Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Први Хитлеров пораз, Москва 1941. (1)

Упркос многим индикаторима о наступајућем нападу, Хитлерова инвазија на Совјетски Савез 22. јуна 1941. затекла је Црвену армију неприпремљену за рат. Три немачке групе армија – Север, Центар и Југ – брзо су се пробијали кроз совјетске положаје уз државну границу и продирали у дубину совјетске територије. На небу, пилоти немачког ратног ваздухопловства успели су да се изборе за превласт у ваздуху, наносећи велике губитке совјетском ратном ваздухопловству. За разлику од Група армија Север, која је освојила бивше Балтичке државе  и Групе армија Југ, која је споро наступала ка Кијеву, Група армија Центар је добила задатак да обезбеди витални коридор Орша – Смоленск – Витебск, којим би се у будућности наступало ка Москви. Немачки војни врх је сматрао да ће серија тешких удара довести до брзе пропасти совјетске војне моћи у 1941, захтевајући само неке мање војне операције у 1942, којим би били уништени и остаци совјетских снага.

Група армија Центар, под командом фелдмаршала Фон Бока, постигла је велики успех у првој недељи рата, када је успела да опколи већину јединица совјетског Западног фронта у бјалисточком и минском џепу. Гудеријанова Друга и Хотова Трећа оклопна група, за само седам дана, успели су да напредују 325 км и да се повећу код Минска, створивши два џепа са совјетским снагама. Овде ће совјетски Западни фронт изгубити две трећине својих снага: више од 300 000 људи и 2500 тенкова. Командант Западног фронта, генерал Павлов, оптужен је за намерну дезорганизацију одбране, и повлачење без битке, након чега је стрељан.

Фелдмаршал Федор фон Бок
Фелдмаршал Федор фон Бок, октобра 1941.

Команду над остатком јединица Западног фронта, 1. јула 1941. године преузео је маршал Тимошенко и одмах успоставио нову линију одбране како би одбранио Смоленск. На располагању је имао свега пар дана да од остатака пограничних јединица и на брзину допремљених резерви формира нови фронт. Када је почетком јула наставио са нападом, Фон Бок је применио опробани рецепт за победу – двострани обухват; поново је Хотова оклопна група обишла главне совјетске снаге и 15. јула 1941. се повезала са Гудеријановим снагама код Смоленска. По други пут у истом месецу, главнина снага совјетског Западног фронта поново се нашла у обручу. Ипак, овог пута Немци су имали одређених потешкоћа у затварању обруча, делом због отпора совјетских снага, а делом због понашања немачких команданата. Наиме, Гудеријан је уместо да се споји са Хотовим снагама и тиме затвори обруч, наставио ка истоку и његови тенкови су 17. јула обезбедили мостобран на реци Десни, на свега 300 км од Москве. Захваљујући томе Тимошенко је 23. јула организовао противнапад и успео да пробије слабашну линију немачких снага, што је омогућило бројним совјетским војницима да се извуку из обруча. Фон Бок је био огорчен и наредио је Гудеријану да прекине даље наступање ка истоку и затвори обруч, што ће бити извршено тек 27. јула; борбе унутар обруча биће настављене све до 5. августа. Совјетски губици код Смоленска износили су 310 000 заробљених војника и 3200 тенкова. Тимошенкова команда је током двомесечних борби изгубила 81% бројног стања.

До средине јула, Група армија Центар је два пута разбила совјетску одбрану, а неке од немачких јединица стигле су на 300 км од Москве. Међутим, совјетски противнапади на јужном крилу Групе армија Центар постали су озбиљни тако да је напредовање друге две немачке групе армија било успорено. Истовремено, снабдевање Групе армија Центар било је очајно, а био је неопходан и предах како би се снаге припремиле за наредне операције. Хитлер је 19. јула 1941. потписао Директиву бр. 33, којом је тежиште операције пребачено са центра на крила, како би подстакао снаге на крилима. У директиви је стајало да је уништење совјетских снага око Кијева и Лењинграда приоритет, те да Група армија Центар обе своје оклопне групе препотчини суседним групама армија. Хитлер је, наиме, веровао да совјетски Западни фронт више није борбено способна јединица, тако да је смањио снаге Фон Боку, оставивши му за напредовање ка Москви пешадијске јединице. Хотови тенкови и једна пешадијска армија придодати су Групи армија Север, док су Гудеријанови тенкови и Фон Вајхсова Друга армија послати на Кијев. Фон Клугеова Четврта армија била је једина снага која је још увек дејствовала у централном делу ратишта, али су сви њени ресурси били ангажовани у одржавању мостобрана Јељња. Хитлерова Директива бр. 34 од 30. јула 1941. дозволиће Групи армија Центар да пређе у одбрану.

Многи осуђују Хитлерову одлуку о преусмеравању снага на Кијев, али одлука је у том тренутку војнички и била оправдана. Совјетске снаге око Кијева биле су најснажније совјетске снаге 1941. и оне просто нису могле бити игнорисане; уколико би Фон Бок наставио ка Москви, без претходног заузимања Кијева, готово сигурно је да би Совјети да би отклонили опасност по Москву употребили тих 44 дивизија из састава Југозападног фронта и ударили у бок Гудеријановиих снага. Без Гудеријанових тенкова, Група армија Југ би могла да се заустави далеко од Кијева, што би само по себи био немачки пораз. Поред тога, операције су вођене у складу са приоритетима који су постављени: прво, уништити совјетске снаге, друго, заузети подручја са кључним ресурсима и треће, заузети престижне циљеве, ако што су Москва или Лењинград. Ангажовање Гудеријанових тенкова имало је за резултат највеће опкољавање снага у војној историји, са 616 000 совјетских војника изгубљених у Кијевској операцији. Совјетски Југозападни фронт био је тешко осакаћен, а немачка Група армија Југ се утркивала да заузме што већи део Украјине и Крима. По било ком мерилу, ово је био велики успех Немачке и један од удараца који ће за Совјете захтевати пуно времена за опоравак.

Време које је Група армија Центар проводила у одбрани, Совјети су искористили да изграде нови Западни фронт, како би заштитили Москву. Уместо да нагомилава резерве, Стаљин их је улудо утрошио у низ нападних операција које нису испуниле свој циљ. Генералу Жукову је поверена команда над свим совјетским резервама и било му је готово одмах наређено да покрене нападну операцију ради заузимања Смоленска и уништења Групе армија Центар. Совјетски Западни фронт је у периоду од 28. августа до 8. септембра 1941. извео серију напада којима није успео да пробије немачку одбрану, али је успео даље да ослаби  совјетске снаге. У једини већи успех убраја се ликвидација проблематичног клина код Јељње, који су Немци напустили 6. септембра 1941, након што су претрпели велике губитке. То је уједно била и прва победа совјетских снага у овом рату, међутим то је било премало ако се узме у обзир да су ови напади тешко ослабили совјетски Западни фронт који се још увек налазио у фази формирања. Даље ка југу, новоформиран Брјански фронт добија Стаљиново наређење да нападне и уништи Гудеријанову 2. оклопну групу. Командант Брјанског фронта, Јеременко, изводи нападну операцију у трајању од 2. до 6. септембра 1941. и за то време доживљава пропаст, изгубивши још око 100 000 војника. Може се закључити да је серија Стаљинових противнапада озбиљно ослабила совјетске снаге у центру.

Почетком септембра 1941, док су се борбе око Кијева приближавале кулминацији, Хитлер је био релативно задовољан током операције Барбароса; једина мрља била је Група армија Центар која није успела да заузме Лењинград. Изгледало је као да је већи део совјетских снага уништен, а немачке снаге биле су надомак подручја са кључним економским ресурсима земље. Разматран је прелазак у одбрану на већем делу фронта, чим Кијев и Украјина падну у немачке руке. Москва, коју Хитлер никада није сматрао важном, могла би бити заузета у пролеће 1942, након што се немачке снаге одморе и попуне.

Бројни немачки генерали, међу којима и Фон Бок, Кеселринг, Гудеријан и Хот, успели су да убеде Хитлера да је Москва лако освојив циљ, узимајући у обзир губитке које су совјетске снаге претрпеле у првој фази операције. Иако је био вољан да размотри оперативну паузу након пада Кијева, променио је мишљење, сада убеђен да је Москва лако освојива и вредна ризика.

 

Следи: Планови зараћених страна

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *