Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Први Хитлеров пораз, Москва 1941. (5)

Напад 3. оклопне армије

Напад 3. оклопне армије у операцији Тајфун започео је артиљеријском припремом у 05,30 часова 2. октобра. Генерал пуковник Херман Хот је командовао 3. оклопном армијом у прва три дана офанзиве, док није отишао у Групу армија Југ да командује 17. армијом, а на дужности команданта 3. оклопне армије заменио га је генерал пуковник Рајнхарт. Хотова армија је на располагању имала свега два оклопна корпуса и у почетку је своје моторизоване дивизије држао у резерви. Хотов задатак био је да се пробије кроз линије одбране 19. и 30. армије Западног фронта, уништи јединице у другом ешалону одбране и иза Вјазме се споји са јединицама 4. оклопне армије. На почетку операције Тајфун, Хотова главна снабдевачка линија била је 50 км јужније, у близини Смоленска.

Совјетско ратно ваздухопловство извршило је 11. октобра масивне нападе на немачко ваздухопловство на аеродрому Орел.

Хотова главна снага био је 56. оклопни корпус генерала Фердинанда Шала, са 6. и 7. оклопном дивизијом, које су се налазиле у првом ешалону и 14. моторизована дивизија у резерви. Шал је имао око 250 исправних тенкова, већином чешких PzKpfw 35(t) и PzKpfw 38(t), тако да када је напао совјетску 91. стрељачку дивизију из састава 19. армије, могао је првог дана операције да оствари напредовање од око 5 до 10 км. На Шаловом левом крилу, 41. оклопни корпус генерал пуковника Модела напао је на положаје совјетске 12. стрељачке дивизије, ангажујући 1. оклопну дивизију и 129. пешадијску дивизију. Иако су Шалови и Моделови напади били далеко слабији од напада осталих немачких оклопних колона, и против бројчано супериорнијег и укопаног непријатеља, Немци су поделили совјетске снаге дуж споја совјетске 19. и 30. армије, успевши да направе широку брешу за мање од два дана. Хотов напад се ослањао више на нападе пешадијских јединица него што су то чинили команданти осталих немачких оклопних група – делом услед слабости свог оклопа, а делом због терена који је био испресецан шумама и језерима.

На Хотовом левом крилу, 6. корпус генерала Отоа Форстера, напао је на положаје совјетске 30. армије, којом је командовао генерал мајор Василиј Хоменко. Немачке снаге су успеле да прикују совјетске снаге на предњем крају одбране, док је 1. оклопна пробила главну линију одбране. На Хотовом десном крилу, 5. корпус је напао са три пешадијске дивизије и успео да потисне дивизије првог ешалона 19. армије назад, чиме је проширио брешу за 56. оклопни корпус. Након што је главни одбрамбени појас Западног фронта пробијен, први циљ 3. оклопне армије били су мостови на Дњепру код Холм-Жировског. Касније 3. октобра, 56. оклопни корпус је успео да заузме мостове, нетакнуте, и да се добро позиционира за даље напредовање ка главном циљу – опкољавању Вјазме. Остатак Хотове армије наставио је да уништава остатке пешадијских јединица 19. и 30. армије, успешно одбијајући противнападе.

Напади немачких пешадијских армија

Немачке три пешадијске армије су такође имале своју улогу у почетној фази операције Тајфун, мада мање драматичну од оклопних група. Фон Бок је желео да избегне тешке губитке услед фронталног напада на утврђене совјетске линије одбране, тако да је наредио да највећи део пешадијских јединица буде задржано назад, све док тенкови не пробију линије одбране Западног фронта. Када започне повлачење совјетских јединица, три пешадијске армије би кренуле напред и разбиле совјетске снаге.

Генерал пуковник Штраус је са својом 9. армијом био размештен са два корпуса на десном крилу 3. оклопне армије и један корпус на левом крилу. Штраусова армија није уведена у напад све до 4. октобра и њена улога била је стриктно ограничена на везивање што је могуће више совјетских дивизија првог ешалона одбране како би обликовала планирано опкољавање совјетских снага.

Док су три пешадијске дивизије из састава 2. корпуса генерала Вагера изводиле демонстративна дејства против снажно утврђене 16. армије око Јарцева, 8. корпус генерала Хејца је убацио две дивизије на споју совјетске 16. и 19. армије. Свега две дивизије 9. армије су учествовале у жестоким борбама, али се чинило да су успеле само да вежу главнину совјетске 16. армије.

Заробљени совјетски камион ГАЗ-ААА  на блатњавом путу у јесен 1941. Немци су зраобили на хиљаде совјетских камиона, који су се на путевима боље понашали од немачких.

Друга армија генерал пуковника Фон Вајкса започела је низ напада на положаје 50. армије генерал мајора Михаила Петрова како би спречио Брјански фронт да пребаци јединице да спрече продор Гудеријанових тенкова ка југозападу. Напад Друге армије са пет од њених осам пешадијских дивизија започет је 3. октобра, са 53. корпусом на главном правцу напада, који је напредовао директно на исток, ка Брјанску. Совјетске снаге су дуго ишчекивале директан напад на Брјанск дуж главног пута из Рослава и одбрана је на том сектору била врло снажна. Пешадијске јединице Фон Вајкса успеле су да остваре слаб напредак, али су приморале Јерјоменка да уведе своје најбоље резерве, 108. тенковску дивизију, како би зауставила напредовање 53. корпуса. Са Лемелсоновим тенковима који су се већ приближавали југоисточном предграђу Брјанска, Фон Вајкс је постигао свој циљ, држећи Брјански фронт фокусираним на њега, уместо на Гудеријана.

Четврта армија фелдмаршала Фон Клугеа није напала до ноћи 4/5. октобра, када је осам од укупно десет пешадијских дивизија увео у напад на совјетску 20. и 24. армију у рејону Јељње. На папиру, Фон Клуге је са свега осам дивизија нападао на више од десет укопаних дивизија, што је нормално био рецепт за пораз. Ипак, Фон Клуге је био експерт за припремање битке по деловима и артиљеријских напада, а његове јединице биле су одморније и боље попуњене и снабдевене од осталих армија у Групи армија Центар.

Док је Гејеров 9. корпус нападао на левом крилу, како би приковао совјетску 20. армију код Јељње, 20. и 7. корпус су пробили одбрану 24. и 43. армије и кренули да опкољавају крило 20. армије. За то време, немачки 20. корпус је имао задатак да пробије одбрану 24. армије генерал мајора Ракутина и опколи совјетске снаге код Јељње. Без знатне подршке оклопних снага, Фон Клуге је успео да до 5. октобра разбије четири стрељачке дивизије и 145. тенковску бригаду наоружану средњим тенковима Т-34. Његов напад је био велики успех у разбијању левог крила Западног фронта и у постављању основе за опкољавање совјетских снага код Вјазме. У само два дана извођења нападних дејстава, 4. армија је остала без 198 официра, међу којима су били и командант 9. корпуса генерал Гејер и командант 183. пешадијске дивизије, генерал мајор Диполд.

Следи: Совјетски одговор

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *