Подморница Surcouf

На почетку Другог светског рата титулу највеће подморнице носила је француска подморница Surcouf, која је наручена децембра 1927. године, поринута 18. октобра 1929. године а уведена у оперативу маја 1934. године. Кратка ратна каријера ове подморнице обележена је многим теоријама и контроверзама.

Вашингтонски поморски споразум јасно је поставио ограничења у сфери изградње нових површинских бродова, док су подморнице биле изостављене. Тако је француска морнарица наумила да искористи ову „заборавност“ великих сила и да изгради 3 „гусарске подморнице“, од којих је Surcouf била прва (и једина).

Surcouf је замишљена као „подводна крстарица“. За извиђање је имала хидроавион који се смештао у хангар иза командног торња. За борбу је располагала арсеналом који су чинили 12 торпедних цеви и двоцевни топ 203мм/50 Модел 1924 у водонепропусној куполи испред командног торња. Топови су се пунили из коморе капацитета 60 граната.

Surcouf је носила и моторни чамац дужине 5 м, који је имао простор за товар у који се моглo сместити и до 40 заробљеника. Танкови горива били су велики; обезбеђивали су довољно горива за радијус подморнице од 10 000 миља. Залихе хране и воде су омогућавале да патроле трају и до 90 дана.

1940. година је подморницу Surcouf затекла у луци Шербур, док је у јуну месецу, у време немачке инвазије на Француску, подморница Surcouf била у доку у луци Брест. Са само једним исправним мотором, и заглављеним кормилом, провукла се кроз Ла Манш и упловила у луку Плимут. 3. јула Британци, забринути да бродови француске морнарице не падну у руке Немаца након француске капитулације, активирају операцију Катапулт. Краљевска морнарица је блокирала луке и упутила ултиматум са три опције: наставак борбе против Немаца, излазак из „домета“ Немаца и потапање бродова. Већина Француза је прихватила ултиматум, сем у два случаја (Мерс-ел –Кебир и Дакар). До августа 1940. године Британци су завршили ремонт Surcouf и предали је морнарици Слободне Француске (Forces Navales Françaises Libres, FNFL).

Surcouf је изгубљена 18. фебруара 1942. године, при чему ни један члан посаде није остао у животу… Званични извори наводе да је подморница 12. фебруара испловила са Бермуда и да ју је случајно потопио газом амерички теретни брод Thompson Lykes уз северну обалу Панаме, у близини Панамског канала. Каснији француски извештаји наводе да је подморница страдала у пријатељској ватри од стране америчких авиона… тако да права истина ни данас није позната… Олупина лежи на дубини од 3 000 метара, на позицији 10° 40′ N 079° 32′ W.