Јахаћи торпедо SSB (Siluro San Bartolomeo)

Јахаћи торпедо SSB је развијен као одговор на недостатке претходно произвођеног торпеда SLC, али знатно већег пречника. Разлика се огледала и у томе што посада више није седела на, већ – у торпеду, чиме су били заштићени од притиска воде који се стварао током вожње већом брзином (4 чвора у односу на брзину торпеда SLC која је износила 2,5 чвора).

Овај торпедо је имао и акумулаторе већег капацитета, два контраротирајућа трокрака пропелера и два мала увлачива хоризонтална стабилизатора. Ово торпедо не само да је у погледу брзине, аутономије, маневрабилности и носивости било супериорније у односу на класу SLC, већ је било и поузданије средство. Италијани су успели да произведу свега три торпеда, а сама капитулација их је спречила да произведена торпеда провере у пракси.