Consolidated PBY Catalina

Од увођења  у оперативну употребу у морнаричко ваздухопловство САД-а 1936. године, кроз интернационалну употребу седамдесетих година, до скорашњег изласка из употребе, Consolidated PBY Catalina је одслужио славну каријеру као један од најснажнијих и многостраних авиона у историји ваздухопловства. Конструисан је као одговор на захтев морнарице да замени авионе Consolidated P2Y и Martin P3M новим авионом који ће извршавати задатке патролирања и бомбардовања, али са повећаним долетом и носивошћу.

Kаталина је настала у конструкторском бироу под руководством авио инжињера Ајзака Маклина Ландона. Нови дизајн је увео употребу унутрашњег ојачања у крилима, захваљујући којима је престала потреба за подупираче крила и њихово ожичење. Значајно побољшање у односу на своје претходнике се огледало у повећаном долету од 2545 миља и максималној узлетној маси од 16000 кг. За овај авион су се у великој мери заинтересовале и Британија, Канада, Аустралија, Француска и Холандија.

Током година, направљен је велики број модификација.  Амфибија, означена са PBY-5A, је развијена 1939. године, додавањем увлачивог стајног трапа типа трицикл. PBY-6A је имао хидродинамичка побољшања развијена у Naval Aircraft Factory (Fabrika mornaričkih aviona). Совјети су лиценцно производили Каталину за своју морнарицу под ознаком ГСТ коју је покретао мотор Микулин М-62. Boeing Aircraft of Canada је производио PB2B-1 и PB2B-2 („Canso“), док је дериват PBY-5A произвођен у канадском Викерсу. У служби у САД, авион је имао ознаке OA-10A (PBY-5A) и OA-10B (PBY-6A). РАФ је у свом саставу имао Каталине под ознакама Catalina MkI/II/III/IV.

Укупно је произведено око 4000 примерака овог авиона у периоду 1936. до 1945. године. Због своје популарности широм света тешко да има и једне поморске битке у којима Каталина није дала свој допринос. Каталина је имала својих слабости: била је спора; са својом максималном брзином од 179 км/ч, без оклопа за посаду и без самозатварајућих танкова за гориво, била је веома рањива од стране ПВО. Како било, ове слабости заједно са развојем радара и јапанским ослањањем на ноћне транспорте, довеле су до формирања ескадрила „Црне мачке“. Посаде ове ескадриле су изводиле ноћне летове у црно офарбаним авионима. Тактика је била спектакуларно успешна и озбиљно је угрозила проток залиха и људства ка јапанским острвским базама. Каталина се такође успешно показала и у операцијама трагања и спашавања. Мали одреди (3 авиона) рутински су кружили или били у приправности близу зона борби. Један одред који је базирао на Соломоновим острвима, спасио је 161 пилота између 1. јануара и 15. августа 1943. године, да би се резултати побољшали побољшањем опреме и тактике употребе. Након рата, Каталине су остале у служби трагања и спашавања у многим земљама Централне и Јужне Америке. Ова служба се у Данској задржала све до седамдесетих година.