преговарамо у име немачке Врховне команде, саглашавамо се за безусловном капитулацијом свих наших оружаних снага на копну, мору и у ваздуху…“

После Кајтела, акт о капитулацији потписао је адмирал Фридебург. Руке су му се тресле. Стављао је редом потпис а да главу није подигао. Ађутанти су му помогли да устане са столице.

Столићу је затим пришао генерал Штумф. Потписао је далеко брже од Кајтела и Фридебурга. Када је потписао последњи примерак, устао је и поклонио се председништву, као глумац на крају представе… Тридесете минуте после поноћи, акт о капитулацији стављен је на сто председништва. Тамо су га редом потписали представници совјетске, америчке, британске и француске команде: Жуков, Шпац, Тедер и Латр де Тасињи.

Инструмент предаје
Инструмент предаје

Акт о капитулацији немачких оружаних снага гласи:

  1. Ми доле потписани, који преговарамо у име немачке Врховне команде, саглашавамо се са безусловном капитулацијом свих наших снага на копну, на мору и у ваздуху, а такође и свих снага које се сада налазе под немачком командом – Врховној команди Црвене армије и једновременој Врховној команди Савезничких експедиционих снага.
  2. Немачка Врховна команда одмах ће издати наређења свим командама копнених, поморских и ваздухопловних снага и свим снагама које се налазе под немачком командом да прекину ратна дејства у 23,01 часа по средњоевропском времену 8. маја 1945. године, да остану на својим местима где се у то време нађу и да се потпуно разоружају, предајући све своје наоружање и војну опрему локалним савезничким командантима или официрима које одреде представници савезничких врховних команди, с тим да се не уништи и не оштети ниједан брод, пловно средство и авион, не смеју бити оштећени њихови трупови, машински уређаји и справе, а такође машине, наоружање, апаратура и сва војно-техничка средства за вођење рата.
  3. Немачка Врховна команда ће одмах проследити надлежним командантима све допунске заповести издате од Врховне команде Црвене армије и Врховне команде Савезничких експедиционих снага.
  4. Овај акт неће бити препрека да се замени другим општим документом о капитулацији, који ће укључити Уједињене нације или ће се закључити у њихово име, који ће се односити на Немачку и немачке оружане снаге у целини.
  5. У случају да немачка Врховна команда или било које оружане снаге које се налазе под њеном командом не буду поступиле према овом акту о капитулацији, Врховна команда Црвене армије и Врховна команда Савезничких експедицоних снага предузеће све казне и друге мере које буду сматрале потребним.
  6. Овај акт је састављен на руском, енглеском и немачком језику. Меродаван је само руски и енглески текст.

После потписивања, председавајући, совјетски маршал Жуков, је саопштио: „Немачка делегација може бити слободна!“ Одмах затим, фелдмаршал Кајтел, адмирал Фридебург и генерал Штумф и официри из њихове пратње устали су и ћутке изишли из сале. Чим су се за њима затворила врата, у сали је одједном оживело. Сви присутни су, један другоме, честитали. У Европи је рат био завршен. Славила се победа и – мир.

Почела је предаја немачких оружаних снага. У 23 часа 8. маја капитулирале су 16. и 18. немачка армија у Курланији. Ујутро 9. маја, положиле су оружје немачке снаге које су стајале окружене на ушћу Висле источно од Данцига и југоисточно од Гдиње. У северној Норвешкој капитулирала је немачка Група армија Нарвик. У југозападном делу совјетско-немачког фронта (Чехословачка) команданти немачких група армија Центар и Аустрија фелдмаршал Шернер и генерал-пуковник Лотар Рендулиц нису, међутим, пристали да се њихове јединице предају Црвеној армији. Тек после огорчених борби од 6. до 11. маја, у којима су претрпеле велике губитке, и ове две групе армија су положиле оружје. Од 9. до 17. маја Црвена армија је разоружала и заробила око 1 390 000 припадника немачких оружаних снага, међу којима 101 генерала. И немачка Група армија Е у Југославији одбила је да се преда, па су јединице Југословенске армије од 9. до 15. маја наставиле нападе и заробиле око 300 000 немачких војника.

На западном фронту Британци, Американци и Французи су заробили преостале немачке снаге, па су затим многе војнике пустили кући или узели у своју службу Они су тек 17. маја почели да разоружавају немачке снаге у Данској, а у Норвешкој тек средином јула 1945.

Четвртог јуна 1945. године први пут су се састали совјетски маршал Жуков, амерички генерал Ајзенхауер и британски фелдмаршал Монтгомери. Они су у Берлину потписали Декларацију о поразу Немачке преношењу власти на представнике четири државе – Совјетски Савез, Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и Француску. Немачка је подељена на четири окупационе зоне.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *