Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Хирошима и Нагасаки

5
(4)

По једна бомба на град

Генерал Лесли Р. Гроувс, шеф „Пројекта Менхетн“ сматрао је у августу 1944. да је дошло време да се авијација припрема за употребу атомских бомби против Јапана. Тада још увек није постојала за употребу спремна атомска бомба и још увек се рачунало са инвазијом на главно јапанско острво Кјушу, која је била одређена за 1. октобар 1945. Сматрало се да је за то било потребно 36 дивизија (више од милион и по америчких војника) и да би губици били веома тешки.

Августа 1944. је Гроувс неким вишим официрима авијације могао да саопшти као строгу тајну да постоји могућност да ће пре планираног дана инвазије располагати двема различитим врстама атомских бомби. Очекивало се да ће негде у јануару 1945. бити готова плутонијумска бомба, названа „Фет мен“ (дебели човек). Припремни радови за уранијумску бомбу, названу „Тин мен“ (мршави човек) или „Литл бој“ (мали дечак) били су готово сасвим завршени, али је требало да се сачека до јуна 1945. да би се добило довољно урана-235 за пуњење бомби.

hirosima-i-nagasaki-1
Из ове печурке сручила се киша прашине на пламтећу Хирошиму, која је за неколико секунди била сравњена са земљом.

Септембра 1944. оформљен је специјални бомбардерски сквадрон који је назван 509. мешовита група који је привремено био смештен у Вендовер Филду, на граници Утаха и Неваде, спарушеном и прилично ненастањеном подручју. С обзиром да су облик и тежина обе бомбе, били, отприлике, познати, могло је већ да се почне са балистичким пробама помоћу бомби за вежбање. Преправљен је известан број бомбардера Б-29 за транспорт и бацање атомских бомби. Пилоти су прошли кроз специјалну обуку, при чему је много пажње посвећено навигацији на велика растојања. без пратње, и брзим маневрима измицања после бацања атомске бомбе.

Док је ова обука била у пуном јеку, друти су тражили погодну базу за 509. групу. Избор је пао на Тинијан, острво у групи Маријанских острва које су Американци после крвавих борби заузели 1. августа 1944. и које је тек у јануару 1945. у потпуности било очишћено од Јапанаца. Крајем фебруара је тамо почела изградња аеродрома и потребних инсталација. Кад је касније и острво Иво Џима пало у руке Американцима, одлучено је да се и ту обезбеде могућности за монтирање атомских бомби. Авиони са атомским товаром који би на путу за Јапан имали кварове на мотору, могли би да потраже помоћ у овој бази. Ту би увек био спреман један бомбардер Б-29 да преузме бомбу. Половином маја су прве јединице 509. групе, која је бројала 1700 људи, стигле на Тинијан и почела је последња фаза обуке. У Америци је у међувремену Гроувс именовао комисију војних лица и атомских стручњака који су имали за задатак да одреде најпогодније циљеве за атомске бомбе. При томе је требало да се пође од неколико смерница: циљеви нису смели да буду већ оштећени ранијим ваздушним бомбардовањем, јер иначе ефект атомске бомбе не би могао прецизно да се утврди; требало је да буду велики, како би радијус дејства бомбе био унутар његових граница; затим је, наравно, требало да буду у радијусу кретања бомбардера Б-29 и у подручју у којем је лети било претежно лепо време. Осим тога, циљеви су морали да буду од стратешког значаја. За сваки напад је требало да постоји избор од најмање три циља.

Бомбардер Б-29 Енола Геј, из којег је 6. августа 1945. бачена прва атомска бомба, по повратку у базу на Тинијану.

После доста натезања, комисија је дошла са следећим предлогом за избор циљева.

  1. Кокура, гигантски комплекс фабрика муниције и оружја.
  2. Хирошима, лука у којој су се укрцавале многе јапанске јединице, и у којој су се формирали конвоји. У граду је, осим тога била посада од око 250 000 војника.
  3. Нијигата лука на Јапанском мору, у којој су, између осталог, биле фабрика алуминијума, велике ливнице гвожђа и важне рафинерије.
  4. Кјото, град са око милион становника, у који се све више пребацивала индустрија из угрожених приобалних подручја.

Гроувс се потпуно сложио с овим предлогом, али министар рата, Хенри Стимсон, затражио је да Кјото одмах буде избрисан са списка. Он је раније посетио овај град и знао је да би уништење Кјота било равно уништењу Рима. Кјото је вековима био престоница Јапана и имао је за Јапанце посебан историјски, културни и религиозни значај. Град је био пун предивних храмова и других прастарих културних споменика у којима су се налазила најлепша уметничка блага.

Гроувс је и даље сматрао да је Кјото најидеалнији од ова четири циља, пре свега зато што су положај и пространства града омогућавали да се добије комплетна слика ефекта атомске бомбе, а и зато што је тамошња индустрија снабдевала јапанску војску многим прецизним инструментима и електронским апаратима. Стимсон је, међутим, остао при своме и осим тога је разговарао са Труманом који се потпуно слагао са њим. Кјото је скинут са листе и касније га је заменио Нагасаки. Градови који су одређени за циљеве дошли су сада на „резервну листу“ авијације. То је значило да се на њих нису смели да врше ваздушни напади без посебног одобрења Министарства рата. Грађани Хирошиме, тог лета 1945, уопште нису схватали зашто је њихов град остао поштеђен страхота америчких бомбардовања која су задесила Токио, Јокохаму, Осаку и друге јапанске индустријске и животне центре. Кружиле су најневероватније гласине: причало се да су многи Американци јапанског порекла имали фамилију у Хирошими, да ће град бити поштеђен јер у њему живи много хришћана; па чак да се мајка председника Трумана налази у Хирошими!

Крстарица америчке ратне морнарице USS Indianapolis, која је допремила бомбу и у повратку торпедована и потопљена од стране јапанске подморнице

Двадесет шестог јула је крстарица „Индијанополис“ довезла бомбу „Тин мен“ до Тинијана. Последње мрвице урана-235 које су још недостајале, требало је неколико дана касније да стигну авионом Ц-54.

Сад је на Тинијану могла да се монтира атомска бомба, а у недељу 5. августа су метеоролози изјавили да ће следећег јутра бити повољно време у највећем делу Јапана. Бомба је утоварена у бомбардер Б-29. Командант, пуковник Пол Тибетс, назвао је авион „Енола Геј“ – по својој мајци… Тројица припадника војне полиције чували су стражу. У једанаест часова увече, Тибетс је сакупио своје људе за последња упутства. „Бацићемо бомбу која је друкчија од било које бомбе коју сте досад видели и за коју сте чули. Ова бомба има деструктивну моћ која је једнака 20 000 тона ТНТ (тринитротолуола). Циљеви су. по редоследу приоритета, Хирошима, Кокура и Нагасаки.“ Чак је и војни свештеник прочитао кратку молитву. Затим су војници добили обилан доручак, и нешто после пола два у ноћи, баш кад је прошао налет тропске кише, узлетела су три извиђачка авиона која су имала задатак да поднесу извештај о временским приликама изнад циљева. „Енола Геј“ је полетео сат касније. За време лета од Иво Џиме (изнад којег су се извиђачки авиони и „Енола Геј“ окупили) ка јапанској обали, капетан Парсонс је припремио све за бацање бомбе. У четири часа је почело да свиће. „Енола Геј“ је почео да се пење на прописану висину од 31 000 стопа. Испод њега се налазио густи слој облака. Између седам и пола осам су стигли извештаји извиђача. Циљ је дефинитивно одређен: Хирошима. У петнаест минута и седамнаест секунди после осам отворила се утроба „Еноле Геј“ и чланови посаде су ставили тамне наочари. Тачно у осам часова и шеснаест минута експлодирала је бомба. После заслепљујућег блеска развила се паклена врућина праћена огромним померањем ваздуха. Ватрена лопта јурнула је увис претворивши се у гигантски облак који је брзо прерастао у печурку од гасова, паре, прашине и дима. Из облака је падала црна киша. Затим се дигао ветар, развио се оркан, који је постајао све врелији и врелији због пламенова који су свуда сукнули. Тако је за неколико секунди избрисан цео град. Према јапанским подацима, било је око 71 000 мртвих и око 68 000 рањених.

hirosima-i-nagasaki-3
Друга атомска бомба бачена је 9. августа 1945. Имала је 4500 кг и била је за 450 кг тежа од бомбе бачене на Хирошиму. Циљ је био Нагасаки у коме је, после експлозије, замро сваки живот

Напад на Нагасаки, 9. августа, са плутонијском бомбом, није прошао тако глатко као напад на Хирошиму. Командант овог лета, мајор Чарлс Свини, имао је избор само између два циља: Кукоре и Нагасакија. Пре лета је у последњем тренутку установљен квар на једној пумпи за бензин, тако да један танк није могао да се употреби. Због лошег времена авиони се нису нашли на зборном месту изнад острва Јокушиме. Свини је тамо изгубио 45 минута чекајући. Иако је један од извиђача јавио да је време изнад Кокуре повољно, испоставило се да је град био сакривен облацима кад је Свини стигао. С обзиром да је ово био најважнији циљ, остао је да кружи још 45 минута изнад Кокуре. Затим је одлетео за Нагасаки, али је и изнад њега био густ слој облака. У последњем тренутку су се облаци, међутим, распршили и бомба је могла да се баци: 44% града је уништено; према америчким подацима погинуло је око 35 000 људи, 5000 је нестало и око 60 000 је рањено. Због недостатка горива, Свини је био принуђен да се спусти на Окинаву. Кад се његов авион зауставио на писти, танкови са горивом били су потпуно празни.

ДСР3

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *