Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Прича о Дагласу Макартуру и јапанској инвазији Филипина у Другом светском рату

Чувене речи које Арнолд Шварценегер изговара у Терминатору – „Вратићу се!“ – деценијама раније изговорио је амерички Генерал Даглас Макартур када је 1941. године био принуђен да се повуче са Филипина услед јапанске инвазије на ова острва. На Филипинима су 1941/42. године америчко-филипинске снаге доживеле тежак пораз од Јапанаца и том приликом било је заробљено скоро 100.000 америчких и филипинских војника.
Године 1941. Генерал Даглас Макартур се налазио на Филипинима као пензионисани амерички Генерал у служби филипинске Владе у својству војног Саветника свог Пријатеља и тадашњег Председника Филипина, Мануела Кезона, са задатком да створи и обучи филипинску војску. Кезон га је поставио за Начелника Генералштаба Филипинске Армије са чином Фелдмаршала (једини амерички Официр са тим чином у историји).
Макартур је као модел узео швајцарски систем регрутације. Иако је био свестан чињенице да ће бити потребно барем 10 година да се на Филипинима створи војска која ће бити способна да се одупре страној агресији, ипак није мислио да ће Јапанци тако брзо напасти. Макартур је добијао критике на рачун својих покушаја и из САД и са Филипина, а 27. јула 1941. године, Маршал је реактивирао Макартура и именовао га Генерал-Пуковником снага САД на Далеком Истоку са седиштем у Манили. Био је то последњи покушај САД да се појача одбрана на Далеком Истоку, међутим, већ је било касно.
Филипинска војска имала је у том тренутку 12 добро увежбаних дивизија, међутим, јапанска инвазија, која је отпочела децембра 1941. године, показала је да млада војска још увек није била потпуно спремна за окршаје великих размера. Ту је Макартур направио неколико фаталних грешака. Иако је упозорење дошло са бомбардовањем Перл Харбура неколико сати раније, Макартур ипак није наредио узлетање, тако да је велики број филипинских авиона, заједно са великим бомбардером Б-17 било уништено на земљи. Такође, нису се направиле довољне залихе хране, муниције и медицинских средстава на острву Батан, где је требало да се филипинске снаге повуку у случају напада на острво где би сачекале долазак морнарице САД. Макартурова филипинска војска је доживела тежак пораз, а Макартур је био приморан да се повуче.
Oко 60.000 Филипинаца и 15.000 Американаца које су Јапанци заробили, били су приморани да по изузетно лошем времену без хране и воде пређу пешке преко 100 км до јапанских заробљеничких кампова. Укупно је погинуло 10.000 Савезника док је њих 20.000 било рањено. Јапанци су имали око 7.000 погинулих, 12.000 рањених и 10.000 оболелих од маларије, међутим, ова победа им је дала много политичких поена у односу са разним Народима Азије.
Напуштајући Филипине, Макартур је изговорио своју чувену реченицу 1. марта 1942. године: „Вратићу се што пре и са што више војске коју будем могао да сакупим. У међувремену, мораћете да издржите!“
У даљем току рата ситуација на пацифичком ратишту је све више ишла у корист америчке Војске и Морнарице. Враћање Филипина било је од великог стратешког значаја, али и лични значај за Генерала Дагласа Макартура који је сматрао да је морална обавеза САД да што пре ослободе ову земљу.
У бици у заливу Лејте поморске снаге САД однеле су победу, па је 20. октобра 1944. године отпочело искрцавање, тако да је Генерал Макартур заиста и испунио своје обећање!
Аутор: Драгослав Михаиловић
Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *